Албанци се плаше да би гасовод Јужни ток угрозио квази-независност Косова?

Како је изјавио Енвер Хоџај, високи представник албанских сепаратистичких власти на Косову, они не желе да учествују у пројекту изградње крака гасовода Јужни ток до те отцепљене српске покрајине, него су сасвим супротно заинтересовани за изградњу Трансјадранског гасовода, чију изградњу подржава Европска унија.

Штавише, они тврде да се управо таква могућност разматрала на бриселским преговорима, иако Ивица Дачић у име српских власти тврди другачије, то јест да се тамо разматрала изградња крака Јужног тока. Дакле, поставља се питање – ко је говорио истину, министар Дачић или такозвани министар Хоџај? И уосталом, да ли се приштински самозванац плаши да би доласком цеви Јужног тока до Приштине, био угрожен и сам пројекат независног Косова?

Подсетимо, министар иностраних послова у влади самопроглашеног Косова је саопштио у интервјуу телевизијском каналу Топ Ченел из Албаније, да се на разговорима са грофицом Кетрин Ештон у средишту европске администрације разматрала могућност прикључења алтернативном пројекту Трансјадранског гасовода, који има подршку Брисела, а који је замишљен да транспортује гас из Каспијског региона преко Грчке, Албаније и преко Јадранског мора на југ Италије, а затим одатле и у друге крајеве западне Европе.

У оквиру тог пројекта, за разлику од руског Јужног тока, гас не би стизао из Русије, већ из налазишта «Шахдениз» у Азербејџану, који би требао да послужи као главни извор гаса. Иначе, његова пропусна моћ би требало да буде вишеструко мања од руског гасовода, с обзиром да је предвиђено да капацитет Трансјадранског гасовода износи свега 10 милијарди кубних метара годишње, у поређењу са вишеструко већим капацитетом Јужног тока, који ће на деоници кроз Србију имати пропусну моћ од 40 милијарди кубних метара годишње.

И како се чини по последњим изјавама, албанским властима на Косову не одговара долазак руског гаса, па стога заправо и не чуди много изјава министра иностраних послова такозване државе Косово Енвера Хоџаја, да они немају намеру да се укључе у Јужни ток, из чега провејава њихова стрепња шта би могло да се деси са квазидржавношћу Косова ако би до јужне српске покрајине стигла таква моћна полуга економског и политичког утицаја са словенског Истока.

Међутим, ако је такав став донекле логичан за представника албанских сепаратистичких власти, онда је једино нејасно зашто би српска страна на преговорима у Бриселу евентуално учествовала у разматрањима такве варијанте, ако се зна да је премијер Ивица Дачић још у прошлу недељу на свечаној церемонији отварања радова на пројекту гасовода Јужни ток кроз Србију, изјавио да се од магистралног правца Јужног тока на српској територији планира крак који би водио на југ земље до Косова и Метохије. И по Дачићевим речима, управо таква могућност је разматрана на преговорима у Бриселу.

Према томе, у оптицају су две сасвим различите тврдње – да се са грофицом Ештон разговарало о изградњи крака Трансјадранског гасовода, како тврди Хоџај, и о изградњи крака Јужног тока, како то тврди Дачић. То у јавности помало изазива недоумицу – који гасовод се заиста у Бриселу разматрао за снабдевање Косова и Метохије тим енергентом. Међутим, у сваком случају јасно је који би од њих био повољнији за Србију. И уосталом, који је најреалнији.

Ратко Паић / Глас Русије