Почињу припреме за промену Устава Србије

ustav

Судије и председнике судова неће бирати Народна Скупштина. У Високом савету судства неће седети министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе. Успоставиће се пуна независност и одговорност судија. Све то може постати реалност у наредних пет година.

Национална стратегија реформе правосуђа и пратећи Акциони план налажу да се до 2018. године изврше све припреме за промену дела Устава који се односи на правосуђе, а све у складу са преговорима о придруживању ЕУ и „Поглављем 23” које захтева независност, ефикасност и одговорност правосуђа.

 

Комисија за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа требало би да 29. новембра образује радну групу за анализу уставног оквира који се односи на правосуђе, а истог дана на Правном факултету у Београду биће одржана конференција „Избор судија у Србији и државама региона”, у организацији Центра за јавно право и Правног факултета.

 

– Задатак радне групе је да направи правну анализу одредаба Устава о судској власти, а поготово о избору судија (и јавних тужилаца). Зато конференција на Правном факултету треба да буде једна врста стручне помоћи тој радној групи – каже др Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету у Београду.

 

Мало је вероватно да ће судије у Србији у будућности именовати шеф државе, као што је случај у Великој Британији. Такође, тешко је замислити да судије бирају грађани на непосредним изборима, али са ограниченим мандатом, као у неким америчким државама.

 

Све судије у Србији бирао би Високи савет судства (ВСС), а тужиоце Државно веће тужилаца (ДВТ), без учешћа Народне скупштине, која би бирала само неколико чланова ових тела, из редова професуре и адвокатуре.

 

– Представници законодавне и извршне власти не би били у саставу Високог савета судства и Државног већа тужилаца као чланови „по положају”. Министар правде може остати члан ових тела с ограниченим овлашћењима. На пример, не би учествовао у одлучивању о изрицању дисциплинских мера и престанку судијске функције. Председник Врховног касационог суда не би требало да буде аутоматски и председник Високог савета судства, већ ту функцију треба да обавља члан Савета изабран од стране његових колега– каже др Петров.

 

Исто би важило и за републичког јавног тужиоца који је, по положају, председник Државног већа тужилаца.

 

Све су то механизми који би обезбедили „отпорност” ВСС и ДВТ на утицаје политике. Циљ је да се из Устава уклоне све одредбе које дају

 

– Треба прецизно разграничити шта ради ВСС а шта ради Министарство правде у делу који се односи на правосудну управу, што је законска, а не уставна материја – каже др Петров.

 

Треба размишљати и о могућности укидања пробног мандата за судије које се први пут бирају на функцију.

 

– Тешко је одбрањиво решење у садашњем Уставу да Народна скупштина бира кандидате који немају никакво судијско искуство, да политичко тело бира оне који ће првим избором бити на провери у једном периоду. Став Венецијанске комисије је да је пробни мандат судија спорно решење.Такође, нисам уверен да је улога Правосудне академије тако значајна као што је код нас неки представљају. Чак и у Националној стратегији стоји да у Уставу треба предвидети да Правосудна академија буде обавезан услов за први избор на судијску и тужилачку функцију. Такво решење треба пажљиво анализирати пре него што буде предложено да уђе у Устав. Тога у већини држава, као ни пробног мандата за судије, уопште нема– објашњава професор.

 

Треба имати у виду да Национална стратегија за реформу правосуђа није изнад Устава, већ да је то један акт државне политике, који даје смернице за промене.

 

Ако би се приликом будуће промене Устава ишло и на промену одредаба које имају израженији политички карактер, одлуку о томе морају донети демократски легитимисани политичари, и то би била врло тешка одлука, сматра професор. На правној струци је, каже, да анализира стање и да промене предложи на време, али да задржи неопходну дистанцу према политици.

 

Ко може да предложи промену Устава

 

Овлашћени предлагачи за промену Устава Србије су најмање једна трећина народних посланика, најмање 150.000 бирача, влада и председник Републике.

 

Професор Петров истиче да су сви предлагачи истог ранга, али да би можда било најбоље да анализу уставних одредаба на основу које би биле предложене евентуалне измене Устава изради радно тело састављено од правних стручњака окупљено у Народној скупштини, као највишем представничком телу, или око председника Републике, као надстраначке личности.

 

Како је угрожена сталност судијске функције

 

– Устав мора предвидети ваљане гаранције независног судства. Сталност судијске функције је значајно ослабљена у Уставу из 2006. године у односу на предходни устав, тиме што су основи за престанак судијске функције из Устава пребачени у Закон о судијама.То је типична уставна материја и мора се вратити у Устав – каже др Владан Петров.

 

Александра Петровић/Политика