Добровољна принуда

Тога су свесни и бриселски намесници и њихови теренски надзорници. Са киселим осмесима и укоченим гримасама, хвалећи се за масован излазак на биралишта, ако је то уопште и био, честитају себи самима. Јер мора се медијском силом и фантазијом убедити Србија да су косовски избори успели захваљујући послушности народа који је овога пута гласао без претњи екстремиста, а по законима Тачија и Јахјаге.

Нема потребе за узрујавањем када ће север Косова, после ове каљуге и укидања српских институција изабраних по закону државе Србије на сопственој територији, бити интегрисан у непризнату државу нарко босова , злочинаца и убица.

Јер време неумитно тече, датум нам увек за корак измиче, а непослушни Срби кваре европску идилу. Овако, народ је масовно гласао на листићима са грбом лажне државе, па како му буде. То је реалност, зар не?

Реалност је и то да се гласачки листићи броје на Тачијевом столу уместо на биралиштима, али ни то није разлог кварења добросуседских односа. А још мање разлог неизласка Крстимира и Оливера у последњу рунду шодер листе.

Они су већ послали питање Бриселу. Чека се одговор који никада неће стићи. А одговор је већ договорен на последњој вечери са лејди Кети. Јер доста је више телефонирања, питања, путовања и шамарања у Бриселу. Не знамо ми шта значи када лежите на поду без воде и хране, чекајући обраду Гестапоа.

Да ће ЗСО бити једно виртуелно удружење грађана, поручио нам је и Штефан Филе рекавши да се Србија и Косово међусобно не смеју ометати на путу ка интеграцијама.

С тим што ће Србија добровољно пристати на потпуно разбијање споља и изнутра и када стигнемо на прозивку у чекаоницу ЕУ, хоће ли нас бити? Хоће у виду ЗСО.

Дејан Ранковић