Украјину покушавају да укрцају на европски Титаник

Ако оставимо по страни емоције, лајтмотив реакције европских политичара на одлуку председника Јануковича да не потпише споразум о придруживању може се свести на слоган „Не смете бројати новац!“.

„Ми смо свесни колики притисак Украјина доживљава споља, али верујемо да тренутни мотиви не треба да надмашују дугорочну корист од партнерства са ЕУ,“ – налази се у заједничком саопштењу председника Европске комисије и Европског савета, Жозе Мануела Бароса и Хермана Ван Ромпуја. Како је саопштио потпредседник САД Џозеф Бајден у разговору са Јануковичем, „САД нису уверене да придруживање ЕУ пружа Украјини стратешку прилику за јачање демократије и економије и да оно води земљу ка просперитету“. Интересантно је, да се украјинско руководство оптужује за меркантилизам, не заборављајући да помену митске „економске користи“, које ће Украјина, наводно, добити од придруживања ЕУ. При том, нико Украјини не нуди новац за модернизацију привреде.

Европски политичари су навикли да раде у условима привредног раста и стабилног банкарског система. Након интеграције југоисточне Европе у ЕУ, јефтини и приступачни потрошачки кредити западних банака привремено су ублажили негативне ефекте деиндустријализације и пада реалне економије, изазвавши код становника источне Европе еуфорију „економским успехом од сарадње са ЕУ“. Сада је наступило горко отрежњење: старе фабрике су до темеља уништене, инфраструктура је застарела, а сектор услуга, који је обезбедио тражњу за кредитима, не може да гарантује раст. „Економском чуду“ је дошао крај.

Реакција корисника друштвених мрежа у Румунији на одлуку Јануковича – значајан део завиди Украјинцима и жали што у Румунији није било политичара, способних да оцене последице приближавања ЕУ пре његовог самог почетка. Поразно је, колико се разликују оцене европских политичара за „унутрашњу употребу“ од извештаја „европских интегратора“. Саветник румунског председника за националну безбедност Јулијан Фота недавно је изјавио локалним медијима да је „Брисел, једноставно, одвојен од стварности и да се суочава са озбиљним последицама своје неспособности да стратешки размишља. ЕУ постаје бесмислена у источној Европи“.

Бриселова неспремност да пружи помоћ својим верним источноевропским вазалима, присиљава чак и оне најверније да траже средства на другој страни. Уместо ЕУ, у источну Европу долазе Кина и Русија. Међутим, русофобски политичари у Пољској, балтичким земљама и Шведској, чине све да Украјина остане изолована од европских процеса. Тренутно, Урајину покушавају да ставе у потпалубље европског Титаника, земље, које су већ пловиле њиме, и које беже са брода, отимајући се за кинеске и руске инвестиције.

Иза европских русофоба је цео низ геополитичких пораза. Поред „заокрета“ Украјине, у последњих неколико недеља је почела изградња „Јужног тока“ у Србији, а потписан је и документ о приступању Турске овом пројекту. Међутим, најболнији је самит Кина – Источна Европа у Букурешту. Жеља Кине да постигне договор о улагању са источноевропским земљама, без учешћа Брисела, изазвала је бес код европских званичника. Европски комесар Де Гухт изјавио је да Кина против Европе користи тактику „завади па владај“. Европска комисија је послала у Канцеларије 15 земаља- чланица два циркулара, где се у форми ултиматума забрањује потписивање споразума са Кином. Резултат притиска – нула. Источноевропске земље су потписале рекордан број уговора и њихови политичари су искористили прилику да покажу Бриселу да говори о европским вредностима никада неће заменити прави новац.

Када су на „евромајдану“ присталице асоцијације са ЕУ узвикивале „Украјина – Европа!“ машући заставама ЕУ, из скупштинске сале румунског парламента изнете су заставе ЕУ и заменили их са заставама Народне Републике Кине. Тиме су хтели да угоде кинеском премијеру, који је донео у Букурешт прави новац, а не обећања о „слатком животу у европској породици“. Међу источноевропским политичарима постаје модерно да броје новац. И украјински љубитељи свега европског могу да одахну са олакшањем – Украјина се одлично уклопила у свеопшти европски тренд.

Валентин Миндрешеску/Глас Русије