Архив САНУ: Бактерије ће нам појести баштину

Београд – Српске рукописне књиге непроцењиве вредности, које се чувају у Архиву САНУ, преживеле су векове туђинских пустошења и пожара, али сада им прети још већа опасност, упозоравају архивисти. Уникатне рукописе угрожавају домаћи злоћудни микроорганизми, који претварају непроцењиве рукописе дословно у прах.

„У највећој опасности је најдрагоценија Стара збирка Архива САНУ у којој се чувају рукописни документи и књиге – инкунабуле. Реч је о највећој ризници ове врсте у Србији. Богатија је била само она која је изгорела у Народној библиотеци 1941. у немачком бомбардовању.Данас рукописима у Архиву САНУ једнако прете хемијска и биолошка оштећења која се развијају све брже због недостатка новца за заштиту“, признаје академик Василије Крестић, директор Архива САНУ.

Да би нас уверили у степен опасности, архивисти нас воде између зидина од полица са регистраторима који чувају дипломатске списе, писану заоставштину породице Обреновић, Вука Караџића, Јована Цвијића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, царске повеље…

На крају лавиринта је просторија где се чувају књиге које нас као сидра везују за тло на коме живимо. Ту је Дечанска хрисовуља, у којој краљ Стефан Дечански набраја села и њихове становнике која додељује манастиру. Сва имена су српска, што није могла да промени ни Османска империја, ни Аустроугарска, ни Трећи рајх, па ни НАТО.

Ту се чувају и неке од књига монаха манастира Рача, чувених преводилаца, књижевника и преписивача. Рачани су у сеобама, кад су други спасавали само живу главу, у збегове ишли натоварени књигама којима су чували српски језик и дух у туђини. Ти рукописи су сачували сећање на отаџбину и били су путоказ Србима да се врате и ослободе је, кажу архивисти САНУ.

Они признају да се они, слично Рачанима, и данас сналазе како знају и умеју да би сачували непроцењиво књижно благо.

„Отварамо металне ормане да би пергамент и стари ручно израђивани папир имали довољно ваздуха да се не исуше. При томе стално гледамо на термометар и правимо промају да бисмо регулисали температуру, јер немамо најобичнији клима-уређај ни у просторији где се налази заоставштина највећег светског климатолога Милутина Миланковића. Крај радијатора држимо кофу с водом која лагано испарава, да би се одржала влажност“, показује нам архивиста Миле Станић.

Он брижно прегледа средњовековне књиге, које би морале да иду на хитну конзервацију и рестаурацију, ако буде новца.

Архивисти подсећају да су то рукописи које су с љубављу и пажњом монаси писали у испосницама, не жалећи вид и здравље, па ни живот кад их је требало спасавати. У апокалиптичним временима они су у земљу закопавали злато ризница, а на леђима су носили библиотеке.

„Заказао сам састанак с министром културе с молбом да се Архиву САНУ омогући бар учешће не неком конкурсу на коме бисмо могли да добијемо новац за спасавање баштине. Понећемо министру ирукописну књигу из 17. века, коју су напали злоћудни микроорганизми, да се увери у опасност. Кад књига почне биолошки да страда, она се буквално распада на додир“, каже академик Крестић.

Он констатује да је Архив САНУ дошао у алармантно лоше стање јер је практично заборављен не само од шире јавности, већ и од научника, иако чува националну личну карту. Или баш због тога.

Дечанска повеља из 14. века

„У нашем друштву све је почело да се гледа кроз личну корист и добит, а духовне вредности које имамо у нашим старим књигама и рукописима су занемарене. То је пре неколико дана потврдио чак и председник Академије у говору поводом јубилеја САНУ. Поменуо је све Академијине јединице, само не Архив у коме се налази најдрагоценија писана грађа српског нарада. То је драстичан пример занемаривања, из кога се види до које мере смо заборавили значај тих књига. Ниједан председник пре њега није се с таквим ниподаштавањем односио према драгоценостима, које се, у крајњем, налазе и под његовим руководством. Ако то чини председник САНУ, шта да очекујете од мање образованих и упућених људи“, каже академик Крестић.

Дечанска хрисовуља

Житије краљева и архиепископа српских Хиландар 16. век

Архивисти кажу да су последице небриге за баштину тешке, на шта подсећају јасна упозорења која су оставили састављачи и преписивачи на старим рукописима. Показују нам текст на последњој страни „Житија краљева и архиепископа српских“ архиепископа Данила Другог, преписаног у 16. веку у Хиландару: „Ко се дрзне да отуђи ову књигу биће проклет од светога нашег оца Исуса Христа.“

„Све старе књиге садрже врло експлицитна упозорења шта ће се десити ономе који се усуди да их оштети или украде. Бојим се да се олако схватају ове поруке, да најтеже анатеме падају на народ који не чува своју баштину и идентитет“, упозорава академик Крестић.

Новости