Росијскаја газета: Украјина се одрекла безалтернативног кретања према ЕУ

По проценама експерата, председник Украјине је донео стратешку одлуку и мора бити спреман на погоршање односа са ЕУ

Украјински кабинет је на јучерашњој затвореној седници донео одлуку о “заустављању процеса припреме за потписивање споразума о асоцијацији са ЕУ”. Како из те информације на сајту украјинске владе следи, та одлука је донета “у сагласности са интересима државне безбедности”

У саопштењу се дословно каже: “Одлука је донета у циљу детаљнијег проучавања и обраде комплекса мера које Украјина мора да испуни ради обнове обима производње и праваца трговинских односа са Руском Федерацијом и осталим државама – чланицама СНГ, као и формирања одговарајућег нивоа унутрашњег тржишта који би обезбеђивао паритетне односе Украјине са државама – чланицама ЕУ, што је и базична основа међународног права и основа економске безбедности државе”.

Том одлуком је наложено министарствима спољних послова, економског развоја и трговине да предложе ЕУ и Русији да се оформи тространа комисија ради разматрања комплекса општих питања која се између осталог тичу “проширења и подршке међународној трговини, даље либерализације тржишта и усаглашавања регулаторне основе питања за побољшање пословања”. Министарствима је наложено да “обнове активни дијалог” са Руском Федерацијом и Царинском унијом [Русија – Белорусија – Казахстан (– Јерменија)] ради оживљавања трговинско-економских веза.

Пет министарстава треба да донесу измене државних и гранских програма у правцу развијања “трговине, производне кооперације и размене технологија са државама СНД [бивших република СССР-а]“. Влада Украјине ће посебном одлуком припремити предлоге о развијању зоне слободне трговине у оквиру СНД, као и о приступу цевоводима у том оквиру. План таквог споразума треба да буде поднет и размотрен на самиту СНД у Кијеву у мају идуће године. Осим тога, Украјина – као председавајућа у СНД током 2014. г – иницираће разраду плана документа који ће дати “детаље и регулисања питања основаних примена одређених ограничења у трговини” међу државама СНД. Вице-премијер Јуриј Бојко и шеф тима преговарача са Русијом је затим коментарисао став кабинета: “Процес [са ЕУ] је заустављен зато што Украјина није добила јасан сигнал од европске стране о компензацији оних украјинских губитака који би настали због компликовања односа са СНД. Држава се руководила искључиво националним интересима, интересима очувања радних места, повећавања економске стабилности државе, повећања производног капацитета и другим задацима у циљу обезбеђења достојног животног стандарда наших људи”.

Да подсетимо, пре тога су се украјински премијер и низ званичника јавно жалили да би прелазак на стандарде ЕУ, као и остали трошкови, коштали Украјину између 160 и 500 милијарди евра. Међутим, из ЕУ је на украјински захтев за компензације одговорено одбијањем.

Поред тога, Бојко је објавио да Украјина више не рачуна на средства од ММФ-а, која би дошла као последица потписа о споразуму са асоцијацијом са ЕУ: “Не рачунамо на средства ММФ-а која су изнета у последњем предлогу условљеном повећавањем тарифа за комуналне услуге у Украјини за 40%. Председников став је да те услове ропског уговора који је потписала претходна влада не можемо пребацити на плећа наших људи. Због тога до повишења тарифа неће доћи.” Занимљиво је да су представници ММФ-а, свега неколико сати пре ове изјаве, казали да чак ни потписивање уговора о асоцијацији са ЕУ није гаранција да би дошло до нових преговора о кредитирањима од ММФ-а.

Треба, међутим, запазити да је истовремено са одлуком владе о заустављању припреме за асоцијацију са ЕУ председник Виктор Јанукович, који је у посети у Аустрији, дао у Бечу изјаву новинарима о непромењеном европском курсу Украјине: “Украјина је ишла и наставиће путем евроинтеграције. Што даље, и што више препрека – то нас не плаши, јер имамо увереност да идемо исправним путем.”

ЕУ је већ реаговала на тај оштри заокрет. Посматрач Европарламента за Украјину, бивши председник Пољске Александар Квашњевски, директно је изјавио да се у Виљнусу више ништа неће потписивати. Са своје стране, украјинска опозиција је захтевала објашњења владе – посебно о питању да ли ће Украјина учествовати на самиту у Виљнусу и одмах је припретила гласањем о неповерењу влади.

КОМЕНТАРИ

Владимир Фесенко, руководилац центра примењених политичких истраживања “Пента”:

– У тој одлуци о заустављању припрема постоји и елемент цењкања, јер за сада нико не говори о прикључењу Царинској унији. Али, сада ово цењкање се подиже на – у принципу различит – стратешки ниво. Украјина је де факто објавила почетак обнављања [преоријентације] своје спољне политике. Очигледно, ако не дође до неког чуда, или ако ЕУ и САД не дају неке понуде које Кијев не би могао да одбије, онда на самиту Источног партнерства у Виљнусу ништа неће бити потписано. Вероватноћа тога је већа од 90%.

У принципу, нови Јануковичев “план Б” је предлог за тространо договарање, чак и да Украјина у томе буде млађи партнер. Украјина се тако поново враћа на проверену стратегију балансирања и гаси усијане страсти. У ЕУ ће доћи до беса, доћи ће до паузе – али тешко и санкција, па ће онда ипак поново започети преговоре. Украјина предлаже да се нађе нека неконфликтна равнотежа односа, предлаже Русији и ЕУ да се отворено договоре о Украјини. Тако нешто је једино што Јануковичу данас преостаје, јер он је одлучно против погоршања односа са Русијом. Узима тајм-аут, замрзава ситуацију, а даље – како буде. Ако буде нађен бесконфликтни излаз из покушаја зближавања са ЕУ, оштрина питања ће бити смањена, и Јанукович ће имати шансе за [ново] председниковање. И за опозицију би то била нека врста шансе – пошла би у изборе са паролом новог потписивања споразума о асоцијацији.

Михаил Погребинскиј, директор Кијевског центра политичких истраживања и конфликтологије:

– Чак и после оваквих вести, у случају наших шефова, не можеш бити ни у шта 100% сигуран. Како ја осећам, по оном што знам и разумем, ради се о отварању правца према Царинској унији и о одрицању од безалтернативног кретања према ЕУ. Овде је важно признавање да је данас кретање само према ЕУ, а на штету односа са Русијом, контрапродуктивно и да је немогуће то жртвовати – то би било као избор смрти. Јер – овако је немогуће наставити живети – па, изгубили смо већ четвртину трговинског промета и сваким даном нам је све горе и горе. Не мислим да ће ЕУ жестоко реаговати. Можда би могли овако или онако да ослушну и о предлогу о тространој форми… Што се Тимошенко тиче, процес остаје отворен. Можда би, на таласу смиривања реторике и приближавања позиција, она и могла да отпутује у Берлин. У сваком случају, неће остати у затвору 7 година и сигурно ће изаћи 2015. после председничких избора – без обзира ко победи.

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

Наслов и опрема: Стање ствари / http://stanjestvari.wordpress.com/2013/11/22/%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB/