Опозиција у Србији: Радије уз власт него против ње

Лидери невладајућих партија на српској политичкој сцени све су отворенији за сарадњу са првим потпредседником владе Александром Вучићем. Док се грађани питају како су од некадашњих љутих противника Вучићеве политике постали могући партнери најмоћније фигуре у српској власти, обе стране потенцијалним бирачима као кључни аргумент наводе интерес Србије.

Сезона политичких калкулација и нагађања, након што је Александар Вучић недавно почео разговоре са најважнијим људима опозиције, све је интересантнија након последњих наступа страначких лидера.

Да је могућа сарадња и дојучерашних политичких непријатеља постало је извесно изјавом Бориса Тадића, бившег председника Србије и садашњег почасног председника Демократске странке, да не искључује могућност, када ДС повећа рејтинг, коалиције демократа са Српском напредном странком коју предводи Вучић.

Београђани за РСЕ кажу да после свега што су преживели у Србији нису изненађени да се сада опозиција нуди као партнер власти:

У време када је после демократских промена опозиција слабија него икада, опција бити добар са влашћу за многе изгледа боље него удруживати се против ње, а серију састанака које први потпредседник владе води са опозиционарима уприличена је са образложењем да се разговара о будућности Србије ради постизања консензуса о најважнијим питањима.

Први је на разговорима са Александром Вучићем био Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије, који је тада изјавио да сусрет доживљава као потврду стања „да смо заједно у истом чамцу“.

„Не бих дошао на овај састанак да сам мислио да међу нама постоје разлике које би разговор учиниле само формалним. Рекао ми је да очекује да се до краја године у парламенту појаве нужни економски закони које ми годинама тражимо“, рекао је Јовановић.

Борба са економским проблемима заједнички је именитељ који их, како су понаособ поручили лидери опозиције, повезује са влашћу, али и рад на европским интеграцијама и спровођење бриселског споразума и решавање питања Косова. Поруке са више страна из редова опозиције су да је прокоцкано пуно шанси и да је последњи моменат да се са влашћу направи договор око основних политичких питања.

Политиколог Јован Комшић каже за РСЕ да приближавање програмских позиција од доласка СНС-а на власт може да буде разлог за идеју опозиције да са њом сарађује, али да највероватније то није кључни моменат.

“Реч је о интересу политичких странака да буду близу ресурса које власт нуди да би партије могле да репродукују себе. И у смислу партије и у смислу клијентистичке корпоративне интересне групације, деоничара у подели све сиромашнијег плена. И у том контексту ће се приближавати сви чланови опозиције у Србији тој могућности“, констатује Комшић.

Које су све коалиције и комбинације могуће сигурно ће бити јасније уочи избора, за које се већ месецима говори да су на помолу, а до тада ће на српској полизичкој сцени, на којој је већ одавно све могуће, бити интересантно видети да ли ће и какав одговор опозиционе странке дати на доминацију напредњака.

Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, који је прешао пут од симбола опозиције почетком владавине Слободана Милошевића деведесетих до политичара на маргини дешавања, такође је разговарао са Александром Вучићем и поручио да је том приликом потврђено стратешко партнерство СНС-а и СПО-а:

„Широм Србије на локалном нивоу успостављају се стабилне и програмске коалиције између две странке. И обојица смо исказали одлучност да на предстојећим парламентарним изборима наступимо као коалиција на листи Српске напредне странке.“

Јован Комшић закључује да би можда од евентуалне сарадње власти и опозиције могло да буде користи уколико пронађу заједнички интерес и двотрећинску парламентарну већину за промену устава Србије.

„Па макар када се интересно удружују за своје блиске руководиоце и њихове пријатеље, ако мисле о својим интересима, да мисле мало и о будућности Србије. И нека договоре карактер измене устава у смеру развијања и утемељења европских стандарда. Од људских права, преко повећања капацитета Србије у тржишној утакмици, до децентрализације Србије“, каже Комшић.

Зоран Главоњић / РСЕ