С. Белоус: Срби се нису предали на изборима, ради се о манипулацији (видео)

Ни после неколико дана од поновљеног гласања на шиптарским изборима на северу Косова не постоје поуздане лоинформације о самом току догађаја. У извештајима новинара је једино би важно да на улицама нема заговорника бојкота али се није говорило о осталим неправилностима током ових избора које је на територији Косова и Метохије расписала самопроглашена република Косово а што је, на сваки начин, подржала и тренутна српска власт.

Пише: Иван Максимовић / 23.11.2013.

***

Неправилности као тема нису занимале  водеће медије све док и сам ОЕБС није још једном ухваћен у почињеним неправилностима. У ТВ прилогу новинара Будимира Ничића за Глас Америке на српском, види се како је једна госпођа, у присуству шефа ОЕБС-а на Косову, Жан Клод Шлумбергера, бацила два листића у једну гласачку кутију. Исти догађај, са истим учесницима, али са другим листићима забележила је и наша камера.

Пратећи строга упутства, медији су се углавном бавили површним и уопштеним стварима попут резултата или изјава званичника док су улице Косовске Митровице, препуне до зуба наоружаних војника, проглашене за улице са топлом, то јест пријатном атмосфером и демократског карактера. С обзиром да се унапред знало, поучени ранији искуством, да се резултатима не може веровати а избори су ионако намештени и незаконити, та два пута по два листић чак и не представљају проблем.

Један од ретких људи који су желели да сазнају истину и сами се увере у читав ток догађаја јесте и млади Рус, магистар историје из Украјине, Сергеј Белоус који је на Харковском националном Универзитету у својој земљи магистрирао управо на тему косовског конфликта. Он је посетио Косовску Митровицу и током шиптарских избора одржаних 3. новембра али је био овде и 17. новембра ове године. За портал Новинар.Де разговарали смо о његовим утисцима од тог дана.

“Мој први утисак је био разочарање. Када сам ујутру видео колико Срба излази на гласачка места помислио сам “зар су се Срби толико предали”? Касније сам схватио да је било доста манипулација. Долазили су људи из других градова, не само из Косовске Митровице, и они који су долазили ишли су под претњама. Чак и тако излазност је била мања од 20% а ако не узимамо у обзир манипулације онда је излазност мања и од 10%. Већина је била против, хвала Богу. Значи још није све пропало”.

О пртењама за безбедност, како се у медијима говорило, Сергеј се пита зар је окупљање неколико људи који само вербално добацују претња а аутоматске пушке, оклопна кола, воници, чете полиције не ремете безбедност?

У одређеном смислу Сергеј је предвидео овакво стање и манипулације информацијама па је имао идеју како да организује новинаре у које се може имати поверење а да би се дошло до што поузданијих информација.

“Ту идеју сам имао ја али су и други имали исто мишљење па је тешко рећи чија је то била идеја. То није ни битно, битна је замисао која је следећа. Да се уједине људи патриотске оријентације а који су стручњаци за видео снимања, фотографисање, писање вести који би посматрао са свих страна, са сваке тачке, оно што се дешава. Прошли пут, 3. новембра, имали смо погрешну тактику. Свако од ових људи који су патриотски настројени је имао фото апарат, камеру, а да не помињем гомилу страних медија, локалних и пристрастних српских, нажалост. На крају смо добили снимак ломљења кутија са мобилног телефона. Имали смо доста добре опреме а нисмо имали резултате јер је свако ишао да ухват неку своју слику, неку сензацију”.

Проблеме који су искрсли и спречили реализацију ове идеје Сергеј види у недовољном труду и повећаној опуштености у односу на ситуацију. “Ратно је стање па нам треба и ратно спремање” каже Сергеј дотичући се Антиизборног штаба који је после 3. новембра престао са позивање на бојкот што није добро. “Добили смо битку али рат траје. Слободу нам нико неће дати на тањиру” закључује Сергеј ипак донекле правдајући така став и јаким притисцима под којима су се сигурно у одређеној мери уплашили и заговорници бојкота.

Од новинара које је Сергеј имао на уму да би се могли организовати у смислу објективног извештавања, осим двојице сви су остали били привођени и задржавани у полицији где су им без иједног разлога укидана најосновнија људска и професионална права.

Из овог разговора стиче се утисак да је Сергеј про-српски оријентисан и врло одређен према ситуацији на Косову и Метохији. Недавно, у интервјуу за Глас Русије на српском, он је рекао да се као историчар труди да буде непристрасан али ако је истина на страни Срба онда то није моја кривица, образложио је Сергеј свој став. Током овог интервјуа још једном смо имали ситуацију која показује колико је тешко извештавати са Косова и Метохије ако не спадате у оне медије који су под контролом.

Нема сумње да ће јужна српска покрајина за Сергеја Белоуса остати епицентар стручне а и личне заинтересованости. Разумевање српске просвете која је за његов докторат у Србији обећала подршку у виду стипендије, у многоме би олакшало Сергеју. Међутим, у последње време то једоведено у питање, како из просвете тврде, услед неповољног општег финансијског стања. Било би добро да се у државној управи нађу људи који би подржали овог младог човека у његовом стручном усавршавању које ће по ономе што видимо, колико год да се новца уложи, многоструко бити враћено у корист истине и српске државе у будућности.

Сергеј Белоус је магистрирао Историју Харковском националном Универзитету 2013. године, са највишом оценом, одбранио магистарски рад на тему „Процес интернационализације конфликта на Косову: разлози, иницијатори и динамика (септембар 1991. – март 1999.)“. Од прве године студирања Сергеј редовно брани квалификационе радове на тему Косова и упоредо се активно бави научном делатношћу, регуларно учествовао на многим научним конференцијама и округлим столовима, где је наступао с радовима који су посвећени Косовској кризи. Неколико пута награђиван за своје радове, посебно дипломом првог степена на међународном научном форуму „Ломоносов-2013“. (Московски државни универзитет М.В. Ломоносова, Руска Федерација).

Током 2011. и 2012. из научно истраживачких разлога је посетио Републику Србију (укључујући и аутономну покрајину Косово и Метохија, 2012. године), где је сакупљао изворе информација, проширавао сферу научних контаката и учио српски језик.

Стални дописник портала Новинар.ДЕ;
Иван Максимовић, Косовска Митровица

www.novinar.de