Апелациони Суд у Београду је у року од 5 година суђења ослободио једанаесточлану гњиланску групу терориста иза којих је остало најмање 80 лешева, мучених на најмонструознији начин. Лик и дело ослобођених убица краси и стотине мучених Срба који су неким чудом сачували главе. Доказа је небројено много.
Тај исти Апелациони Суд у Београду, већ седму годину не може да реши радни спор који водим против Опште болнице Мајданпек, а отказ са радног места хирурга ове болнице, сам добио јер нисам поступио у 2 случаја по правилнику који никада није постојао, већ је фалсификован за потребе овог суђења и то је у току овог радног спора недвосмислено доказано.
Једина последица мог непоштовања непостојећег правилника је повређена сујета једне од швалерки смрдљивог сеоског крмка, са краватом и златним прстеном, који се отворено залаже за Румунизацију источне Србије. Последице деловања поменутог крмка су низ смртних случајева пацијената, преминулих под мистериозним околностима, као и тешка нарушавања здравља, о чему је писала штампа, а још увек се воде судски процеси тим поводом.
Материјална штета која ми је нанесена у овом периоду, рачунајући камату и судске трошкове, износи око 200.000 Е. Нематеријална штета нанесена мени и мојој породици је немерљива. Ја немам поверења у ову државу али тврдим да ће правда бити намирена овако или онако, јер имам само један живот и немам намере да га ставим на располагање неком билмезу и његовим куртизанама.
Ако трпе моја деца, трпеће и деца злотвора!!! Материјална штета нанесена друштвеној заједници плаћањем 3 човека (2 пензионера и 1 лекар опште праксе, који је студирао 17 година) за једно – моје радно место и вођењем маратонског судског процеса је такође огромна.
Све релевантне инстанце ове хаотичне државе су недавно упозорене на кршење мојих права неразумним роком овог суђења, процесним неправилностима и непоштовањем закона. На држави је сада да се определи којим ће путем да буде намирена правда.
Милутин Милошевић / Васељенска ТВ
