Тајни досијеи постају јавни

На захтев ЕУ Србија би ускоро коначно могла, после више неуспелих покушаја, да отвори документе безбедносних служби. Напредњаци расположени за нови закон

ОВОГ пута сам оптимиста да ће доћи до доношења закона и отварања тајних досијеа, јер је то нешто на чему инсистира и ЕУ и јер постоји свест и у самој Влади, посебно кључног човека – рекао је за „Новости“ лидер СПО Вук Драшковић.

Он је пре три дана разговарао са првим потпредседником Владе Александром Вучићем о отварању досијеа тајних служби и реформи војне и цивилне службе безбедности.

– Без отварања досијеа нема ни праве реформе система правосуђа. Требало би их отворити онако како је то урађено са Штазијевим досијеима, савесно, без великих ломова и афера, да једини циљ буду не политичке уцене, већ враћање достојанства људима – каже Драшковић.

Он верује да у СНС-у постоји воља, док, како каже, за остале коалиционе партнере не зна. Додаје и да ће ако не буду демистификовани досијеи, различите структуре моћи да тргују подацима, уцењују политичаре, тајкуне, медије… Драшковић подсећа и да је претходна гарнитура на челу са ДС-ом дала „зелено светло“ за доношење закона о отварању досијеа, али је цела ствар запела око питања како то урадити. Законски предлог СПО до данас није прошао:

– Инсистирали су да имена свих налогодаваца, организатора и доушника који су довели до тешких последица по живот људи, остану зацрњена до 2067! СПО ни сада, као ни тада, не одустаје од тога да та имена буду јавна.

Што се тиче реформе безбедносних структура, идеја је да се сви запослени, као у Чешкој, Словачкој или Источној Немачкој, нађу на провери, па да они који су учествовали у злочиначкој акцији не могу да се врате у Службу, а они који су починили злочин и да буду кривично гоњени.

И професор Богољуб Милосављевић са Правног факултета Унион у Београду сигуран је да ће домаћи прописи морати да гарантују бољу контролу безбедносних служби. Тада се нећемо наћи у ситуацији, као прошле године, да безбедњаци прибављају листинге туђих разговора без налога суда:

– Није спорно да треба отворити досијее, али када се постигне договор, треба јасно разграничити како их отворити, да не буде прекршен Закон о заштити података о личности, да не буду оштећена трећа лица и угрожена безбедност земље.

Зато је Богосављевић за то да имена доушника остану зацрњена. Посебно зато што никада не можемо да будемо сигурни да неки досије није „исфабрикован“.

За разлику од њега, бивши заменик начелника РДБ Зоран Мијатовић мисли да не треба прецртати имена! У супротном, каже, отварање губи смисао:

– У кратком периоду 2001, када је важила уредба, грађани су могли да погледају своје досијее ако су обрађивани као унутрашњи непријатељи. Тада нису отварани контраобавештајни и обавештајни досијеи, и њихово отварање морало би да буде добро осмишљено, да не угрози безбедност земље и стране обавештајце, од којих се неки налазе на високим положајима у међународним организацијама.

Како каже, грађани досијее не смеју да односе кућама, јер су они драгоцена историјска грађа, а треба исправити и грешку из ранијих предлога закона да припадници ДБ који су обрађивани немају иста права као остали грађани, односно немају увид у своје досијее.

НЕ ПОСТОЈИ СПИСАК ШТА ЈЕ УНИШТЕНО ДОСИЈЕИ треба да служе за личну и научно-историографску употребу, а не да пуне ступце жуте штампе. Сви досијеи су униформни по изгледу, а у безбедносној служби постоји комисија која прати у свим центрима по Србији да ли се правилно воде. У њима не смеју да буду, рецимо, транскрипти разговора, већ само белешке о њима – каже Мијатовић, који је потврдио да је 2001. један део досијеа уништен. – Лично сам дао налог да центри доставе спецификацију шта је нестало. То је и достављено са потписима начелника, и требало је да се уради анализа шта је морало да се уништи (нпр. јер су праћена лица преминула), а шта је уништено намерно. Таква анализа никада није сачињена, а Мијатовић је сигуран да Београдски центар није уништио ниједан значајан документ.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ/НОВОСТИ