НСПМ: Већина грађана Србије подржава „Јужни ток“ и савез са Русијом

Данас је у Медија центру, у Београду, јавности представљено истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) о расположењу јавног мњења, пре свега у односу на „Јужни ток“ и руско-српске односе. На конференцији за новинаре говорили су Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, уредници НСПМ. Истраживање је рађено у сарадњи са Друштвом руско–српског пријатељства из Новог Сада.

Истраживање које је рађено у октобру, показало је да већина грађана Србије убедљиво подржава тешњу сарадњу са Русијом. Опцију „савез са Русијом“ тренутно подржава чак 67 одсто испитаних, што је за 14 одсто више у односу на опцију „савез са ЕУ“. Једино се код оних испитаника који су се декларисали као симпатизери САД, показало да се у већини (53.6 одсто) противе савезу са Русијом.

– Није изненађење да Русија ужива велику подршку, и то поприлично велику у односу на фаворизовану ЕУ, али занимљиво је да то нећете лако чути нити прочитати у већини српских медија и истраживања јавног мњења. Сада је питање – зашто је то тако, каже Вукадиновић, и одговара да „очигледно постоји раскорак између расположења обичних грађана и тзв. политичке елите која пред изборе воли да се слика са Путином и руским министрима, али када избори прођу онда води углавном пробриселску и прозападну политику“.

Како је истакао Слободан Антонић, подршка сарадњи са ЕУ скочила у односу на ранији период, и сада се налази на нивоу из августа 2011. године.

– Разлог томе је снажан евроентузијазам СНС који је код својих бирача, који су уочи избора 2012. двотрећинском већином били евроскептици, успео да промени оријентацију и сада две трећине симпатизера напредњака јесу евроентузијасти.

Када је реч о економском присуству у Србији, 45.7 одсто испитаних сматра да би Русија требало да буде више заступљена, док 22 одсто сматра да би то требало да буде Немачка, а 17 одсто је за веће економско присуство САД.

Када је у питању „Јужни ток“, 63 одсто анкетираних сматра да ће његова изградња убрзати привредни развој Србије (50.4 одсто испитаних сматра овај пројекат као „веома значајан“), 68 одсто њих верује да ће повећати запосленост, а 61 одсто да ће се тиме повећати атрактивност Србије и за друге инвестиције из иностранства. Свега девет одсто испитаника се изјаснило да ће изградња „Јужног тока“ имати негативан утицај на Србију. Занимљиво је, међутим, да већина – 47.5 одсто испитаних – сматра да изградња „Јужног тока“ неће довести до смањења цене енергената у Србији.

Према речима Ђорђа Вукадиновића, изненађујуће је да, иако је истраживање рађено у време када је једна телевизија са националном фреквенцијом емитовала велики серијал који је доста негативно говорио о „Јужном току“, огромна већина грађана и даље подржава овај пројекат, тако да се може рећи да су Руси и „Јужни ток“ добили ову прву рунду.

Руси доминирају и у култури – исходи истраживања НСПМ су показали да 57.3 одсто испитаника сматра да би Русија требало да буде више заступљена у културном животу Србије, док иза ње, са 22.4 одсто, следи Француска, док је на трећем месту Немачка са пет одсто.

Када је реч о ставу грађана према уласку Србије у НАТО, томе се противи 71.2 одсто испитаних, док 16.2 одсто подржава. Како је речено на конференцији, ово је благи раст у односу на ранији период.

Како је истакнуто на конференцији, ново у истраживању јесте питање да се грађани определе да ли су пре за сарадњу са Русијом па ЕУ, обрнуто, или подједнако.

Иако је већи број испитаних – 29.1 одсто – за то да Србија развија наближе могуће односе са Русијом па тек онда са ЕУ (док предност односу са ЕУ даје 16.2 одсто), највећи број испитаних 47.1 одсто је за подједнако добре односе и са ЕУ и са Русијом.

– Занимљиво је да се највећи број – 47 одсто испитаних – определило да жели подједнако добре односе и са Русијом и са ЕУ. Мада, и даље има дупло више оних који дају предност сарадњи са Русијом у односу на ЕУ, каже Вукадиновић.

Ђукановићу највише јединица, Путин најбољи

Истраживање НСПМ бави се и оценом коју грађани Србије дају страним политичарима. И у овом случају – Руси стоје најбоље: Владимир Путин је најбоље оцењен са просечном оценом 3.69, док је на другом месту Ангела Меркел 2.84, а на трећем Барак Обама са 2.53. Од лидера из суседства, Иво Јосиповић има просечну оцену 2.21, а Мило Ђукановић је на претпоследњем месту (испред Ердогана) са просечном оценом 1.98. Занимљиво је да је црногорски лидер добио највише јединица (38.4 одсто), што је за 14 одсто мање од најгоре оцењеног Тајипа Реџепа Ердогана.

НСПМ