“ДОСТА БОЖЕ, ПОШТЕДИ ОСТАТАК”

(Поводом текста Владимира Димитријевића:…”А све Саво на кољена клечи”- на сајту “Нови стандард”, 26.11.2013)
Немамо ми више орден Светог Саве. Он је срозан испод нивоа ударничке значке.
Немамо више Краља који га је додељивао.
Али, авај, немамо ми више ни Патријарха!
Како то?
Ево како:
Прво, он се одрекао наше светосавске вере пребегавши у екуменисте, обавестивши нас о том својему пребегу из Беча, 2010. гласно и јасно: “Ја сам екумениста и пацифиста!” За њега је папа “свети отац”, како нас је обавестио из Загреба. То, дакле, нема никакве везе са Црквом Светог Саве којој припада србски народ. Јер, по учењу Светих Отаца, екуменизам је јерес.
Друго, он се одрекао свог народа упутивши у име СПЦ, из Пећке Патријаршије на дан Покрова Пресвете Богородице 2013, позив Србима на Косову и Метохији да изађу на шиптарске изборе, расписане на основу Устава и закона тзв. државе Косова. Будући да ови избори произилазе из противуставног Бриселског споразума, онда је просто немогуће да их било ко, од части и достојанства, а посебно Патријарх србски, може подржати јер је то драстично кршење Устава Србије, предаја и издаја Косова и Метохије и нашег народа који тамо живи, и практично признавање тзв. независности Косова, што је супротно чак и резолуцији УН. Дакле, невероватно али истинито: духовни “вођа” позива своју духовну децу да се искорене, да се утру, да се утамниче, да се обезимене, да се расрбе, да се одроде, да изврше колективно самоубиство. Да оду у недођију, у беспуће, у безповратје.
Зато, дакле, мислим да ми Србљи, синови светосавља немамо Патријарха. Онога што седи на његовом месту, срећом, неће нико отровати (као патријарха Варнаву) све док иде `куд га коноп води и кундак гони`.
“Патријарх Варнава био је будан стражар. Кад је уговор са римским папом објављен у нашој земљи, он је громогласно затрубио народу српском на узбуну. Он је викао, да је тај уговор угарак, који ће нам кућу запалити, државу ослабити, народ поцепати и безброј рана и зала нашем националном телу нанети…
Народ је чуо глас свога Патријарха, и узбунио се. Народ је схватио опасност. Он је осетио дим и мирис од оног угарка. Али они који пуним устима говоре за себе: ,,Ми смо православци” нису се дали уразумити, нису се могли пробудити. Гакање гусака некад је пробудило римски сенат, а вика Патријархова није могла пробудити ону високу господу нашу. Они су говорили: на капију не улази непријатељ, него спасилац. И да не уноси угарак, него маслинову грану!
(Доле издајице!)
Шест пуних месеци Патријарх је викао, говорио, опомињао, саветовао, но уши њихове нису хтеле чути. Патријарх је говорио некима од владика: ,,Ја осећам да ће ме ова борба стати живота, но не жалим, само да се спасе наша Света Црква и наш намучени народ новога ропства”. И заиста стало га је живота.
(Отрован је! — захори се из многих грла.)
Ја знам само једно: теже је борити се са мртвим него са живим.
(Тако је!)”
Као Хришћани ми верујемо у несмртност душе човечије. Ми верујемо још да живе душе из онога света воде борбу за правду Божју. Због тога верујемо и у то, да ће жива душа Патријарха Варнаве нама помагати у овој борби, а мучити мучитеље његове”. (Св. Владика Николај:У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ, 29. августа 1937. године)

Дакле, данашњег Патријарха, засигурно, неће нико отровати. Он се, несрећом, отровао сам упавши у амбис издаје вере и народа. Бога и рода. Ваљда је зато у време његово пред Патријаршијом постављена полицијска стражара, и уведена мода да (лажне) епископе на литургијама уместо ангела окружују полицајци и телохранитељи. Да се збуде онако кано што је казано: Безбожник се и сенке своје плаши.
Нека би се, Божјом милошћу, покајао и вратио роду и Православљу и тако спасио душу своју. И тако повратио достојанство Патријарха које је претворио у крпу сваштару о коју свака ала и врана може да отре своје прљаве руке.

О СЛУЧАЈУ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА
Најпре подсетимо се на речи светих:
Али и сви који хоће побожно да живе у Исусу Христу биће гоњени.
А зли људи и варалице напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се. (2. Тим 3, 12-13)
И не заборавимо речи злих:
“Уколик Виловски тврди да није одговоран за кривична дела за која је оптужен, онда се мора наћи ко је одговоран и ко ће за то кривично одговарати. На жалост епископ Артемије је свесни добровољац за ту неславну улогу” – епископ бачки Иринеј (Званичан сајт СПЦ, 21.7.2010)
Остаје да се види да ли ће зли људи напредовати од зла на горе.
Остаје да се види да ли ће још некоме на грудима јуначкијем заблистати “ударничка значка” за дефинитивно извршење задатка који је обелоданио Фицџералд на трећи Божић у Приштини говорећи да ће владика Артемије бити склоњен и да ће на његово место доћи кооперативнији “епископ”.

ШТА ЋЕ С НАМА БИТИ?
Наравно, без обзира што ће силници издејствовати смрт и погреб србског племена и србског семена на Косову, ми који не спадамо у људе који немају наде, верујемо у Васкрсење, па и у Васкрс Србије.
И ја, гледајући како “Саво на кољена клечи” , као да угледах и ово:

Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме своме спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну из свега гласа:
“Доста, Боже, поштеди остатак!”
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опростио.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише….

А цар славе сједи на пријестолу,
Док са земље грми ка олуја,
То Србија кличе – Алилуја !
(Из Небеске Литургије Св. Николаја)

Грешни Милоје