Брисел се спрема за почетак преговора са Србијом или са оним што остане од Србије

Међутим, како видимо у последње време, то се баш и није показало као тачно, јер су чак и Албанци у остатку Србије почели да се отворено понашају као држава у држави, а мало је вероватно да би се тако понашали сами без подршке својих ментора управо из тог дела света.

Дакле, погледајмо подужи списак провокација којима се ниподаштава држава Србија и поручује да она не сме спроводити важеће законе чак и на својој територији изван Косова и Метохије.

Подсетимо се на пример да албански становници општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, које се већ увелико називају заједничким именом Прешевска долина, као да се ради о некаквој јединственој парадржавној територијално-политичкој целини, одавно не плаћају рачуне за потрошену струју. Зато у тамошњим селима просечни дуг за струју по домаћинству износи невероватних 100.000 динара, а када се радници врањанске електродистрибуције на том подручју осмеле да дођу искључити струју, онда се дешавају случајеви као што је био онај од пре десетак дана у селу Алиђерце, надомак Прешева, када их је албански домаћин буквално узео као таоце и закључао у дворишту.

Штавише, јавна је тајна, о којој сведоци отворено говоре у штампаним медијима – да српска Жандармерија и полиција већ сада нерадо или готово никако не иду у тамошња албанска села, што само појачава утисак да Србија баш и не сматра то подручје делом своје државне територије, а поготово бриселској бирократији не пада на памет да упути неку реч прекора албанској страни.

А прекјуче се десио догађај који је још једном показао да понашање тамошњих Албанаца има пре свега политичку конотацију, с обзиром да је у Прешеву свечано прослављен национални празник Албаније под називом Дан заставе, а том приликом су масовно истицане званичне заставе те суседне државе, што је у директној супротности са важећим законом Републике Србије, али ни овај пут нико на то није реаговао – из чега произилази закључак да се шири територија унутар Србије на којој не важе њени сопствени Устав и закони.

Према томе, из наведених примера се види у којој заблуди је био Милован Дрецун када је недавно говорио о користима које српска страна има од Бриселског споразума, при чему је конкретно помињао помоћ Запада у обуздавању албанског фактора.

А да ствар буде још гора, сличне тенденције и реторика се већ примећују и на другим подручјима Србије, попут на пример Рашке области и Војводине, па се стога чини као да ни ту није крај кршењу Устава и закона, а самим тим и цепању државне територије. Међутим, када је једном био потписан Бриселски споразум, који многи сматрају уступком на рачун државних интереса и суштинско признање независности Косова, онда и није чудно што ће убудуће само и даље да расту апетити оних који у томе виде слабост државе Србије.

А Брисел, који је наводно после потписивања Бриселског споразума постао увиђавнији за српске интересе? Он се не оглашава овим поводом, али зато како преносе данашње новине, тамо се ужурбано припремају за децембарски почетак приступних преговора Европске уније са Србијом. Или барем са оним што ће остати од Србије на крају тог пута.

Ратко Паић/Глас Русије