Холокауст о којем се ћути

О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц.

Од августа 1941. до априла 1945. године, стотине хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и антифашиста других националности, убијено је у логору смрти познатом као Јасеновац.

Процењује се да се укупан број мушкараца, жена и деце убијених креће од 300 000 до 700 000. А ипак, упркос размерама овог злочина, већина света никада није ни чула за Јасеновац.
Након нацистичке инвазије и распарчавања Југославије у априлу 1941. године, „Независна држава Хрватска“ успостављена је као пронацистичка влада. Заснивала се на клерофашистичкој идеологији на коју су утицали како нацизам тако и екстремни католички фанатизам. Дошавши на власт усташе су убрзо започеле политику систематског истребљивања свих Срба, Јевреја и Рома који су живели у границама те нацистичке државне творевине.

Јасеновац је заправо комплекс од пет великих и три мања, „посебна“ логора, који се распростирао на површини од 240 квадратних километара у јужним и централним деловима Хрватске.Заједно са стотинама хиљада Срба, у овим логорима убијено је и око 25 000 Јевреја и најмање 30 000 Рома. Имена од око 20 000 убијене деце све три националности које су до сада прикупили историчари, пружају само слабашан увид у размере злочина које су према деци тамо почињени. Јасеновац је такође познат и као један од најокрутнијих и најварварскијих логора смрти Холокауста, због екстремне окрутности у мучењу и убијању жртава. Јасеновац је био не само највећи логор смрти у Југославији окупираној од фашиста и нациста, већ и логор у коме је већина од око милион жртава геноцида у Хрватској за време Другог светског рата, мучки убијена.

Али, његов значај лежи у начину на који су злочини сакривени. Историчари Јасеновац зову „тамном тајном Холокауста“ и „закопаним поглављем историје Холокауста“. Обелодањивање трагедије прикривано је делимично или потпуно од стране влада или институција из многих разлога. Данас се Јасеновац налази у новоформираној држави Хрватској, чија је влада вандализовала ову локацију и одбила да призна ужасе који су се овде одиграли.Неуспех водећих западних академика и хуманитарних институција да у потпуности признају историјске димензије Јасеновца, сраман је пропуст који ће заувек бацати сенку на њихову репутацију.

Али размере злочина почињене у Јасеновцу, чињеница да је огромна већина жртава била Срби који су убијени једноставно због тога што су Срби, као и чињеница да је међу починиоцима злочина и католичка црква, начинила је од Јасеновца експлозивно питање коју порицатељи Холокауста и историјски ревизионисти неће моћи успешно да манипулишу дуго уколико усредсредимо нашу енергију на бацање светла на истину. Чинећи то, такође ћемо размрсити читаво клупко лажи изречених на рачун историје Југославије.

На светски дан људских права, 11. децембра 1991. године, у време када су Јасеновац оскрнавили хрватске оружане снаге, у Њујорку је отворена изложба под називом „Аушвиц: злочин против човечности“. У каталогу изложбе стајало је да је Аушвиц последњи од великих логора смрти који је евакуисан – пуним капацитетом радио је до краја новембра 1944. године. Последње жртве које су биле у стању да се крећу, више од 50 000 њих, изведено је из Аушвица у јануару 1945. Усташки логор смрти, Јасеновац, пуним капацитетом радио је до краја априла 1945. године.

Београд је ослобођен 20. октобра 1944. Тела јасеновачких жртава која су Савом доплутала до београдских обала, нису ексхумирана.

Некадашњи председник Хрватске, Фрањо Туђман, својевремено је предложио да се Јасеновац претвори у спомен комплекс свим хрватским жртвама из Другог светског рата.

Замислите заједнички спомен комплекс убијеним Јеврејима и немачким нацистима.

*текст професора Бери Литучија с колеџа Кингсборо у Њујорку

Извор – Магацин