Дан републике – празник који је надживео државу

avnoj

На данашњи дан пре 70 година одржано чувено друго заседање АВНОЈ-а, када су постављени темељи више од две деценије већ непостојеће државе. У Србији је 29. новембар обележаван све до 2002. године

ДВЕ су државе нестале у међувремену, а 29. новембар још мирише на празник. Бар онима који броје више од тридесет зима.

И нема више тај мирис много везе са југоносталгијом. Многи се неће ни сетити да је на данашњи дан пре 70 година одржано чувено друго заседање АВНОЈ-а, када су постављени темељи више од две деценије већ непостојеће државе.

Али ће се јутрос, чекајући аутобус на смрзнутом стајалишту, сетити да „у она времена“ на данашњи дан не би отишли на посао, деца не би ишла у школу, а још ако би Дан републике пао у среду, па се два нерадна дана споје са викендом, и ето мини одмора.

Сјајно је некако пао тај Дан републике пред крај новембра да прекрати време између летњег распуста и новогодишњих празника. И да се пролетаријат, вечито у раскораку између фабрике и њиве, окупи на селу. Можда се баш зато и најдуже одржао од свих празника бивше Југославије.

Дан републике био је дан када се, као што је певало „Забрањено пушење“, на телевизији гледала Лепа Брена док смо се припремали да кренемо на породично окупљање негде на селу. А чим бисмо стигли у село, мушкарци су облачили старе џемпере, офуцане прслуке и гумене џизме још мрљаве од прошлог свињокоља, оштрили ножеве и ложили ватру испод казана у којима ће се топити маст и правити чварци.

– Било је то слично као у Америци са Даном захвалности на који је главна асоцијација породично окупљање и печена ћурка – каже писац Мухарем Баздуљ. – Моја асоцијација на Дан републике јесте сјајан осећај да не морам у школу. Тај сентиментални аспект 29. новембра и сећање на њега зависи од генерације којој припадате и републике у којој сте живели. Али суштина је, ипак, подсећање на дан када је створена држава која је ипак имала еманципацијски ефекат за своје народе. Уведено је право гласа за жене, бесплатно здравство и школство, водило се рачуна о пензионерима. Чини ми се да се многи и даље сећају тог празника са носталгијом, јер нове државе не успевају да оживе нове националне празнике.

Трагови некадашњег празника живе и данас. Југоносталгичари обиђу Кућу цвећа, окупе се у Јајцу или понекој кафани која још гаји комунистичку иконографију. Са „титовкама“ на глави и пионирским марамама, које им по годинама судећи, одавно не пристају, вероватно ће и данас заиграти козарачко коло и пустити понеку сузу за прошлим временима. Традиционално, Дан републике обележиће концертом и сарајевски огранак „Забрањеног пушења“. Има нешто више од пуке симболике у чињеници да ће тај концерт одржати у Београду. Уосталом, баш је у Србији Дан републике најдуже трајао. Обележаван је све до 2002. године, кад републике чије смо оснивање славили већ одавно није било.

А шта је остало, и од државе и од празника, можда најсликовитије описује једини грб ФНРЈ из Јајца који је остао на некој од зграда државне администрације. Рељеф на згради савезног СУП-а у београдској Улици кнеза Милоша, само што не отпадне са олупаног зида, а изнад шест пламенова које је историја одавно угасила стоји поломљена звезда петокрака.
ОДЛУКЕ АВНОЈ-А
ДРУГО заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) одржано је 29. новембра 1943. у Јајцу у Босни и Херцеговини, које је у то време било под контролом партизана. Седницом је председавао хрватски политичар, предратни председник скупштине Краљевине СХС др Иван Рибар. Одлучено је да се створи федерална Југославија састављена од шест република. Поништене су одлуке југословенске владе у изгнанству, а краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу.

ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА КАДИЊАЧИ У СПОМЕН-КОМПЛЕКСУ „Кадињача“ код Ужица, данас ће бити одржана државна церемонија поводом 72. годишњице битке на Кадињачи. Код спомен-костурнице херојима Кадињаче венце ће положити министар саобраћаја Александар Антић у име председника Владе Србије, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, градоначелник Ужица Саша Милошевић и представници СУБНОР-а Србије.

В. Мијатовић/Новости