Бакир Изетбеговић: У Србији сазрели лидери који признају суверенитет БиХ

Бакир Изетбеговић , члан Предсједништва БиХ, у интервјуу за РСЕ каже како Дејтонски споразум треба мијењати, а посебну шансу за то види у приближавању Босне и Херцеговине Европској унији. Предавање Милорада Додика на београдском Правном факултету, у којем Републику Српску назива државом и најављује расписивање референдума, Изетбеговић оцјењује као предизборни трик, наводећи како унутрашњи, али ни вањски фактори то не би дозволили, укључујући и сусједну Србију.

У четвртак, 21. новембра, се навршава 18 година од потписивања Дејтонског мировног споразума. Први предсједавајући Предсједништва БиХ, рахметли Алија Изетбеговић рекао је након што га је потписао: „То није праведан мир, али је праведнији од наставка рата“. Како Ви гледате Дејтон, 18 година прије, и данас?

– Дејтон је зауставио разарање, и физичко, а и те неке мултиетничке матрице, духа Босне и Херцеговине. Вјероватно се у том часу није могло нешто боље и ефикасније направити, а с временом се показало да је Дејтон уградио низ непотребних могућности кочења. Дејтон је спасио живот пацијенту, али тај пацијент не може да живи ако се не направи низ операција послије тога. Низ операција је и урађен – направљено је 60 државних институција. Тај процес се треба наставити. Он ће уствари бити ефикасно покренут када почну преговори с Европском унијом. Ту видим излаз.

Колико ће то бити могуће с обзиром да постоје негирања Босне и Херцеговине? Конкретно, предсједник Републике Српске Милорад Додик у уторак је на једном предавању у Београду рекао како је Република Српска држава и како ће кад-тад тамо бити одржан референдум.

– То се може урадити само насилно. Референдум о заједничкој будућности, заједничкој територији могу обавити само сви грађани Босне и Херцеговине. То не може радити један ентитет или један дио Босне и Херцеговине. Могу се упустити у насиље ако крену тим путем. Никад се, по мени, једна Томашица – преко хиљаду лешева тамо има, никад једна Сребреница, никад један Кератерм, Мањача, сва та мјеста патње, а на територију Босне и Херцеговине који се зове Република Српска има преко шест стотина таквих сличних или мањих масовних гробница – то се не може одвојити од Босне и Херцеговине на миран начин.

Онај ко то покуша да уради, кренуће у антидејтонске дјелатности, кренуће у угрожавање интегритета и суверенитета Босне и Херцеговине и суочиће се са гаранторима Дејтонског споразума, са свим институцијама и механизмима који бране суверенитет ове земље, а прије свега с једним веома јаким патриотским блоком у Босни и Херцеговини. Босну и Херцеговину нису успјели да поцијепају 1992. године када је међународна заједница била веома неодлучна. Данас немате спремности у региону да се подрже такве авантуре. Сви желе смирај, па и Србија. Мислим да су то само предизборне флоскуле које помало панично понављају.

Поменули сте да Дејтонски споразум треба мијењати. Једна од промјена би требала бити провођење пресуде Европског суда за људска права у предмету Сејдић-Финци. Ви сте један од преговарача. Шта је проблем, господине Изетбеговић, због чега се та пресуда толико дуго не може провести у Босни и Херцеговини?

– У ових 50 дана, од 1. октобра кад су почели преговори па до сада, мислим да је направљен највећи у проналажењу свима прихватљивог модела. Задовољне су странке које подржавају Бошњаци, са рјешењем су задовољне странке које долазе из РС-а, и мислим да би требале бити задовољне и странке које представљају Хрвате, јер овај модел излази усусрет њиховим захтјевима и рјешава неке њихове фрустрације, па и на претходна два изборна циклуса.

Посљедњи извјештај високог представника у БиХ Валентина Инцка у Вијећу сигурности УН-а био је негативан за Босну и Херцеговину. Рекао је да држава стагнира, да се политичари не могу договорити. Ваш коментар на то?

– Разочаран сам оним што су понудиле социјалдемократске странке. Националне странке су биле оптужене као сав проблем Босне и Херцеговине, и добили смо на прошлим изборима двије социјалдемократске странке које су нас довеле у ово стање у којем сада јесмо. Стање је онако како га је описао господин Инцко и не требамо се љутити на њега. Не можете се љутити на огледало које вам каже да вам није лијепо лице.

Како оцјењујете односе у регији? Били сте један од учесника свих разговора на високом нивоу и са представницима Србије и са представницима Хрватске?

– То је, можда, најбољи дио приче. Долазе смирујући импулси и из Загреба и из Београда. Могу рећи да сам ту задовољан и са оним што сам ја са своје стране допринијео да то буде овако. Нарочито са једним обртом којем смо свједочили прошле године у Србији. Имали смо лоше поруке господина Николића, овакве као и Додикове, да имају двије српске државе на Балкану, и онда један обрат. Можемо говорити о једној сазрелој екипи лидера у Србији која на прави начин тумачи и артикулира интересе Срба, а прави начин је да се призна суверенитет Босне и Херцеговине, да се створе још коректнији односи са Босном и Херцеговином и са свим сусједима, а не да се праве проблеми.

У побољшање односа Босне и Херцеговине и Србије укључила се и Турска, међутим, многи оспоравају њен утицај. Какав је Ваш став о томе?

– Мислим да једно претјерано неповјерење у односу на Турску постоји. Шта то Турска негативно може урадити у региону? Не видим у овом часу, заиста, разлог за један овакав, помало, анимозитет, неповјерење и према Турцима и, опћенито, представницима исламских земаља. Ми имамо најрестриктивнији визни режим у региону. Милион Арапа оде у Чешку и остави неку милијарду марака, Србија се сатире да привуче арапске инвеститоре и успијева у томе, а ми их фактички одбијамо. Све су то будалаштине које одмичу Босну и Херцеговину од економског опоравка.

РСЕ