Јавна оптужба против: Т. Николића, И. Дачића, А. Вучића, свих чланова Владе и сваког од 175 народних посланика

Његовој екселенцији председнику

Републике Томиславу НИКОЛИЋУ

Андрићев венац бр. 1, 11000 Београд

 

Председнику Народне скупштине

др Небојши СТЕФАНОВИЋУ –

свим народним посланицима 

Народна скупштина, Каља Александра1

11000 Београд

 

Председнику Владе Ивици ДАЧИЋУ,

првом подпредседнику Владе

Александру ВУЧИЋУ,

ВЛАДИ

Немањина бр. 11, 11000 Београд

 

Држављанима Републике СРБИЈЕ

Средства јавног обавештавања

Ј А В Н А   О П Т У Ж Б А   П Р О Т И В:

 

господина Томислава НИКОЛИЋА, председника Републике,

господина Ивице ДАЧИЋА, председника Владе министра УП,

господина Александар ВУЧИЋА, првог подпредседника Владе,

свих чланова Владе и

сваког од 175 народних посланика који су усвојили

13. јануара 2013. године  Резолуцију Народне скупштине,

за њихова антиуставна деловања и

кривична дела против државе и народа.

 

 

П Р Е Д Л О Г

 

сваком народном посланику од њих 75 који

13. јануара 2013. године нису гласали за

РЕЗОЛУЦИЈУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

и осталим народним посланицима који су решили

да поштују Устав и закон

да покрену уставни поступак за решавање настале ситуације,

и да председник Народне скупштине др Небојша СТЕФАНОВИЋ

омогући сваком народном посланику (Додатак 1)

да прочита овај допис, о коме их обавештавам (Додатак 2)

Народна скупштина, Каља Александра1, 11000 Београд

М О Л Б А

 

свакој држављанки, сваком држављанину,

свакој политичкој странци, сваком политичком покрету,

сваком удружењу грађана

који поштују Устав као исказ народног опредељења

да подрже уставни поступак за решавање настале ситуације

 

 

 

Ј А В Н А   О П Т У Ж Б А

      I.            УВОД

 

Ову јавну оптужбу подносим:

 

–          пошто је, (упркос на време упућиваних апела 1991. године  врховним савезним и републичким државним органима за мирнодопско, уставно, решавање проблема и ситуације), непоштовање Устава СФРЈ из 1974. године од стране свих врховних савезних државних органа и врховних државних органа свих република СФРЈ омогућило противуставно, насилничко, растурање СФРЈ са катастрофалним и трагичним последицама по људе, народе и материјална добра,

 

–          да се то не би поновило сада у Србији,

 

–          на основу Устава Републике Србије (Преамбула, Чланови 1-3, 18-21, 23-27, 56 и 112 Устава) и њеног Kривичног законика (Чланови 2, 3, 5, 6, 14, 15, 22, 25, 103, 104, 125, 127, 128, 132, 133, 135, 137, 146, 155, 159, 170, 173, 174, 216, 218, 219, 219а, 221а, 305-308, 314, 318, 319-321, 330,  336б, 359, 361, 366, 370, 371 и 390 Кривичног законика),  пошто су се господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први подпредседник Владе, Влада у целини, и 175 народних посланика потпуно оглушили о сва добронамерна указивања, упозорења, о све предлоге и захтеве њима да поштују Устав и закон или да поднесу оставку због кршења Устава [Д1] – [Д7], [Д9] – [Д12], [Ф3] – [Ф6], [Ф8], [Ф9],

 

–          пошто господин Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, свесно и намерно крши Устав што је јавно потврдио својом следећом искреном изјавом марта ове године:

Ми, по Уставу, не бисмо смели да препознајемо Косово као некакву специфичну територију изван аутономије али смо у Резолуцији предвидели, рачунајући да ће нам грађани то одобрити кроз промене Устава, зато што су наши грађани спремни да се тај проблем једном коначно реши.,

 

–          председнику Републике Томиславу НИКОЛИЋУ, што можда изгледа парадоксално, али није из следећих разлога:

 

• Господин Томислав НИКОЛИЋ  је 31. маја 2012. године на посебној седници Народне скупштине добровољно положио председничку заклетву сагласно члану 114 Устава, која гласи:

Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине териоторије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.

 

• Председник Републике Томислав НИКОЛИЋ, заштитник Устава и закона, је обавезан да делује према господину Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике, у складу с председничком заклетвом тако да или од њега захтева да поднесе без одлагања неопозиву оставку на положај, функције и дужности председника Републике или да захтева од државног јавног тужиоца да против њега покрене кривични поступак,

 

–          пошто се овиме господи Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике, Ивици ДАЧИЋУ, председнику Владе и министру унутрашњих послова, Александру ВУЧИЋУ, првом подпредседнику Владе, Влади у целини, и сваком од тих 175 народних посланика омогућава још једном да својим враћањем на поштовање Устава и закона поднесу без одлагања безусловне оставке,

 

–          председнику Републике Томиславу НИКОЛИЋУ као браниоцу Устава и закона, чувару суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део,

 

–          председнику Републике Томиславу НИКОЛИЋУ, а не подносим је Јавном тужиоцу јер је Српска радикална странка поднела, још 16. маја ове године, Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву (на 132 стране) против садашњих и бивших председника Републике и председника Владе због кршења Устава током преговора о решавању ситуације на Косову и Метохији,

 

–          председнику Народне скупштине др Небојши СТЕФАНОВИЋУ да омогући сваком народном посланику (Додатак 1) да прочита овај допис (Додатак 2) јер је, према Члану 17 Закона о Народној скупштини, јавно положио следећу заклетву:

Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и грађанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди!,

 

–          пошто су господин Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова,  господин Александар ВУЧИЋ и сваки други члан Владе, јавно у Народној скупштини, према Члану 16 Закона о Влади, положили заклетву која гласи:

Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон и дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано,

 

–          пошто је господин Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, био јавно изјавио (парафразирам по сећању) да ко позива на поштовање и спровођење Устава узме Устав под мишку и оде на Косово, чиме јавно изјављује да не може, или да неће, да спроводи обавезе и извршава дужности, које је добровољно прихватио, одређене Уставом и законом,

 

–          пошто је господин Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, био јавно изјавио (парафразирам по сећању) да треба да прекинемо своју историјско -националну непрекидност, да треба свако да се промени и да се променимо као народ, чиме евентуалне јавне грехе своје, других појединаца и претходних власти преноси на цео народ, на свакога, а не спомиње да је он на врховним државним или политичким положајима од 1990. године,

 

–          јер је господин Александар ВУЧИЋ изјавио (парафразирам) да се стиди што припада народу који је извршио злочине, прећуткујући своја ангажовања деведесетих година и да је од тада на врховним државним или политичким положајима, као да је Србски народ икоме дао право да врши злочине  у његово име, чиме је Србски народ излажио јавно порузи,

 

–          пошто је господин Александар ВУЧИЋ изјавио: Променићемо Устав,

 

–          јер господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први подпредседник Владе и Влада организују церемонијалне прославе на којима вербално исказују заслужено поштовање и дивљење родољубивом херојству наших предака и њиховим достигнућима, а која сада уништавају својим деловањима,

 

–          пошто господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први подпредседник Владе, Влада у целини, и 175 народних посланика делују супротно Уставу и закону при чему су многа од њихових дела, иступања, документа и одлуке кривична дела што се даље доказује у овом допису,

 

–          пошто су господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први подпредседник Владе, Влада у целини, и 175 народних посланика извршили државни удар стављањем Устава ван снаге,  [Д11], што се даље доказује и у овом допису,

 

–          пошто су тиме изгубили легитимитет да буду на врховним државним положајима, што се даље доказује у овом допису,

 

–          јер господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први подпредседник Владе и Влада, неоправдано се позивајући на Устав и закон јер их непрекидно крше, делују против њих и ставили су их ван снаге, отварају оправдане судске процесе против држављана за корупцију вредну од десетине/стотина хиљада евра, милион евра, или неколико милиона евра, а да истовремено предају Косово и Метохију чија је само земаљска вредност преко дванаест хиљада милијарди (дванаест милиона милиона) долара стичући (од оних који на Западу шире лажи о Србима и Србији, демонизују их, од оних који су наређивали или подржавали неоправдива бомбардовања народа Републике Српске, Србије и Црне Горе) тиме признања, похвале и подршке да буду на власти и добијајући кредите које користе и за плаћање војске, жандармерије и полиције захтевајући од њих неприкосновену послушност, при чему председник Републике Томислав НИКОЛИЋ, као заштитник Устава закона, државе, људских права и слободе, то дозвољава не покрећући судске поступке против свих њих,

 

–          јер сви они прихватају став Европске Уније да су Срби геноцидан народ, да су извели геноцид у Сребреници, да је за то одговорна Република Србија, чиме Србе и Србију излажу јавно порузи и могућим неоснованим обештећењима, уместо да се боре за међународно ширење истине о Србима и о Републици Србији, и за међународну правду према њима,

 

–          држављанима Републике Србије јер су они  извор и носилац њеног суверентитета (члан 2 Устава) и тиме врховни судија,

и

 

–          пошто су пред Уставом и законом сви једнаки (Став 1 Члана 21 Устава).

 

   II.            ШИПТАРСКИ ТЕРОРИЗАМ, РЕЗОЛУЦИЈА СБ УН 1244 И ДЕЛОВАЊЕ ОРУЖАНИХ СНАГА КФОР-а И ЕУЛЕКС-а НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

 

II.1      Организовани шиптарски тероризам потпомогнут из иностранства ради уништавања Републике Србије отимањем Косова и Метохије

         

Лажна оптужба против Срба да Албанци, тј. Шиптари, у Србији нису имали људска права, слободу, и да су били подвргнути тортури и геноциду. Ова лажна оптужба је основа пропаганде шиптарских терориста да би приказивали своја недела као део борбе за своје ослобађање.

 

Та оптужба је супротна следећој истини:

 

Шиптари су у Србији уживали иста или већа људска права него што их националне мањине, поготово досељеници, имају у Западним земљама, а шиптарски терористи су угњетавали Србе и извршавали злочине над  Србима деценијама с отвореном Хитлеровом нацистичком подршком 1941. – 1945., а потом под прикривеном заштитом КПЈ/СКЈ 1945. – 1988.:

 

–    Срби су били подвргнури нечовечној фашистичкој окупацији од стране Велике Албаније у југозападном делу Србије – у србској колевци Косово и Метохија, која је њихова постојбина, за време Другог Светског Рата. То је резултовало у више од 150 хиљада протераних староседелачких Срба и у више од 100 хиљада нових албанских досељеника.

 

–    Прогнаним Србима је било забрањено од стране комунистичке Владе Јосипа Броза Тита да се врате на своја имања, у своје домове на Косову и Метохији после Другог Светског Рата.

 

–    Србија је прихватила, разумевајући патњу Албанског, тј. Шиптарског, народа под диктатуром стаљинистичког диктатора Енвера Хоџе, стотине хиљада албанских досељеника на Косову и Метохији, 1945. – 1988.

 

–    Србија је омогућила да албански староседеоци и досељеници живе у миру, са истим, као сви остали држављани Р. Србије, грађанским и политичким правима, условима запошљавања, да имају потпуну друштвену и здравствену заштиту, јефтине добре станове, бесплатно школовање за образовање на свом језику, слободно исповедање своје вере, слободу кретања и настањивања по Србији.

 

–    Србски народ је био приморан да посматра ћутећи и да пати због настављеног непрекидног терора оних Шиптара (после 1945. године) који су уценама и претњама приморавали србске породице да напусте своје домове и имања да би добили шиптарску етнички чисту област и ради одцепљења Косова и Метохије од осталог дела Србије.

 

–    Скупштина Косова и Метохије је законито и уставно сама променила пуноважном одлуком (1989. г.) неоправдано добијену аутономију (1945. г.).

 

Ову лажну оптужбу су створили шиптарски терористи да би оправдавали оснивање своје терористичке организације под називом „Ослободилачка војска Косова –  ОВК“ ( „УЧК“ на Шиптарском језику) ради правдања свог тероризма над Србима, прогањања Срба и правдања отимања Косова и Метохије од Србије и Срба.

 

Лажна оптужба против Срба да су масакрирали невине албанске цивиле у селу Рачак (1999. г.).

Фински форезничар, ангажована од УН да утврди истину, је доказала да се тај масакр није никада одиграо.

 

Та лажна оптужба, заједно са ранијим лажним оптужбама да Албански народ није уживао људска, друштвена и политичка права у Србији, је коришћена као разлог да се почне бомбардовање народа Србије и Црне Горе (1999. г.).

 

Лажна оптужба против Срба за егзодус Албанаца.

Албански егзодус је био започео тек трећег дана НАТО бомбардовања као његова последица.

 

Ова лажна оптужба је, комбинована са претходним, била коришћена не само за даље демонизовање Срба већ и за оправдање настављања бомбардовања народа Србије и Црне Горе непрекидно свих 78 дана и ноћи.

 

Претходне лажне оптужбе су основа за присилно, под уценама и ратним претњама, изнуђено прихватање противуставних: Кумановског споразума и Резолуције 1244, којима је битно смањен суверенитет Републике Србије на Косову и Метохији.

 

Те лажне оптужбе се још увек користи на Западу да се оправдава подршка шиптарском отимању Косова и Метохије, прогањању Срба и других са Косова и Метохије, или њиховим довођењем у ропски положај или положај сличан ропском.

 

Албански терористи, припадници ОВК, а данашњи носиоци шиптарске окупационе власти на Косову и Метохији, су насилним путем, оружаним средствима:

 

1.                                                         i.            рушили и руше суверенитет, независност и територијалну целину Републике Србије, што је што је кажњиво кривично дело (Чланови 128, 305, 307 и 308 Кривичног законика),

 

1.                                                       ii.            настоје да промене уставно уређење Р. Србије што је кажњиво кривично дело (Члан 308 Кривичног законика),

 

1.                                                     iii.            кршећи правила међународног права, продиру у Србију, на Косово и Метохију, из Албаније без држављанства Р. Србије или одобрења њених власти што је кажњиво кривично дело (Члан 318 Кривичног законика),

 

1.                                                     iv.            вређају, злостављају, Србе, врше насиља над њима, угрожавају Србима спокојство и тешко ремете јевни ред и мир што је кажњиво кривично дело (Члан 344 Кривичног законика),

 

1.                                                       v.            ускраћивали и ускраћују, одузимају, уставна права Србима што је кажњиво кривично дело (Члан 128 Кривичног законика),

 

1.                                                     vi.            одузимали и одузимају слободу кретања Србима што је кажњиво кривично дело (Члан 132 Кривичног законика),

 

1.                                                   vii.            одузимали и одузимају слободу настањивања Србима што је кажњиво кривично дело (Члан 133 Кривичног законика),

 

1.                                                 viii.            принуђавали и принуђују, под претњом приморавају, Србе да се исељавају с Косова и Метохије, што је кажњиво кривично дело (Члан 135 Кривичног законика),

 

1.                                                     ix.            злостављали, и злостављају, Србе и вређају њихоово људско достојанство, што је кажњиво кривично дело (Члан 137 Кривичног законика),

 

1.                                                       x.            применом силе и претњи наносили, и наносе, Србима дубок бол и страховите патње због дискриминације по националној припадности, што је кажњиво кривично дело (Члан 137 Кривичног законика),

 

1.                                                     xi.            онемогућили, и спутавају, држављанима Р. Србије да учествују на изборима организованим по Уставу и закону Р. Србије што је кажњиво кривично дело (Чланови 155 и 159 Кривичног законика),

 

1.                                                   xii.            одузимају имања и куће, проваљују у њих, што је кажњиво кривично дело (Чланови 204 и 206 Кривичног законика),

 

1.                                                 xiii.            отимају Србима и Српској Православној Цркви земљиште што је кажњиво кривично дело (Члан 218 Кривичног законика),

 

1.                                                 xiv.            неовлашћено се досељују на србска имања и у србске домове што је кажњиво кривично дело (Члан 219 Кривичног законика),

 

1.                                                   xv.            неовлашћено прекопавају србске гробове, грубо их оштећују, руше их, што је кажњиво кривично дело (Члан 354 Кривичног законика),

 

1.                                                 xvi.            подижу грађевинске објекте без грађевинске дозволе Р. Србије на њеној територији, на Косову и Метохији, што је кажњиво кривично дело (Члан 219а Кривичног законика),

 

1.                                               xvii.            настоје да делимично, или чак потпуно, униште Србе на Косову и Метохији што је кажњиво кривично дело (Чланови 370 и 371 Кривичног законика),

 

1.                                             xviii.            вршили нападе на цивилно србско становништво и његова насеља у току НАТО бомбардовања 1999. године и после њега продужавајући ратно стање на Косову и Метохији, што је кажњиво кривично дело (Члан 372 Кривичног законика),

 

1.                                                 xix.            уништавали и уништавају србска културна и верска добра, споменике, фреске, што је кажњиво кривично дело (Члан 383 Кривичног законика),

 

1.                                                   xx.            кршили и крше Србима основна људска права и слободе зајемчене Уставом Р. Србије, Повељом УН и Резолуцијом СБ УН 1244, што је кажњиво кривично дело (Члан 387 Кривичног законика),

 

1.                                                 xxi.            силом и претњама, користећи тешке прилике на Косову и Метохији, су доводили и доводе Србе у ропски положај или у њему сличан однос, су им живима одузимали органе, што је кажњиво кривично дело (Чланови 388 и 390 Кривичног законика),

 

1.                                               xxii.            застрашивали и застрашују србско цивилно становништво на Косову и Метохији, с намером да принуде Србију да их прихвате за легитимне органе власти на Косову и Метохији, потпуно угрожавајући уставне, политичке, економске и друштвене структуре Србије, нападајући на живот, тело и слободу србског цивилног становништва, вршећи отмице србских цивила, уништавајући државне и јавне објекте, саобраћајни систем, инфраструктуру и опште добро Р. Србије, уништавајући приватну србску имовину угрожавањем живота србског цивилног становништва и проузрокујући огромне привредне губитке Србији; ометају и обустављају снабдевање србског цивилног становништва храном, водом, електричном енергијом угрожавајући им животе, што су кажњива кривична дела (Члан 391 Кривичног законика).

 

1.                                             xxiii.            Шиптари су се добровољно удруживали у терористичку организацију ОВК вршећи кривична дела наведена под i – xxii ради постизања својих неуставних циљева: одузимање Косова и Метохије од Србије и протеривање Срба с Косова и Метохије што је кажњиво кривично дело (Члан 393а Кривичног законика).

 

II.2      Оружане снаге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а делују супротно Повељи УН, Резолуцији СБ УН 1244 од 10. јуна 1999. године, и супротно Уставу Републике Србије

 

Албански терористи, које су делимично организовали Муџахедини помогнути од Бин Ладена, који је био дошао слободно да се бори у Босни и Херцеговини и у Србији – на Косову и Метохији, а делимично обучавали амерички војни стручњаци, су постали заштићени, понекад чак и потпомогнути, од КФОР-а и ЕУЛЕКС-а. Они своје претње, уцене и оружане акције и сада спроводе на Косову и Метохији.

 

У присуству такозваних међународних мирнодопских снага, Срби су масовно прогнани (преко двеста педесет хиљада) са Косова и Метохије. Њихови драгоцени стародревни и међународно поштовани споменици, цркве, манастири, културна добра, као и приватна власништва, су уништени у присуству међународних снага УН. Невини србски цивили (преко три хиљаде после НАТО бомбардовања 1999. г.) су масакрирани свакодневно у присуству међународних снага УН и ЕУ.

 

Србски народ је на Косову и Метохији обесправљен. Подвргнут је шиптарском терору. Одузета му је слобода кретања. Уништена безбедност становања. Укидају му право да учествује на изборима које организује Република Србија, да се школује по њеним наставним програмима, да слободно остварује привредну размену с осталим деловима Србије, да су му пуноважна лична и саобраћајна документа Републике Србије, да слободно негује своју Веру. Подвргнут је прогону с циљем потпуног истребљења на Косову и Метохији. Под претњама је принуђен да напушта своја имања, своје домове, и да се одриче своје националне припадности. Тзв. мировне међународне снаге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а то све прихватају и насилно угушују сваки отпор Срба том терору. Тиме крше Повељу УН, Резолуцију СБ УН 1244 и Устав Р. Србије који су обавезни да поштују према тој Резолуцији.

 

Оружане снаге КФОРА-а и ЕУЛЕКС-а делују супротно следећим својим обавезама  утврђеним Резолуцијом СБ УН 1244:

 

1. Да се договорени број полицијског и војног србског особља врати на Косово и Метохију ради очувања србских националних вредности, и на кључне граничне прелазе (Тачка 4 и Тачка 6 Додатка 2 Резолуције 1244).
2. Захтев да ОВК и друге оружане групе косовских Албанаца одмах прекину сва офанзивна деловања и да се усагласе са захтевима за демилитаризовање (Тачка 15 Резолуције 1244).
3. Да се распусте све шиптарске војне формације (Тачка 9, број 26524 и Тачка 15 Резолуције 1244).
4. Демилитаризовање ОВК и других наоружаних албанских група (Тачка 9, бр. 26524 и Тачка 8 Додатка 2 Резолуције 1244).
5. Да се изабере прелазна администрација за Косово (и Метохију) под којом ће народ с Косова (и Метохије) имати суштинску аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије, ( што значи у оквиру Републике Србије као правног наследника СРЈ) (Тачка 10, став 6 Додатка 1 и тачка 5 Додатка 2 Резолуције 1244), и која ће да створи услове за миран и нормалан живот свих становника (4. став Додатка 1 и тачка 5 Додатка 2 Резолуције 1244). Одавде проистиче обавеза КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују Устав Републике Србије и на Косову и Метохији.
6. Да се омогући Р. Србији да остварује своју сувереност и територијалну целовитост и на Косову и Метохији (Преамбула, 6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Додатка 2 Резолуције 1244). И одавде проистиче обавеза КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују Устав Републике Србије и на Косову и Метохији.
7. Поштовање начела суверенитета и територијалне целовитости Савезне Републике Југославије (тј. Републике Србије као њеног правног наследника) ( Тачка 8 Додатка 2 Резолуције 1244). И одавде проистиче обавеза КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују Устав Републике Србије на Косову и Метохији.
8. Да се обезбеди миран повратак свих расељених лица и породица (Преамбула, Тачка 9, број 26525, став 11 тачке 11, 5. став Додатка 1 и тачке 4 и 7 Додатка 2 Резолуције 1244).
9. Да се осигура безбедно слободно живљење и кретање свих држављана Р. Србије по целој територији Косова и Метохије (Тачка 9, број 26530 Резолуције 1244).
10. Промовисање и заштита људских права (став 10 из Тачке 11 Резолуције 1244).
11. Захтеви да све земље у тој области сарађују потпуно у примени свих аспеката ове резолуције (Тачка 18 Резолуције 1244).
12. Да се одмах прекине са свим насиљем и притиском на Косову (и Метохији) (став 1 Додатка 1 и Додатка 2 Резолуције 1244).
13. Да се спрече стране институције и оружане формације да постављају граничне прелазе унутар територије Р. Србије раздвајајући тако њене делове, и да прете применом војне силе против мирољубивих ненаоружаних држављана Р. Србије који хоће слободно да се крећу по Косову и Метохији, нпр. прелазећи из средишњег дела Србије на Косово и Метохију (6. став Додатка 1 и Тачке 5 и 8 Додатка 2, и Тачка 9/26530 Резолуције 1244).

Резолуција СБ УН 1244 је део правног система Републике Србије (Став 2 Члана 16 Устава Републике Србије).

Резолуција СБ УН 1244 обавезује Оружане снаге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују суверенитет и територијалну целину Р. Србије, што они не чине већ делују супротно. Тиме делују супротно Уставу Р. Србије (Став 1 Члана 2 и Став 1 Члана 8 Устава) и самој Резолуцији СБ УН 1244.

Оружане снаге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а:

1. Не поштују Р. Србију као државу Србског народа и делују супротно њеном Уставу (Члан 1 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачке 6. и 7. овде).

 

1. Уништавају сувереност Р. Србије на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Преамбула, Став 1 Члана 2 и Тачка 1 Члана 97 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачке 6. и 7. овде).

 

1. Подржавају, помажу и штите Албанце у уништавању територијалне целине Р. Србије супротно Уставу Р. Србије (Став 1 Члана 8 и Тачка 1 Члана 97 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачке 6. и 7. овде).

 

1. Омогућавају Шиптарима да противправно заузму србску земљу – Косово и Метохију, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 218 Кривичног законика) и супротно је Преамбули Резолуције СБ УН 1244.

 

1. Прихватају шиптарску градњу без грађевинске дозволе Р. Србије, што је кажњиво кривично дело (Члан 219а Кривичног законика).

 

1. Спречавају Р. Србију да обезбеди граничне прелазе на Косову и Метохији према Албанији, Македонији и Црној Гори, што је супротно Уставу Р. Србије (Став 2 Члана 8 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачка 1. овде).

 

1. Дозвољавају укидање слободе и људских права Србима на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Чланови 18 – 20 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Допуштају шиптарску дискриминацију Срба на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Члан 21 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Пуштају Шиптарима да уништавају људско достојанство и сам живот Срба Срба на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Чланови 23 и 24 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Дозвољавају Албанцима да уништавају физички и психички интегритет Срба и да Србе подвргавају мучењу, нечовечном, понижавајућем поступању и кажњавању, да подвргавају Србе недозвољеним медицинским захватима на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Члан 25 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Омогућавају Шиптарима да Србе држе у ропском или сличном положају на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Члан 26 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Омогућавају Шиптарима да Србима одузимају слободу и личну безбедност на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Члан 27 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Учествују са Албанцима у ускраћивању права свим Србима да се слободно крећу по Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Члан 39 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Омогућавају Шиптарима да нападује Србе у србским кућама супротно Уставу Р. Србије (Члан 40 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

 

1. Спречавају, са Шиптарима, Србе да остварују своје бирачко право у Р. Србији супротно Уставу Р. Србије (Члан 52 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачка 10. овде).

 

II.3      Стварно стање на Косову и Метохији

 

Стварност на Косову и Метохији је да Албанци/Шиптари, у последњих седам деценија, прогањају Србе, од почетка Хитлерове окупације Косова и Метохије 1941. до данас, да су у периоду 1941. – 1945. прогнали преко 150 хиљада Срба и преотели њихове домове, да је под Хитлером преко 100 хиљада Албанаца досељено тамо, да је Титова власт забранила прогнаним Србима повратак после Другог Светског Рата на своја огњишта, да је ФНРЈ –НР Србија после 1948. године отворила границу албанским избеглицама да би се спасли од стаљинистичке диктатуре Енвера Хоџе, да им је дала сва политичка и грађанска права и слободу, бесплатно школовање и здравствену заштиту, државне станове, потпуну слободу кретања и живљења, да су албански терористи деценијама масакрирали Србе, да су ширили лажи о Србима и лажи да немају људска, политичка и грађанска права, да су измислили неодиграни масакр албанских цивила у Рачку да би то НАТО узео као разлог и повод за 78-о дневно-ноћно бесомучно бомбардовање Србије, да су Албанци/Шиптари бежали од НАТО бомби и потом оптуживали Србе да су од Срба бежали, да је тај њихов егзодус почео тек трећег дана НАТО бомбардовања, да су уз помоћ НАТО агресије дошли протерани албански терористи опет на Косово и Метохију, да су прогонили и убијали цивилне Србе, пљачкали, отимали, узурпирали србску имовину, и да то настављају да чине, да су прогласили своју окупацију Косова и Метохије за легитимну власт и прогласили га за своју државу потпуно обесправљујући Србе стављајући их у гетое, да су уништили преко 150 србских цркава и манастира (у јулу 2011. године сам посетио Пећку патријаршију, манастире Дечане и Грачаницу, и србски део Косовске Митровице и на том путу, осим цркве крај Пећке патријаршије, нисам нигде видео србску цркву), да уништавају или пљачкају ради продаје србске културне вредности, да су оскрнавили и србска гробља, да су прогнали стотине хиљада невиних Срба и људе других националности, да преимењују србске манастире у несрбске, да приморавају Србе да се одрекну своје националности и својих националних вредности и знамења, да не бирају начине и средства да тлаче Србе. Узурпирали су сва државна права Републике Србије као и људска, политичка и грађанска права и слободу Срба.             Приморавају под претњама Србе да учествују на изборима које организују некадашње вође терористичке организације ОВК. Шиптари, било да су држављани Р. Србије било да нису већ су бесправно, насилно, дошли и населили се на Косову и Метохији, одбијају да признају и поштују Р. Србију на Косову и Метохији. То је стварно стање на Косову и Метохији.

 

II.4      Шиптарско успостављање нелегитимне власти на Косову и Метохији

 

Појачавајући своја терористичка деловања, уз растућу помоћ из иностранства и благонаклону подршку и заштиту оружаних снага КФОР-а и ЕУЛЕКС-а, Шиптари су своју терористичку организацију ОВК трансформисали у оружане снаге приказане као легитимне своје нелегитимне организације назване држава «Косова». На њеном челу су врховне вође ОВК. Они успостављају нелегитимну власт на Косову и Метохији настављајући и продубљујући деловање ОВК. Стварају институције државних обележја супротно Уставу Републике Србије и супротно Резолуцији СБ УН 1244.

 

Оружане снаге КФОРА-а и ЕУЛЕКС-а то подржавају и штите супротно Резолуцији СБ УН 1244 и Уставу Републике Србије који су обавезни да поштују (као што је показано под II.2) .

 

 

 

1. III.            ПРОТИВУСТАВНА ДЕЛОВАЊА И КРИВИЧНА ДЕЛА ГОСПОДЕ ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА, ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ, ИВИЦЕ ДАЧИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ И МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ  ПОСЛОВА, АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА, ПРВОГ ПОДПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ, СВИХ ОСТАЛИХ ЧЛАНОВА ВЛАДЕ, И 175 НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

 

III.1     РЕЗОЛУЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ОД 13. ЈАНУАРА 2013. ГОДИНЕ

 

            Аутори и доносиоци Резолуције

 

Господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, Председник Владе и министар унутрашњих послова, и Александар        ВУЧИЋ су били припремили предлог Резолуције у виду Платформе. Њега су чланови Владе били једногласно усвојили. У њихово име је био поднет предлог Резолуције Народној скупштини на усвајање. 175 од 250 народних посланика је гласало за њега. Будући да је довољна већина народних посланика гласала зе предлог, Народна скупштина га је усвојила на својој првој ванредној седници 13. јануара 2013. године као своју Резолуцију под називом:

 

«Резолуција Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији» (у даљем тексту: Резолуција од 13/01/2013).

 

 

Однос Резолуције према стварности на Косову и Метохији

 

Шиптарски терористи и режим у Приштини:

–       Шире лажи о Србима и Р. Србији, оптужују Србе за недела која Срби нису учинили, распирују и развијају мржњу против Срба. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (1. ставу Преамбуле, Члановима 1, 18, 19, 23, 25, 49 Устава Р. Србије).  То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 128, 137 и 387 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Прогањају, протерују, превасходно Србе, а и невине људе других националности, врше незапамћени терор над њима, пребијају их и у полицијском притвору, на верској и националној основи их ненаоружане убијају. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, Члановима 1, 3, 5, 18, 19, 21, 23 – 28, 49 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, и 387  Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Србе су довели у ропски положај у највећем делу Косова и Метохије. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, Члановима 1, 5, 18, 19, 21, 23, 25 – 27 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 370, 371 и 390 Кривичног законика).  Резолуција то прећуткује.

–       Онемогућавају слободно кретање Србима. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, Члановима 1, 18, 19, 21, 25, 39 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 132 и 133 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Спрећавају слободан повратак прогнаних Срба на своја имања, у своје домове. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, Члановима 1, 18, 19, 21, 39 и 40 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 132 и 133 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Србима одузимају имовину и разарују им домове, уништавају србску породичну баштину. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, Члановима 1, 18, 19, 21, 40, 58, 59 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 139, 203 и 204 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Отпуштају Србе с посла из националистичких разлога. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1, 3, 19, 21, 49, 60 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104 и 128 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује

 

–       Користе терористичке методе, незаконито наоружавање, и оружана деловања ради поробљавања Срба и успостављања своје власти у Р. Србији, Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 18, 19, 21, 26 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104 и 304 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

 

–       Разарају србске цркве, манастире, гробља и друге србске националне духовне и материјалне вредности. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1- 3, 18, 19, 21, 23, 43, 49, 58, 59, 89 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104 и 354 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Узурпирају државну, јавну и приватну својину Р. Србије и Срба. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1, 3, 58, 59, 86, 89 Устава Р. Србије). Резолуција то прећуткује.

–       Пребијају младића да би га онеспособили да има децу јер му је отац Шиптар а мати Србкиња. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Члановима 1, 2, 18, 19, 21, 23, 49, 62 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104 и 128 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује такве појаве и догађаје.

–       Постављају царинску контролу усред Р. Србије. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1, 2, 8, 82 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 305, 307, 308, 314 и 318 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Онемогућавају одржавање слободних и равноправних избора на целој територији Р. Србије. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 8, 18, 19, 21, 52, 54, 82 Устава Р. Србије). (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 155 и 159 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Не признају државна документа Р. Србије, не признају њен суверенитет на целој њеној територији, користе сва средства и методе, непренебрегавајући злодела и злочине, чиме уништавају Р. Србију. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1, 3, 5, 8, 97 Устава Р. Србије). То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 305 – 308, 314 и 318 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Отворили су границу Р. Србије према Албанији за несметан улазак и усељавање страних држављана у Р. Србију без одобрења Републике Србије. То је кажњиво кривично дело (Тачке 5, 6, 9, 25, 219  и 318 Кривичног законика). Резолуција то прећуткује.

–       Настављају и распламсавају Хитлером заштићену нацистичку политику и деловање на територији Србије против Србског народа и његове државе. Циљ је да Шиптарски народ буде једини на што већој територији Србије (и других делова Балканског полуострва) и да се ради остварења тог циља Срби истребе. Они то јавно, слободно и с поносом говоре! И с пркосом изазивају власт Р. Србије! То је супротно Уставу Р. Србије и њеним основама (Преамбули, Члановима 1-3, 5, 8, 18, 19, 21, 23 – 27, 29, 40, 43, 49, 52, 58 – 60, 62, 63, 82, 86, 89, 97). Резолуција то прећуткује.

Неуставност и контрадикторност основних поставки Резолуције

Резолуција Народне скупштине о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији (у овом тексту: Резолуција 13/01/2013) у целини и посебно њен 1. Члан показују да је Резолуција намењена политичким разговорима са представницима привремених институција самоуправе (у овом тексту: ПИС) на Косову и Метохији. Њих је успоставио режим у Приштини насилничким оружаним средствима супротно Уставу Републике Србије ради стварања једнонационалне шиптарске државе у постојбини Србског народа, у корену његове државности и духовности. Резолуцијом се прихвата да су представници ПИСа законити представници народа на Косову и Метохији, пре свега Шиптарског народа. Они то нису. Они нису изабрани на уставан и законит начин на слободним и равноправним изборима под јурисдикцијом Републике Србије. Резолуција дозвољава да се међу њима налазе и лица која немају држављанство Р. Србије, ни законски одобрен боравак на територији Р. Србије – на Косову и Метохији. Зато су основна сврха, назив и намена Резолуције супротни Уставу Р. Србије  и њеним темељима (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 8, 17, 18, 21, 23 – 27, 39, 40, 43, 49, 52, 58- 60, 62, 63, 82, 86, 89, 97 Устава Р. Србије). 

 

Прихватањем да представници ПИСа буду законити представници народа на Косову и Метохији Резолуција поништава следећа опредељења изложена у самој њеној Преамбули:

   а.Имајући у виду да Аутономна покрајина Косово и Метохија заузима централно место у политичком, економском, безбедносном, културолошком, идентитетском и духовном смислу за Републику Србију и њене грађане,

 

  б.   У жељи да оствари дугорочни државни и национални циљ – очување целовитости државне територије, суверенитета, економски развој, заштиту политичких, економских и безбедносних интереса Републике Србије на подручју Косова и Метохије, омогућавање бољег живота за све грађане приступањем Европској унији, демографски опоравак,

 

  в.   Полазећи од тога да свако решење, било општег или неког посебног питања, о привременом, прелазном или коначном статусу Косова и Метохије, о положају Срба у Покрајини или о заштити српског верског и културног наслеђа мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом Сaвета безбедности Уједињених нација 1244,

 

  г.   Потврђујући ставове из свих резолуција, декларација и одлука Народне скупштине Републике Србије о Косову и Метохији и узимајући у обзир одлуке Генералне скупштине и Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији,

 

Република Србија није прогласила окупацију Косова и Метохије, иако за то има потпуно право и све разлоге, као што показују претходно и даље излагање. Да је Р. Србија прогласила окупацију Косова и Метохије од стране шиптарских оружаних снага, подржаних и потпомогнутих снагама КФОРа и ЕУЛЕКСа, као што се доказује у претходним и следећим деловима овог дописа, онда би:

 

–    Република Србија била насилно приморавана да прихвата разговоре с представницима ПИСа,

и

–    Република Србија би била обавезна да огласи своју трајну борбу за ослобођење народа и територије Косова и Метохије од окупаторске власти.

 

Пошто Република Србија није објавила да је део њене територије – Косово и Метохија – под окупацијом, пошто су представници ПИСа незаконито изабрани и успостављени под окриљем противуставне шиптарске оружане силе, што је у супротности Уставу Р. Србије (напред показано), Повељи УН (њеној Преамбули и њеном Члану 1) и Резолуцији 1244 УН, и пошто КФОР и ЕУЛЕКС не извршавају обавезе из одредби Резолуције 1244 УН (што се овде доказује), зато Република Србија нема права да разговара са представницима ПИСа. Зато је протвуставна основна намена Резолуције да се разговара са неуставним и незаконитим представницима ПИСа, односно Резолуција у целини је противуставна. Даље се показује противуставност и њених делова појединачно.

 

 

Неуставност ставова из 1. Члана Резолуције. Обавеза Републике Србије

 

Чињеница да је Резолуција намењена разговорима са представницима ПИСа као легитимним представницима народа на Косову и Метохији, посебно Шиптарског народа,о важним државним питањима значи да власт Р. Србије њих прихвата као такве. Тиме је обезвређено и поништено претходно тврђење у Резолуцији под а). То је супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 21, 52, 97 Устава Р. Србије).

 

Власт Р. Србије је уставно обавезна да не прихвати представнике ПИСа за законите преставнике народа. Она је уставно обавезна, као и на основу Резолуције 1244 УН, да обезбеди расписивање и поштено одржавање слободних и равноправних избора за покрајинске органе и органе локалних самоуправа у складу с Уставом Р Србије.

 

Резолуција предвиђа да се у Србији оснивају и раздвајају заједнице на националној основи. То је супротно Члану 1 Устава Р. Србије. Он јасно утврђује да је Република Србија држава Србског народа и свих грађана који у њој живе. Оваквим ставом Резолуција противуставно доводи Србски народ у његовој дедовини – на Косову и Метохији – у положај националне мањине под окупаторском шиптарском влашћу заснованом на неделима против Срба.

 

Задатак, на основу наведених докумената, власти Р. Србије је да обезбеди безбедан, миран и слободан живот свих држављана Р. Србије на њеној територији, значи и на Косову и Метохији, без њиховог раздвајања по националној, верској или другој основи, а што је чињено у нацистичкој Великој Албанији.

 

Резолуција дозвољава Влади да настави с применом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини. Ниједна одредба Устава не дозвољава Народној скупштини да овако овласти Владу. Договори које је претходна власт постигла нису били слободно учињени договори у складу с Уставом. Они су противуставни (супротни су Преамбули, Члановима 1 – 3, 5, 8, 18, 19, 21, 39, 82, 86, 89, тачкама 1 – 13 Члана 97 Устава Р. Србије). Напред наведена документа обавезују власт Р. Србије да уставним и законским поступком поништи све противуставно прихваћене споразуме претходне власти.

 

Резолуција противуставно утврђује да ће се противуставно изабраним ПИС поверити разне надлежности. Тиме се ПИС још изразитије признаје за уставне државне институције створене супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 21, 52, 97 Устава Р. Србије). Прихатањем ПИС-а за легитимне државне органе Резолуција прихвата да они представљају легитимне органе државне организације успостављене мимо Републике Србије на њеној територији. Резолуција прихвата противуставно одцепљење Косова и Метохије од Србије.

 

У свом Закључку од 25. маја 2010. године под бројем IУо-9/2010 Уставни суд је утврдио да документација коју су Европској унији били поднели господа Борис ТАДИЋ, тадашњи председник Републике, и др Мирко ЦВЕТКОВИЋ, тадашњи председник Владе, није званична правоснажна пријава Р. Србије за њено учлањење у Европску Унију. Природно, јер је нису прихватили ни држављани Р. Србија ни Народна скупштина. Таква пријава може да буде поднета тек пошто држављани на референдуму тако одлуче (Чланови 1 и 2, 6.  став Члана 203 Устава Р. Србије). Упркос свему томе, и сaдашња власт Р. Србије поставља као најважнији циљ укључење Р. Србије у ЕУ. Цело вођење државе и народа, сву политику, подређује том циљу. И то под досадашњим околностима и условима, с досадашњим односом већине чланова ЕУ према Србском народу и Р. Србији. Ово је изразит пример како једна група људи, која заузме врховне државне положаје, одузима сувереност од суверена Р. Србије – од држављана Р. Србије – супротно Члану 2 Устава Р. Србије. Поред тога, Резолуција, ради противуставног укључивања Р. Србије у ЕУ, прихвата разговоре и очекује неки договор са представницима ПИСа супротно Уставу Р. Србије како је напред објашњено.  

 

Власт Р. Србије је обавезна да заустави противуставно покренут процес учлањења Р. Србије у ЕУ под досадашњим условима и односом већине чланова ЕУ према Србском народу и Р. Србији.

 

Република Србија је обавезна и на основу свог Устава (Преамбуле, Чланова 1- 3, 5, 21, 52, 97 Устава Р. Србије) и на основу прихваћених међународних докумената, договора и обавеза (Повеље УН и Резолуције 1244 УН) да распише и поштено спроведе слободне и равноправне изборе за све своје држављане на целој својој територији, што значи и на Косову и Метохији. Покрајинске власти и представници локалних самоуправа тако изабрани су тада и меродавни и дужни да руководе животом народа на Косову и Метохији у складу и на основу тих докумената. Резолуција 13/01/2013 то не прихвата. Зато је Резолуција 13/01/2013 противуставна и тиме ништавна (2. и 3. став Члана 194 Устава Р. Србије).

 

Власт Р. Србије је обавезна на основу тих докумената да захтева од КФОРа, ЕУЛЕКСа и од Савета безбедности УН да почну да у потпуности поштују и спроводе одредбе тих докумената, као и да она својим иступањима и деловањем даје пример њиховог поштовања и спровођења. За то јој није потребна Резолуција. Устав је обавезује.

Резолуција 13/01/2013 намеће Србима с Косова и Метохије да противуставне представнике ПИСа прихвате за законите представника народа Косова и Метохије. То је против Устава Р. Србије (супротно Преамбули, Члановима 1 – 3, 18, 19, 23 – 25 Устава Р. Србије).

 

Резолуција ниподаштава почетак другог става Преамбуле и Члана 182 Устава Р. Србије. То показује неспособност, или одбијање, власти да изврши своје уставне обавезе одређене тим члановима. У извршавању тих обавеза власт је дужна да омогући да се демократски, кроз јавну расправу отворену свим држављаним Р. Србије, утврди предлог за суштинску аутономију Косова и Метохије, а не да се договара са противуставним представницима ПИСа. Потом да омогући народу да се о усвојеном предлогу изјасни на референдуму. Он треба да се поштено спроведе за све држављане Р. Србије слободно и равноправно на целој њеној територији што значи и на Косову и Метохији.

Резолуција тврди да је Република Србија спремна за додатне уступке ради превладавања тренутног стања у односима између српског и албанског народа.

 

Држављани су своје опредељење исказали референдумским усвајањем Устава. Никакава одступања од Устава нису дозвољена. Уступци, које су учиниле претходне власти од 10. јуна 1999. године до маја 2012. године, су већ били противуставни. Они су дубоко срозали безбедносну ситуацију Р. Србије, Србског народа и већине њених држављана. Народ Србије није Уставом предвидео нове уступке. Устав Р. Србије даје велика права националним мањинама (Чланови 12, 14, 18, 19, 21,  22, 75 – 81). Она су већа него што обавезује Повеља УН.  Националне мањине у Р. Србији имају већа права него у било којој другој европској држави. Таква права немају Срби у другим државама, укључујући и закониту шиптарску државу Албанију. Р. Србија поштује национална права мањина.

 

У овом Члану Резолуције се однос шиптарских терористичких група и противуставног режима у Приштини према Србском народу и Републици Србији поистовећује са односом Шиптарског и Србског народа у целини. То није дозвољено јер не одговара истини. Многи Срби и Шиптари су добро и поштено сарађивали и остваривали су добар људски и пословни однос. Србски народ се није непријатељски односио према Шиптарском народу.

 

Срби и Србија су пружали и пружили спасоносно уточиште од стаљинистичке диктатуре Енвера Хоџе многим Шиптарима и њиховим породицама. Добијали су на коришћење друштвене станове. Несметано и лако су стицали држављанство Р. Србије преко држављанства ФНРЈ/СФРЈ. Добијали су сва грађанска и политичка права. Слободно су неговали своју културу. Слободно су рађали, одгајали и школовали своју децу. Она су несметано одрастала и могла су да се образују заједно са србском децом. Србски наставници и професори универзитета су равноправно учили и оцењивали сву децу, без обзира на националност и Веру.

 

Ове односе покушавају да униште шиптарски терористи и из њих проистекао шиптарски режим у Приштини. Он је изабрао и основао садашње ПИС и изабрао њихове представнике.

 

Није дозвољено да се недела терориста из једног народа приписују целом народу.  То је против Устава Р. Србије (супротно Члановима 1, 19, 21,  23, 49, 81, тачки 2 Члана 97 Устава Р. Србије).

 

Резолуција 13/01/2013 одбацује Став 1 Члана 6 Кривичног законика Р. Србије.

 

Резолуција 13/01/2013 прихвата уништавање суверености, независности, територијалне целине, промену државних граница, јединствености правног и царинског система, Републике Србије; уништавање људских права и слобода, изборних права, и озакоњује насилно наметнуту окупацију Косова и Метохије. Резолуција 13/01/2013 је потпуно противуставан акт којим се уништава Република Србија. Њени извршиоци чине кажњива кривична дела.

 

III.2    ПРОТИВУСТАВНА И КРИВИЧНА ДЕЛА  ВЛАСТИ, ЊЕН ДРЖАВНИ УДАР И ЊЕНА НЕЛЕГИТИМНОСТ

 

Резолуција 13/01/2013  третира питања, нпр. укључивање Р. Србије у ЕУ, која захтевају промену Устава и налажу референдумско одлучивање о њима. Резолуција не само да омаловажава сувереност држављана Р. Србије, већ им је и одузима. Резолуција је усвојена на недемократски начин. Народу није пружена могућност за јавну расправу о њој пре њеног усвајања. Такав однос Резолуције према Р. Србији, њеном Уставу и њеном народу је противуставан (Преамбула, Чланови 1 – 3, 5, 19, 21, 23, 25, 51, 54,  тачке 1 – 6 Члана 97 Устава Р. Србије).

 

Текст Платформе, тј. предлога Резолуције 13/01/2013, је био скривен и од јавности и од народних посланика све до одвијања седнице Народне скупштине 12. јануара о. г. О предлогу Резолуције није била отворена јавна расправа. Седница је одржавана у Скупштини под великим њеним полицијским окружењем.

Власт је забранила удружењу грађана „Никад граница“ да тог дана, пре почетка седнице Народне скупштине, одржи протестан скуп. Већ само скривање текста Платформе и неотварање јавне дискусије о предлогу Резолуције су довољни и оправдани разлози да се, не само одржи протестан скуп, већ и да се одложи седница Народне скупштине.

Десетине полицијских џипова и велики број кршних полицајаца, сакривање Платформе од држављана Р. Србије и онемогућавање да се отвори јавна расправа и о Платформи, тј. о предлогу Резолуције  13/01/2013, су нас вратили у доба 1945. -1988. То је дубоко унижавање права и слободе држављана Р. Србије, омаловажавање европских демократских вредности и слободе, одузимање суверенитета од суверена Р. Србије који чине држвљани Р. Србије. Тиме се деловало супротно Уставу Р. Србије (1. ставу Преамбуле, Члановима 1 – 3, 51, 54, тачки 2 Члана 97 Устава Р. Србије).

Резолуција 13/01/2013 је противуставан акт [детаљни докази су у Д8]. Као што већ и сам њен назив показује, она утврђује принципе за разговоре са организаторима окупацијске власти који су низом кривичних дела успоставли ту власт на Косову и Метохији (i до xxiii у II-1 и II-3) уз подршку оружаних снага КФОР-а и ЕУЛЕКС-а супротно Резолуцији СБ УН 1244 и Уставу Р. Србије (III-2). Народна скупштина је објавила да су Резолуција од 13/01/2013 и «њоме утврђени правац, смернице и циљеви државне политике обавезујући за све државне органе и организације, и да могу бити измењени само новом Резолуцијом Народне скупштине».

 

Устав Републике Србије утврђује њен карактер, њена правила, критеријуме, правац, смернице и циљеве државне политике, начине, средства и методе њиховог остваривања. Устав је врховни правни акт с којим сви остали акти морају да буду у сагласности или су ништавни и неважећи.

 

Резолуција 13/01/2013 на нелегитиман начин преузима улогу Устава. Њоме је Устав стављен ван снаге. Тиме је извршен државни удар. [Д8], [Д11] и [Ф8]. У свом Закључку [Д8] Мало веће Уставног суда утврђује:

 

«Резолуција по својој природи представља политичко-правни акт којим се исказују гледишта и утврђују ставови и најчешће садржи оцене о одређеним проблемима или стању и смернице шта и како учинити да се отклоне или реше проблеми или стања на које се односе у њој исказане оцене. У том смислу резолуција није акт правне природе, а ставови и опредељења у њој претпостављају доношење других правних аката. Дакле, по својој суштини Резолуција представља форму у којој Народна скупштина доноси политичку одлуку, за чије спровођење је касније у одређеним случајевима потребно донети одговарајуће прописе и друге правне акте, од стране надлежних органа.»

 

Мало веће Уставног суда овиме потврђује да је Народна скупштина донале Резолуцију од 13/01/2013 да она буде меродавна за даље вођење и управљање Републике Србије, потпуно запостављајући њен Устав. Овиме је Устав на противуставан начин (Члан 203 Устава) стављен ван снаге. Извршен је државни удар.

 

Господа Томислав НИКОЛИЋ, Ивица ДАЧИЋ , Александар ВУЧИЋ, сви чланови Владе и 175 народних посланика који су својим гласовима одлучили да Народна скупштина усвоји Резолуцију од 13/01/2013, су извршили тај државни удар и истовремено потпуно изгубили легитимитет да буду на врховним државним положајима на којима се и даље задржавају. Они:

 

1)        супротно Уставу (Став 1 Члана 2 Устава) самовољно узимају сувереност од народа, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 330 Кривичног законика),

 

2)        уништавају сувереност, независност и безбедност Републике Србије супротно Уставу (Тачка 1 Члана 97 Устава), што је кажњиво кривично дело (Чланови 305 и 314 Кривичног законика),

 

3)        на противуставан начин доводе Србију у положај подчињености и зависности од шиптарске власти на Косову и Метохији, што је кажњиво кривично дело (Члан 305 Кривичног законика),

 

4)        признају и прихватају предају Србије на Косову и Метохији, што је кажњиво кривично дело (Члан 306 Кривичног законика),

 

5)        узурпирају власт мимо воље народа кршећи Устав (Став 2 Члана 2 Устава), што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 330 Кривичног законика),

 

6)        супротно Уставу (Став 1 Члана 3 Устава) укидају владавину права, која је једна од основа Републике Србије, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 308 Кривичног законика),

 

7)        се не повинују Уставу и делују супротно Уставу (Став 2 Члана 3 Устава) успостављајући своје самовлашће, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 330 Кривичног законика),

 

8)        руше Републику Србију као државу засновану на владавини права, социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским начелима и вредностима  (Члан 1 Устава), доводе Србију у стање подчињености те делују супротно Уставу, што је кажњиво кривично дело (Члан 305 Кривичног законика)

 

9)        на противуставан начин одцепљују Косово и Метохију од осталог дела Србије, што је кажњиво кривично дело (Члан 307 Кривичног законика),

 

10)    руше територијалну целовитост Републике Србије супротно Уставу (Став 1 Члана 8 и Тачка 1 Члана 97 Устава), што је кажњиво кривично дело (Члан 307 Кривичног законика)

 

11)    руше територијалну организацију Републике Србије насупрот Уставу ( Тачка 3 Члана 97 Устава), што је кажњиво кривично дело (Члан 307 Кривичног законика),

 

12)    мењају границе Републике Србије супротно Уставу (Став 2 Члана 8 Устава), што је кажњиво кривично дело (Чланови 307 и 308 Кривичног законика),

 

13)    уништавају људска права и слободу супротно Уставу (Чланови 18 – 20, 27 и Тачка 2 Члана 97 Устава), што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 128 Кривичног законика),

 

14)    уништавају људско достојанство (свих држављана Р. Србије који поштују Устав) и тиме крше Устав (Став 1 Члана 23 Устава), што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 137 Кривичног законика),

 

15)    руше јединственост правног система Р. Србије противно Уставу (Став 1 Члана 4 и Став 1 Члана 194 Устава), што је кажњиво кривично дело (Члан 308 Кривичног законика),

 

16)    уништавају јединственост судске власти у Р. Србији супротно Уставу (Став 1 Члана 142 Устава), ), што је кажњиво кривично дело (Члан 308 Кривичног законика),

 

17)    укидају јединственост тржишта, правног положаја привредних субјеката, система обављања појединих привредних и других делатности, робне размене; монетарног, банкарског, девизног и царинског система; пореског система у Р. Србији одбацујући Устав (Тачка 6 Члана 97 Устава), ), што је кажњиво кривично дело (Члан 308 Кривичног законика),

 

18)    ограничавају слободу кретања супротно Уставу (Члан 39 Устава). То је кажњиво кривично дело (Тачке (1) Чланова 132 и 133 Кривичног законика),

 

19)    угрожавају уставно уређење и безбедност Србије у току вршења својих врховних државних дужности, што је кажњиво кривично дело (Чланови 308 и 314 Кривичног законика),

 

20)    чине групу која врши кривична дела из Чланова 305 – 307 Кривичног законика, што је кажњиво кривично дело (Тачке (1) Чланова 319 и 320 Кривичног законика),

 

21)    самовласно су присвојили право да одлучују о противуставном вођењу народа и државе супротно Устав (Став 2 Члама 2 Став 4 Члана 5 Устава), што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 330 Кривичног законика),

 

22)    користе своје службене положаје да добијају подршку из Европске Уније чиме себи прибављају користи и привилегије које добијају заузимањем врховних државних положаја упркос изгубљеног легитимитета за то, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 359 Кривичног законика),

 

23)    несавесно обављају врховне државне дужности кршењем Устава, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 361 Кривичног законика),

 

24)    коришћењем моћи силе која проистиче из врховних државних положаја које врше покушавају да промене уставно уређење Србије, што је кажњиво кривично дело (Члан 308 Кривичног законика).

 

III-3.   БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ: ЊЕГОВО ДОНОШЕЊЕ И НИШТАВОСТ

 

Господа

а) Томислав НИКОЛИЋ, користећи положај, углед и ауторитет председника Републике,

б) Ивица ДАЧИЋ , експлоатишући положај, углед и ауторитет председника Владе и моћ министра унутрашњих послова засновану на дисциплини и послушности полиције и жандармерије,

в) Александар ВУЧИЋ, исцрпљујући значај и ауторитет првог подпредседника Владе,

и

г) сви остали чланови Владе, користећи свој положај власти,

од 13/01/2013 воде и управљају државу и народ према Резолуцији од 13/01/2013, а не по Уставу. На основу  Резолуције 13/01/2013, супротно Уставу, они:

 

25)    су прихватили и насилним путем спроводе Бриселски споразум, који је противуставан (јавни доказ његове противуставности је дат у [Д15]) и зато је ништаван и неважећи (Ставови 2 – 4 Члана 194 Устава), чиме силом која проистиче из врховних државних положаја покушавају да промене уставно уређење Србије, што је кажњиво кривично дело (Члан 308 Кривичног законика),

 

26)    су, на основу Резолуције 13/012013 и Бриселског споразума, одбацујући Устав, прихватили и подржавају изборе које организује шиптарска окупацијска власт, а не Република Србија, и врше присилу над Србима запосленим у државној служби Р. Србије, под претњама, да морају с породицама да учествују на изборима, што су кажњива кривична дела (Чланови 155, 308, 319, и 359 Кривичног законика).

 

27)    Председник Републике Томислав НИКОЛИЋ тачно изјављује да Р. Србија није признала и неће да призна нелегитимну окупацијску организацију и нелегитимне окупаторске институције које је створила ОВК уз подршку КФОР’а и ЕУЛЕКС-а, да Р. Србија није признала и неће да призна од њих прокламовану тзв.  државу коју називају «Косова» на Косову и Метохији. Он је потпуно свестан тог става Р. Србије. Он се заклео да ће то да поштује и брани.

 

Међутим, господа Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први подпредседник Владе, сви остали чланови Владе, и 175 народних посланика који су изгласали Резолуцију 13/01/2013 прихватају неуставно прокламовану тзв. државу «Косова» за самосталну и независну државу према тој Резолуцији и Бриселском споразуму. Они прихватају предају (капитулацију) Републике Србије и њено уништавање. То су кажњива кривична дела (Чланови 305 – 308, 314, 319, 330 , 359 и 361 Кривичног законика).

 

Тиме делују супротно Уставу продубљујући своја противуставна деловања и кривична дела наведена под 1) до 14) у III-2. То проширују и својим следећим противуставним и кривичним делима:

 

28)    Укидају Привремену Скупштину Косова и Метохије основану на основу Устава Р. Србије (Чланови 176, 177, 179, 180, 182 – 185 Устава), што је кажњиво кривично дело (Чланови 155 и 156 Кривичног законика).

 

29)    Одузимају изборно право држављанима Р. Србије супротно Уставу (Чланови 1, 3 и 52 Устава), што је кажњиво кривично дело (Члан 155 Кривичног законика).

 

30)    Насилно их принуђују да учествују на изборима које не организује Р. Србија супротно Уставу (Члан 52 Устава) чиме наносе тешке патње Србима, а да би добили признања из ЕУ, што је кажњиво кривично дело (Тачка (2) Члана 137 Кривичног законика).

 

31)    Присиљавају их да прихвате шиптарску окупацијску власт за легитимну. Тиме их прогањају из Р. Србије супротно Уставу (Став 2 Члана 38 и Тачка 2 Члана 97 Устава), што је кажњиво кривично дело (Чланови 306, 370, 371 и 387 Кривичног законика).

 

32)    Не помажу Србима на Косову и Метохији који су подвргнути сталној опасности по живот. То је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 127 Кривичног законика).

 

33)    Приморавају Србе на Косову и Метохији да се одрекну права човека гарантована Уставом и законом, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 128 Кривичног законика),

 

34)    Гурају Србе у беспомоћан положај опасан по живот супротно Уставу (Став 1 Члана 34 Устава), који доводи Србе у положај да се принудно исељавају с Косова и Метохије, што је кажњиво кривично дело (Члан 371 Кривичног законика).

 

35)    Доводе Србе у ропски положај или у положајсличан ропском што је забрањено Уставом (Став 1 Члана 26 Устава), који доводи до истребљења Срба на Косову и Метохији, што је кажњиво кривично дело (Чланови 370, 371 и 390 Кривичног законика).

 

36)    Присиљавају их да се одрекну привредног, царинског, правног и школског система Р. Србије и да прихвате шиптарски окупацијски ситем, чиме крше Устав (Члан 18 и Тачка 6 Члана 97 Устава), што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 135 Кривичног законика).

 

37)    Спроводе дискриминацију над Србима који поштују Устав Р. Србије на Косову и Метохији супротно Уставу (Члан 21 Устава), што је кажњиво кривично дело (Чланови 135 и 137 Кривичног законика).

 

38)    Вређају држављане Р. Србије који поштују Устав, што је кажњиво кривично дело (Тачка (1) Члана 170 Кривичног законика).

 

То су последице противуставности Рзолуције 13/01/2013 и Бриселског споразума.

 

III-4.    ЗАКЉУЧАК

 

а) Господин Томислав НИКОЛИЋ, користећи положај, углед и ауторитет председника Републике и снагу војске ,

 

б) господин Ивица ДАЧИЋ , експлоатишући положај, углед и ауторитет председника Владе и моћ министра унутрашњих послова,

 

в) господин Александар ВУЧИЋ, исцрпљујући значај и ауторитет првог подпредседника Владе,

 

г) сви остали чланови Владе, користећи свој положај власти, и

 

д) 175 народних посланика који су гласали за Резолуцију 13/01/2013

 

су с умишљајем деловали и делују супротно Уставу и закону. Они с умишљајем извршавају претходно наведена кривична дела. То јасно потврђују и наведени (у делу I) исказигосподе НИКОЛИЋА И ДАЧИЋА.

 

П Р Е Д Л О Г

 

Надам се да ми Ви, народни посланиче, не замерате што узимам слободу да Вам, као народном посланику који 13. јануара 2013. године није гласао за Резолуцију Народне скупштине, или као народном посланику који јесте 13. јануара 2013. године гласао за Резолуцију Народне скупштине али је потом решио да поштује Устав и закон, предложим да сви заједно, покренете уставни поступак за решавање настале ситуације који ће да обухвати:

 

ü  Подношење заједничког предлога господину Томиславу НИКОЛИЋУ да без одлагања поднесе безусловну оставку на положај и функцију председника Републике. Уколико господин Томислав НИКОЛИЋ то одбије, да се Народној скупштини поднесе заједнички предлог да покрене поступак за његово разрешење (Члан 118 Устава и Члан 15 Закона о Председнику Републике). Ово је Народној скупштини око 500 држављана писмено предложило 9. априла 2013. године. Скупштина то није до сада ставила на дневни ред.

 

ü  Подношење заједничког предлога Влади да поднесе безусловну колективну оставку. Уколико Влада то одбије, да се предложи Народној скупштини да народни посланици гласају о поверењу Влади.

 

ü  Подношење заједничког предлога Народној скупштини да распише опште изборе.

 

Ово предлажем:

–          јер је дужност народних посланика да поштују Устав и закон, на шта су се јавно заклели и то гарантовали својом чашћу, да зауставе противуставно уништавање државе, и

 

–          пошто мислим да је ово један од најбољих уставних, мирнодопских, начина да се омогући држављанима Републике Србије као извору и носиоцу њеног суверенитета  да донесу одлуку да ли садашња власт треба и даље да води Србију, или да се изаберу други људи и политичке странке који су својим животом и радом доказали да су верни народу, његовој вољи, његовим опредељењима, његовим вредностима, да поштују Устав и закон  и ако буду на власти да ће да дају пример целом народу у оживотворавању Устава и закона (други аналоган начин је изложен у ПОСЛАНИЦИ – ПЕТИЦИЈИ отвореној за потписивање на: http://srbinaokup.info/ ).

 

 

М О Л Б А

 

Верујем да ми нећете ставити примедбу што сам слободан да Вам, држављанко, држављанине, Републике Србије; да вам, политичке странке, политички покрети, удружења грађана; који поштујете Устав као исказ народног опредељења, народног стремљења, и народне воље, упутим ову молбу да подржите присуством (и можда јавним иступањима на) народним зборовима и саборима да народни посланици у Народној скупштини покрену без одлагања уставни поступак за мирнодопско решавање настале ситуације како је предложено овде у претходном одељку, чији је наслов: П Р Е Д Л ОГ.

 

 

Мислим да би најбоље и најефикасније било да политичке организације заједнички одржавају народне зборове и саборе широм Србије и да их одржавају редовно периодично док Народна скупштина не распише опште изборе. Молим да на сваком збору говоре представници више странака/покрета/удружења и позвани појединци.

 

Било би добро да број застава странака/покрета/удружења не буде већи од броја примерака заставе Србије.

 

 

1. IV.            СПИСАК ПИСАНЕ И ФИЛМСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ

 

ДД    Државна документа 

 

[ДД1]     УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, Службени лист СРЈ, Београд, 2006.

 

[ДД2]     КРИВИЧНИ ЗАКОНИК, Службени гласник, 2013.

 

 

Д       Дописи упућени:

 

[Д1]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије и њеној Народној скупштини: „НЕ ПРИХВАТАМО ПРЕВАРЕ, ОБМАНЕ, ЛАЖИ, ПОТКУПЉИВАЊА И КРАЂЕ. ТРАЖИМО..“ ,7/06/2012. Поднето сваком народном посланику 08/06/2012.

[Д2]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије: „Ваш јаван одговор на тражења (Додатак) држављана Републике Србије да се распишу и спроведу поштени, равноправни, слободни општи нови избори“, 11/06/2012.

[Д3]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије: „Утисак о Вашем раду“, 11/07/2012.

[Д4]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије: „Ваша оставка и оставке свих народних посланика и чланова Владе да би се расписали и спровели поштени, равноправни, слободни општи нови избори по Уставу и закону, а да би власт поштовала народ, државу, Устав и закон“, 04/10/2012.

 

[Д5]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије, Небојши СТЕФАНОВИЋУ, председнику Народне скупштине и Ивици ДАЧИЋУ, председнику Владе: „Поштовање Устава, државе и народа“, 25/10/2012.

[Д6]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије, Небојши СТЕФАНОВИЋУ, председнику Народне скупштине и Ивици ДАЧИЋУ, председнику Владе:

„ПРЕДЛОГ

 

1. 1.       Да Народна скупштина заузме став о томе ко је почетком деведестих имао у СФРЈ, на основу њеног тада важећег Устава из 1974., право на самопредељење и право на отцепљење.

http://www.youtube.com/watch?v=vRa2O3c5TFA&feature=youtu.be

 

1. 2.       да Народна скупштина одлучи да се у име Р. Србије тражи на Седници Генерал-не скупштине УН о Хашком трибуналу у априлу 2013. да се ослободе сви држав-љани Р. Србије и сви остали Срби који су у заточеништву Хашког трибунала и да се тај Трибунал распусти,

http://www.youtube.com/watch?v=7YMmuVOXc1E&feature=youtu.be

 

1. 3.       да Народна скупштина одлучи да се на тој Седници обавесте УН да Република Србија успоставља свој пуни суверенитет на целој својој територији што значи и на Косову и Метохији ради васпостављања праведног мира и слободе за све њене држављане,

http://www.youtube.com/watch?v=asblD8eOHzA&feature=youtu.be

 

1. 4.       да због непоштовања Устава, Р. Србије и народа, господин Томислав Николић, Влада и садашњи сазив Народне скупштине поднесу безусловне оставке на државне положаје и функције и да Народна скупштина распише опште изборе за недељу, 10. март 2013. године.

http://www.youtube.com/watch?v=XvCiqnQ3t6U&feature=youtu.be“,

16/20 / 12 / 2012. Целокупно образложење Предлога је јавно изложено под [Ф3].

[Д7]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије, Небојши СТЕФАНОВИЋУ, председнику Народне скупштине и Ивици ДАЧИЋУ, председнику Владе:

„ОДГОВОРИТЕ НА СЛЕДЕЋА ПИТАЊА:

 

1. 1.       Зашто јасно не кажете у Платформи да се укида аутономна покрајина Косово и Метохија?
2. 2.       Зашто тражите да се у Р. Србији ствара нова А П од северног дела Косова и Метохије?
3. 3.       Какав статус предлажете за остали део Косова и Метохије?
4. 4.       Јесте ли свесни да је ваш предлог само предлог док га држављани референдумски не усвоје?
5. 5.       Јесте ли свесни да су потребна три референдума:

–       Референдум о укидању А П Косово и Метохија.

–       Референдум о оснивању А П Северни део Косова и Метохије.

–       Референдум о статусу осталог дела Косова и Метохије.“,

22/12/2012.

 

[Д8]        Уставном суду: „Оцена уставности и законитостиРезолуције Народне скупштине о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији“, 18/01/2013.

„Закључак“ Малог већа Уставног суда, број IУз – 20/2013 од 22/04/2013.

                Уставном суду: „Уставна жалба на ЗАКЉУЧАК бр. IУз – 20/2013 од 22.04.2013. године Малог већа Уставног суда у саставу: Весна Илић Прелић, председник већа, и судије др Драган Стојановић и мр Томислав Стојковић“, 09/05/2013.

 

[Д9]        Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије, Народној скупштини, Ивици ДАЧИЋУ, председнику Владе и Влади, и МУП’у: Пријава за

„ЈАВНО ПОТПИСИВАЊЕ ЗА РАЗРЕШЕЊА И ОПШТЕ ИЗБОРЕ

Тражимо, ради очувања суверенитета и целовитости Р. Србије, ради слободе и напретка народа у миру, да Народна скупштина, без одлагања, у складу с Уставом, разреши државних положаја и функција председника Републике Томислава НИКОЛИЋА и све чланове ВЛАДЕ, и да распише, а да њен орган Републичка изборна комисија спроведе поштено, по Уставу, опште, равноправне и слободне изборе на целој територији Републике Србије.“,

19/02/2013.

 

[Д10]    Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије: “Ваши противуставни ставови и изјаве“, 06/03/2013.

[Д11]     Народној скупштини, Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије и Ивици ДАЧИЋУ, председнику Владе: “ ДРЖАВНИ УДАР: РАЗРЕШЕЊА ПРЕДСЕДНИКА НИКОЛИЋА И ВЛАДЕ; ОПШТИ ИЗБОРИ:, 09/04/2013.

[Д12]     Томиславу НИКОЛИЋУ, председнику Републике Србије: “ Ваша извињења и клечање: питања Вама ради Вашег јавног одговора“, 14/05/2013.

[Д13]     Уставном суду: „Уставна жалба на ставове и акте Уставног суда који помажу срозавању, обезвређивању и уништавању људских права и слобода“, 10/06/2013.

[Д14]     „Бриселски споразум“, http://www.zavetnici.rs/index.php/aktuelno/140-sta-su-to-potpisali-u-briselu.

[Д15]     Уставном суду: „Предлог за оцену уставности и законитости плана за примену Бриселског споразума“,  Демократска странка Србије, http://dss.rs/wp-content/uploads/2013/06/Predlog-DSS-za-ocenu-ustavnosti-Plana-za-primenu-briselskog-sporazuma.pdf.

 

 

Ф            Филмови о иступањима аутора овог документа о раду врховних државних органа и о решењима:

[Ф1]       „РЕШЕЊЕ ЗА НЕРЕГУЛАРНЕ ИЗБОРЕ У СРБИЈИ 2012“ (снимак УНСа на Ју тјубу), 08/06/2012: http://youtu.be/6_Ph6A4fXDU

[Ф2]        „ПОШТЕНИ ИЗБОРИ ЗА ПОШТЕНУ СРБИЈУ“(снимак Момчила МИЛУТИНОВИЋА на Ју тјубу), 08/06/2012: http://youtu.be/2f5_sqq5Y5E

 

[Ф3]       Конференција за новинаре и јавност, одржана у центру за штампу Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова 6/III, Београд, у четвртак, 13. децембра 2012. године, од 11 до 13 часова. Назив и тема конференције су били:

„МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТА ПРАВА СРБИМА, Р. СРБИЈИ,

ОБАВЕЗЕ ВЛАСТИ Р. СРБИЈЕ И РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА:

ПРАВА СРБА И СРБИЈЕ

http://presscentar.uns.org.rs/video.html

или

I ДЕО:                О ПРАВУ НА ОТЦЕПЉЕЊЕ ОД СФРЈ

http://www.youtube.com/watch?v=vRa2O3c5TFA

 

II ДЕО:               О ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ

http://www.youtube.com/watch?v=7YMmuVOXc1E

 

III ДЕО:             ОСЛОБАЂАЊЕ ДРЖАВЕ И НАРОДА

http://www.youtube.com/watch?v=asblD8eOHzA

 

IV ДЕО:             ЗА ИЗБОРЕ 10. МАРТА 2013. ГОДИНЕ

http://www.youtube.com/watch?v=XvCiqnQ3t6U“.

 

[Ф4]                        „ЗА РАЗРЕШЕЊА ПРЕДСЕДНИКА НИКОЛИЋА И ВЛАДЕ. ИЗБОРИ“, 27/02/2013: http://www.youtube.com/watch?v=Rm6DEcfwZ_Y

[Ф5]                        „ПОЧЕТАК ЈАВНОГ ПОТПИСИВАЊА У БЕОГРАДУ“, 02/03/2013:

                 http://www.youtube.com/watch?v=chWXURPHENk

[Ф6]                        „ВАША ПОДРШКА ОЧУВАЊУ ИЛИ РАСТУРАЊУ СРБИЈЕ“, 15/03/2013:

                 http://www.youtube.com/watch?v=Ns69n-gpFDU

[Ф7]                        „СРБИМА СЕ НЕ ДАЈЕ-СРБИМА СЕ СВЕ ОТИМА“, 17/03/2013:

                http://www.youtube.com/watch?v=1gIrsNVPUTk

[Ф8]                        „ДРЖАВНИ УДАР: РАЗРЕШЕЊА И ИЗБОРИ“, 08/04/2013:

                http://www.youtube.com/watch?v=NC7thzJx7zY

[Ф9]        „НЕЛЕГИТИМНОСТ ВЛАСТИ“, 25/04/2013:

1.          део http://www.youtube.com/watch?v=B3wjzolcz_I

2.          део http://www.youtube.com/watch?v=d_uiMxoTHQM

3.          део http://www.youtube.com/watch?v=bd939Hf0G0o

[Ф10]     „УСТАВНОМ СУДУ ДА КОРИСТИ ПРАВА И ИЗВРШАВА ОБАВЕЗЕ ПО УСТАВУ“, 10/06/2013:

http://youtu.be/5rLZKh8Aejs .

 

 

 

ДОДАТАК 1:  Списак народних посланика преузет 16/11/2013. са ипростора Народне Скупштине

http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/састав/народни-посланици/актуелни-сазив.11.html :

АЛЕКСИЋ ИРЕНА	СНС	Краљево	1978.
АЛИГРУДИЋ МИЛОШ	ДСС	Београд	1964.
АНДРИЋ ДРАГАН	–	Суботица	1975.
АНДРИЋ ИВАН	ЛДП	Београд	1974.
АНЂЕЛКОВИЋ ЗОРАН	–	Београд	1958.
АНТИЋ ЗОРАН	СНС	Јагодина	1962.
АРСЕНОВИЋ КОНСТАНТИН	ПУПС	Београд	1940.
АРСИЋ ВЕРОЉУБ	СНС	Пожаревац	1969.
АТЛАГИЋ проф. др МАРКО	СНС	Београд	1949.
АЏЕМОВИЋ НЕВЕНА	НС	Београд	1982.
БАБИЋ ЗОРАН	СНС	Београд	1971.
БАЈАТОВИЋ ДУШАН	–	Нови Сад	1967.
БАНОВИЋ ДОНКА	–	Димитровград	1963.
БАТИЋ ОЛГИЦА	ДХСС	Обреновац	1981.
БАУЕР др ИВАН	СДПС	Београд	1967.
БЕРИЋ НЕБОЈША	СНС	Сомбор	1972.
БЕЧИЋ мр ИГОР	СНС	Врбас	1971.
БЛАЖИЋ др БРАНИСЛАВ	СНС	Београд	1957.
БОГДАНОВИЋ ГОРАН	ДС	Лешак	1963.
БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ проф. др СНЕЖАНА	СПС	Чачак	1964.
БОЖАНИЋ БОЈАНА	ДСС	Златибор	1981.
БОЖОВИЋ БАЛША	ДС	Београд	1983.
БОЈАНИЋ ЗОРАН	СНС	Краљево	1959.
БУДИМИРОВИЋ ЈЕЛЕНА	СНС	Мартинци	1985.
БУЛАЈИЋ мр СВЕТИСЛАВА	ЛДП	Београд	1964.
ВАРГА ЛАСЛО (VARGA LÁSZLÓ)	СВМ	Палић	1976.
ВАСИЋ ЗОРАН	ЈС	Јагодина	1962.
ВЕЛИЧКОВИЋ СЛОБОДАН	ПУПС	село Грделица	1947.
ВЕСЕЛИНОВИЋ проф. др ЈАНКО	ДС	Нови Сад	1965.
ВИДЕНОВИЋ МАЈА	ДС	Београд	1979.
ВИЈУК КАТИЦА	СНС	Шид	1968.
ВЛАЈКОВИЋ СЛАВОЉУБ	СПС	Ниш	1953.
ВЛАХОВИЋ ТЕОДОРА	ДС	Нови Сад	1953.
ВОЈИЋ МАРКОВИЋ МИЛИЦА	ДСС	Ваљево	1959.
ВУЈИЋ ВОЈИСЛАВ	ЈС	Врњачка Бања	1975.
ВУЈОВИЋ ИРЕНА	СНС	Београд	1983.
ВУКОМАНОВИЋ др ДИЈАНА	СПС	Београд	1967.
ВУЧКОВИЋ НАТАША	ДС	Београд	1967.
ГАЈИЋ ГОРИЦА	ДСС	Свилајнац	1958.
ГЕГИЋ БАЈРО	СДА	Тутин	1954.
ГЕРОВ РАДМИЛА	ЛДП	Неготин	1967.
ГИРИЋ НИНОСЛАВ	СНС	Лесковац	1955.
ГОГИЋ мр БРАНКО	СДПС	Београд	1977.
ГОЈКОВИЋ ЖИКА	СПО	Сомбор	1972.
ГОЈКОВИЋ МАЈА	СНС	Нови Сад	1963.
ГОРДИЋ ВЛАДИМИР	ДС	Севојно	1963.
ГРУБЈЕШИЋ СУЗАНА	Г17	Београд	1963.
ГРУЈИЋ МЛАДЕН	–	Београд	1966.
ДЕРЕТА МИЉЕНКО	ЛДП	Београд	1950.
ДИНИЋ ИВАНА	СПС	Ниш	1985.
ДИНКИЋ мр МЛАЂАН	Г17	Београд	1964.
ДРАГАШ МИРЈАНА	СПС	Нови Београд	1950.
ДРАГОЈЕВИЋ СРЂАН	–	Београд	1963.
ДРАГОСАВЉЕВИЋ др ЗЛАТКО	–	Ресавица	1967.
ДРЕЦУН мр МИЛОВАН	СНС	Нови Београд	1957.
ДРОЊАК МИЛИЦА	ПУПС	Стара Пазова, Сурдук	1943.
ДУЈОВИЋ САША	ПВС	Земун	1966.
ЂЕЛИЋ мр БОЖИДАР	ДС	Београд	1965.
ЂЕРИЋ ЗЛАТА	НС	Сомбор	1958.
ЂИДИЋ МИОДРАГ	ДС	Крушевац	1954.
ЂОРЂЕВИЋ БОЈАНА	СПС	Крушевац	1976.
ЂУКОВИЋ ДРАГАНА	–	Сремска Каменица	1980.
ЂУРИЋ БОЈАН	ЛДП	Земун	1978.
ЂУРОВИЋ АЛЕКСАНДРА	СНС	Београд	1976.
ЕЛФИЋ ЕМИР	БДЗ	Нови Пазар	1977.
ЖИВКОВИЋ мр МИЛИНКО	СНС	Бор	1960.
ЗАНКОВ СТЕФАН	СНС	Зајечар	1976.
ЗЕЛЕНОВИЋ НЕБОЈША	–	Шабац	1975.
ИГИЋ проф. др РУЖИЦА	ДСС	Нови Сад	1957.
ИЛИЋ мр ВЛАДИМИР	Г17	Пожаревац	1963.
ИЛИЋ СТОШИЋ БИЉАНА	СНС	Крагујевац	1964.
ИМАМОВИЋ ЕНИС	–	Нови Пазар	1984.
ЈАКОВЉЕВИЋ БОЈАН	СНС	Лепосавић	1963.
ЈАКШИЋ МАРКО	–	Косовска Митровица	1951.
ЈЕВТОВИЋ ВУКОЈИЧИЋ МИЛАНКА	СНС	Прибој	1960.
ЈЕРЕМИЋ мр ВУК	–	Београд	1975.
ЈЕРЕМИЋ СЛОБОДАН	ПУПС	село Рудине	1949.
ЈЕФИЋ БРАНКОВИЋ САЊА	–	Ниш	1984.
ЈОВАНОВИЋ ВЛАДИМИР	ДС	Прокупље	1973.
ЈОВАНОВИЋ ИВАН	ДС	Краљево	1977.
ЈОВАНОВИЋ др НИКОЛА	ЗЗШ	Трстеник	1948.
ЈОВАНОВИЋ ЧЕДОМИР	ЛДП	Београд	1971.
ЈОВИЦКИ ВЕСНА	СПС	Бачка Паланка	1964.
ЈОКОВИЋ ИВАН	ПЖК	Зајечар	1961.
ЈОКСИМОВИЋ ЈАДРАНКА	СНС	Београд	1978.
ЈОКСИМОВИЋ ЈОВАНА	ДС	Београд	1987.
ЈУГОВИЋ АЛЕКСАНДАР	СПО	Чачак	1975.
КАЛАНОВИЋ мр ВЕРИЦА	Г17	Београд	1954.
КАРАВИДИЋ БРАНКА	ДС	Мајданпек	1958.
КАРИЋ др ДРАГОМИР	ПССБК	Београд	1949.
КАРИЋ ИВАН	ЗС	Обреновац	1975.
КАРИЋ МИЛАНКА	ПССБК	Београд	1957.
КАСАЛОВИЋ ЗОРАН	СПС	Житиште	1967.
КИТАНОВИЋ НЕНАД	Г17	Дољевац	1968.
КИШМАРТОН ОТО	СНС	Кикинда	1962.
КНЕЖЕВИЋ др МИЛАН	СНС	Крагујевац	1952.
КОВАЧ ВЕСНА	Г17	Београд	1965.
КОВАЧ ЕЛВИРА (KOVÁCS ELVIRA)	СВМ	Михајлово	1982.
КОВАЧЕВИЋ БОРИСАВ	ПУПС	Београд	1943.
КОВАЧЕВИЋ МИЛАН	СНС	Сремска Митровица	1962.
КОВАЧЕВИЋ СИНИША	ДСС	Сремска Митровица	1954.
КОЛУНЏИЈА НАДА	ДС	Београд	1952.
КОМЛЕНОВИЋ РАДОСЛАВ	ЈС	Крушевац	1964.
КОНСТАНТИНОВИЋ НЕНАД	ДС	Београд	1973.
КОРАЋ др ЖАРКО	СДУ	Београд	1947.
КОСАНИЋ мр ЂОРЂЕ	ЈС	Крагујевац	1967.
КОСАНОВИЋ МИРНА	СДПС	Београд	1953.
КОСТИЋ РАДМИЛО	СНС	Пирот	1971.
КОСТРЕШ БОЈАН	–	Ечка	1974.
КРЕКИЋ БРАНИСЛАВ	ДС	Београд	1983.
КРКОБАБИЋ МИЛАН	–	Нови Београд	1952.
КУНТИЋ ПЕТАР	ДСХВ	Суботица	1960.
ЛАЗИЋ мр СИНИША	ДС	Сомбор	1967.
ЛАПЧЕВИЋ МИЛАН	ДСС	Ниш	1969.
ЛИНТА МИОДРАГ	КУИРС	Београд	1969.
ЛУЧИЋ ЉИЉАНА	ДС	Београд	1953.
МАКСИМОВИЋ САША	СНС	Нови Бечеј	1976.
МАРИНКОВИЋ проф. др ВЛАДИМИР	СДПС	Остружница	1976.
МАРЈАНОВИЋ ВЕСНА	ДС	Београд	1969.
МАРЈАНОВИЋ МИРЈАНА	СНС	Сурчин, Бољевци	1979.
МАРКИЋЕВИЋ МИРОСЛАВ	НС	Чачак	1958.
МАРКОВИЋ ВЕСНА	СНС	Земун	1974.
МАРКОВИЋ ДРАГАН – ПАЛМА	ЈС	Јагодина	1960.
МАРКОВИЋ МИЛОВАН	ДС	Ваљево	1954.
МЕХАНЏИЋ ЂУРЂИЋ ЈОВАНА	ДС	Београд	1978.
МИЈАТОВИЋ ЈЕЛЕНА	СНС	Београд	1977.
МИЈАТОВИЋ др МИЛОРАД	СДПС	Нови Сад	1947.
МИЈАТОВИЋ др ПРЕДРАГ	СНС	Вршац	1950.
МИКОВИЋ СРЂАН	ДС	Панчево	1961.
МИЛАДИНОВИЋ ЉИЉАНА	СНС	Београд	1962.
МИЛАДИНОВИЋ СТЕФАНА	СПС	Београд	1981.
МИЛЕКИЋ ВЕСНА	СДПС	Београд	1972.
МИЛЕНИЋ САША	ЗЗШ	Крагујевац	1967.
МИЛИВОЈЕВИЋ СРЂАН	ДС	Крушевац	1965.
МИЛИСАВЉЕВИЋ проф. др ДУШАН	ДС	Ниш	1968.
МИЛИЋ НЕНАД	ЛДП	Београд	1962.
МИЛИЋЕВИЋ ЂОРЂЕ	СПС	Ваљево	1978.
МИЛОВАНОВИЋ РАДОСЛАВ	ДС	Кучево	1961.
МИЛОШЕВИЋ ЉУБИЦА	ПУПС	Аранђеловац	1947.
МИЛУТИНОВИЋ МАРКО	ДСС	Београд	1985.
МИРОСАВЉЕВИЋ МИЛАН	ДС	Београд	1972.
МИТРОВИЋ БРАНИСЛАВ	Г17	Ужице	1966.
МИЋИЋ НАТАША	ЛДП	Ужице	1965.
МИЋУНОВИЋ проф. др ДРАГОЉУБ	ДС	Београд	1930.
МИХАЈЛОВ ДЕЈАН	ДСС	Београд	1972.
МИХАЈЛОВИЋ МИЛЕТИЋ	СПС	Петровац	1951.
МОЈОВИЋ ГОРИЦА	ДС	Београд	1952.
МОРЧЕВ ДУШИЦА	ДСС	Београд	1978.
МРДАКОВИЋ ТОДОРОВИЋ ЉУБИЦА	СНС	Ниш	1962.
МРКОЊИЋ МИЛУТИН	–	Београд	1942.
МУКОВИЋ МУЈО	БНС	Тутин	1963.
НИКОЛИЋ ДЕЈАН	ДС	Сокобања	1979.
НИКОЛИЋ ДРАГАН	СНС	Врање	1960.
НИКОЛИЋ ДУШИЦА	–	Београд	1962.
НИКОЛИЋ МИОДРАГ	ПППС	Јагодина	1950.
НОВКОВИЋ АНА	Г17	Ковин	1965.
ОБРАДОВИЋ ДУШАН	ДС	Крагујевац	1985.
ОБРАДОВИЋ ЈАСМИНА	СНС	Футог	1961.
ОБРАДОВИЋ МАРИЈА	СНС	Београд	1974.
ОБРАДОВИЋ РАДОЈКО	–	Земун	1966.
ОМЕРОВИЋ МЕХО	СДПС	Београд	1959.
ОСТОЈИЋ ЗОРАН	БИ	Београд	1956.
ПАЛАЛИЋ ЈОВАН	ДСС	Бачка Паланка	1971.
ПАНИЋ ЉУБАН	ДС	Вршац	1985.
ПАНТИЋ ПИЉА БИЉАНА	СНС	Нови Сад	1983.
ПАПУГА ОЛЕНА	ЛСВ	Руски Крстур	1964.
ПАСТОР БАЛИНТ (PÁSZTOR BÁLINT)	СВМ	Суботица	1979.
ПАУНОВИЋ ВЕРА	ПУПС	Лазаревац	1947.
ПАУНОВИЋ СНЕЖАНА	–	Пећ	1975.
ПЕЈЧИЋ АЛЕКСАНДАР	ДСС	Лесковац	1968.
ПЕК ЗОЛТАН (PÉK ZOLTÁN)	СВМ	Сента	1962.
ПЕЛЕВИЋ др БОРИСЛАВ	–	Београд	1956.
ПЕРИЋ СЛОБОДАН	ПВУ	Манастирица	1964.
ПЕТКОВИЋ МИРОСЛАВ	ДСС	Чачак	1968.
ПЕТКОВИЋ ПЕТАР	ДСС	Београд	1980.
ПЕТРОВИЋ ДУШАН	–	Шабац	1966.
ПЕТРОВИЋ МИРА	–	Нови Београд	1956.
ПЕТРОВИЋ ПЕТАР	ЈС	Јагодина	1951.
ПЕТРОНИЈЕВИЋ МИЛИСАВ	СПС	Београд	1949.
ПОПОВИЋ ЈУДИТА	ЛДП	Зрењанин	1956.
ПОПОВИЋ др НЕНАД	ДСС	Београд	1966.
ПОСКУРИЦА проф. др МИЛЕТА	СНС	Крагујевац	1954.
ПРАЛИЦА ЗОРАН	АППС	Београд	1967.
ПРОТИЋ ЧЕДОМИР	ПУПС	Лучани	1936.
РАДЕНКОВИЋ ДЕЈАН	СПС	Приштина	1971.
РАДОВАНОВИЋ доц. др ЗОРАН	СПС	Ниш	1970.
РАДОВАНОВИЋ ТАЊА	СНС	Шабац	1969.
РАДОВИЋ МИЛИЦА	ДСС	Београд	1976.
РАДОЈЕВИЋ др АЛЕКСАНДАР	СНС	Чачак	1965.
РАИЧЕВИЋ РАДОВАН	СНС	Куршумлија	1955.
РАЈЧИЋ ДЕЈАН	НС	Ниш	1966.
РАКИЋ КАТАРИНА	СНС	Београд	1979.
РАКОЊАЦ ВЕСНА	СНС	Крушевац	1967.
РАНКОВИЋ БОРИС	ДС	Обреновац	1974.
РАШКОВИЋ ИВИЋ САНДА	ДСС	Београд	1956.
РИСТИЋ БОШКО	ДС	Ниш	1961.
РИСТИЧЕВИЋ МАРИЈАН	НСС	Нови Карловци	1958.
САВЕЉИЋ СЛАВИЦА	ЗЗШ	Крагујевац	1965.
САВИЋ РАНКА	ЛДП	Београд	1958.
САВИЋ СЛАВИЦА	СДПС	Београд	1948.
САМАРЏИЋ др СЛОБОДАН	ДСС	Београд	1953.
САМОФАЛОВ КОНСТАНТИН	ДС	Београд	1982.
СЕНИЋ АЛЕКСАНДАР	ДС	Рача	1978.
СПАСОЈЕВИЋ СРЂАН	НС	Краљево	1966.
СПАСОЈЕВИЋ СУЗАНА	СПС	Смедерево	1970.
СПИРОВСКИ МИЛЕ	ДПМ	Панчево, Јабука	1956.
СТАНКОВИЋ мр ЖИВОЈИН	ДС	Лесковац	1971.
СТАНОЈЕВИЋ ВЕЛИМИР	НС	Чачак	1964.
СТЕВАНОВИЋ РАЈКО	ПЖК	Зајечар	1958.
СТЕВИЋ ЗВОНИМИР	–	Приштина, Косовска Грачаница	1957.
СТЕПИЋ ВЕСНА	СПС	Шабац	1982.
СТЕФАНОВИЋ БОРИСЛАВ	ДС	Нови Сад	1974.
СТЕФАНОВИЋ др НЕБОЈША	СНС	Београд	1976.
СТОЈАНОВИЋ МОМИР	СНС	Ниш	1958.
СТОЈАНОВИЋ НЕВЕНА	ЈС	Младеновац	1986.
СТОЈАНОВИЋ ПЛАВШИЋ СНЕЖАНА	Г17	Лесковац	1961.
СТОЈКОВИЋ проф. др МИОДРАГ	ДС	Лесковац	1964.
СТОЈМИРОВИЋ проф. др ЉУБИША	СНС	Београд	1950.
СТОЈЧИЋ МИРОЉУБ	СПС	Врање	1956.
СТОЈШИЋ ЂОРЂЕ	ЛСВ	Сремска Митровица	1977.
СТОШИЋ МИЛОРАД	ПУПС	Ниш	1954.
СУШЕЦ ЖЕЉКО	СНС	Панчево	1977.
ТОДОРОВИЋ ДРАГАН	ПС	Пирот	1969.
ТОМИЋ др АЛЕКСАНДРА	СНС	Београд	1969.
ТОМИЋ ДРАГАН	СНС	Шабац	1958.
ТОШКОВИЋ ВУЧЕТА	СНС	Нови Сад	1941.
ТРАВАР МИЉЕВИЋ ЈЕЛЕНА	Г17	Житиште	1979.
ТРИВАН ЈЕЛЕНА	ДС	Београд	1973.
ТРИПИЋ ТАМАРА	ДС	Београд	1975.
ТРНАВЧЕВИЋ ЗАХАРИЈЕ	БС	Београд	1926.
ТУЛИМИРОВИЋ НИКОЛА	НОПО	Београд	1981.
ФИЛИПОВСКИ ДУБРАВКА	НС	Београд	1967.
ФРЕМОНД АРПАД (FREMOND ÁRPÁD)	СВМ	Пачир	1981.
ХАЈДАРЕВИЋ КЕНАН	ЛДП	Прибој	1975.
ХАЛИМИ РИЗА	–	Прешево	1947.
ХАСАНОВИЋ КОРАЋ БИЉАНА	ДС	Вршац	1955.
ХОМЕН СЛОБОДАН	ДС	Београд	1972.
ЦВЕТИЋАНИН др НЕВЕН	СДПС	Београд	1974.
ЦВИЈАН ВЛАДИМИР	СНС	Београд	1976.
ЧЕКОВИЋ САЊА	УГ	Неготин	1957.
ЧИЗИК КАРОЉ	ЛСВ	Сента	1960.
ЧИКИРИЗ МИРКО	СПО	Крагујевац	1963.
ЧОЛАКОВИЋ МОМО	ПУПС	Нови Сад	1940.
ЧОЛИЋ ДРАГАН	СНС	Смедерево	1953.
ЧОМИЋ ГОРДАНА	ДС	Нови Сад	1958.
ЧОТРИЋ АЛЕКСАНДАР	СПО	Београд	1966.
ШАЈН СРЂАН	РП	Ковачица	1963.
ШКУНДРИЋ проф. др ПЕТАР	СПС	Београд	1947.
ШОРМАЗ ДРАГАН	СНС	Смедерево	1967.
ШУТАНОВАЦ ДРАГАН	ДС	Београд	1968.

 

 

 

 

 

ДОДАТАК 2:  Писмо сваком лично народном посланику према списку у Додатку 1

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

Сваком народном посланику лично  

 

Трг Николе Пашића бр. 13

11000 Београд

 

Поштовани народни посланиче (овде се уписује презиме посланика),

 

Молим Вас да прочитате допис „ЈАВНА ОПТУЖБА, ПРЕДЛОГ, МОЛБА“ упућен данас:

Његовој екселенцији председникуРепублике Томиславу НИКОЛИЋУ,

председнику Народне скупштине др Небојши СТЕФАНОВИЋУ – Вама лично,

председнику Владе Ивици ДАЧИЋУ, првом подпредседнику Владе Александру ВУЧИЋУ, ВЛАДИ

и

држављанима Републике СРБИЈЕ.

 

Допис „ЈАВНА ОПТУЖБА, ПРЕДЛОГ, МОЛБА“ се подноси и у ПДФ облику. Може да се добије и слањем еписма под тим називом на еадресу : lyubomir_gruyitch@yahoo.com.

 

Београд, 19. новембар 2013. године                                                 Др Љубомир Т. Грујић

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд