Tибор Варади: Ниjе jасно о чему ће сведочити Соња Бисерко у тужби Хрватске за геноцид
БEOГРAД – Tибор Варади, професор за међународно право истакао jе да бити сведок, ниjе неко дело против државе, али да му ниjе jасно о чцему ће сведочити Соња Бисерко, jер она тешко може имати директна сазања коjа би за суд била релевантна.
„Бисерко jе доследно била против рата и то jе нешто што ваља и запамтити. Истовремено, када jе реч о суђењу за стварне или наводне злочине, онда су релевантна сведочења оних коjи су били на неки начин учесници, или су били починитељи, или организатори, или жртве“, истакао jе Варади у интервjуу за данашњу „Политику“, коментаришући изjаву Соње Бисерко да jе државни врх Србиjе пустио информациjу да jе она сведок Хрватске у случаjу тужбе и контратужбе за геноцид.
Варади jе навео, да колико зна,Бисерко ниjе била у таквоj близини, ниjе била ни жртва, ни починитељ, ни организатор – и то jе разлог због кога човек може поставити питање релевантности тог сведочења.
Tо да jе сведок ниjе нека посебна таjна, али формално до усмене расправе таj поступак ниjе jаван, навео jе Варади.
Према његовом мишљењу, Бисерко може веровтно да сведочи о атмосфери, о томе да jе у Србиjи било доста људи против рата, али тешко може да замисли да она има она сазнања коjа се траже од jедног директног сведока.
Према његовом мишљењу, Суд правде ће се у случаjу тужбе и контратужбе за геноцид, држати става Хашког трибунала да jе у Хрватскоj било жртава, неправди, злочина, али да то не достиже праг геноцида.
Варади jе нагласио да нема никакве сумње да jе у Хрватскоj било и ратних злочина и злочина против човецности, али да Mеђународни суд правде нема неки своj истраживачки метод утврђивања чињеница, па се, природно ослања, пре свега на Хашки трибунал.
И Суд правде, додао jе он, има у начелу могућност да утврди нешто што Tрибунал ниjе утврдио, али досадашња пракса ниjе ишла у том правцу.
Према мишљењу Варадиjа, Хашки трибунал ће бити главни ослонац Суду правде.
„A Хашки трибунал за злочине у Хрватскоj, не да ниjе осудио него ниjе ни оптужио никога за геноцид“, рекао jе Варади.
Позивање Београда у контратужби, на геноцид над Србима у Другом светском рату, може да буде елемент историjског увода, али не може бити повод за осуду, jер Kонвенциjа о геноциду ниjе ретроактивне природе.
За време Другог светског рата jош ниjе постоjала Kонвенциjа о геноциду, донета jе 1948. године, а ступила jе на снагу jануара 1951. године.
Према томе, злочинима се може судити, али се ти злочини не могу квалификовати као геноцид, ако су извршени пре ступања на снагу Kонвенциjе.
Ни суд у Нирнбергу ниjе квалификовао нацистичке злочине као геноцид, подсетио jе Варади.
Jасеновац, према мишљењу Варадиjа, остаjе историjи, било jе индивидуалних осуда тако да ниjе било све некажњено, али држава Хрватска се не може за то гонити за геноцид, ако jе реч о делима пре ступања на снагу Kонвенциjе.
Kоментаришући спекулациjе да jе тужилац хашког трибунала Џефри Наjс нудио нагодбу Радету Mарковићу у замену за ослобађање од кривичног гоњења у Србиjи, Варади jе истакао да Хашки трибунал може да нуди нагодбу сведоку сараднику само у односу на поступак пред тим трибуналом.
„Српско правосуђе jе, ипак, независно. Наjс може да нуди нагодбу неком сведоку само у вези с поступком коjи jе против њега покренут пред Tрибуналом“, нагласио jе Варади.
На питање да ли би позициjа Београда била отежана уколико би се у досиjеима коjе поседуjе Mарковић налазило нешто инкриминишуће по Београд, Варади jе одговорио да „не зна ништа о тим досиjеима“, и да то ниjе „његов свет“.
Танјуг