У какву то Европску Унију куца Србија?

Док руководство Србије извлачи за себе резултате нимало једноставних догађаја на северу Космета, а високи комесар за спољну политику ЕУ, баронеса Кетрин Ештон, извештава о “мирном карактеру протеклих избора у Косовској Митровици” називајући их “важном етапом на путу Србије и Косова ка ЕУ” – у самој ЕУ сазревају нови озбиљни проблеми.[1]Европска комисија је у недавно објављеном извештају “званично поставила под стални надзор” Немачку – економског лидера Европске Уније. Овако је названа процедура која предвиђа контролу над развојем ситуације у овој или оној “сумњивој” држави-чланици ЕУ. До сада се оваква процедура односила на “проблематичне” земље и предвиђала је пажљиво праћење буџетске политике владе и њеној усклађености са антикризним захтевима ЕУ и ММФ-а.[2]

Међутим, када је у питању Немачка, претензије Европске комисије носе озбиљнији карактер. Земља се оптужује за сумњиво висок ниво трговинског суфицита. У септембру је овај показатељ достигао нову рекордну вредност од 18,9 милијарди еура.[3]По мишљењу Европске комисије, овакав резултат долази услед вештачког повећања стручњака у условима економских проблема главних трговачких партнера Немачке у виду земаља Источне  Централне Европе. И због тога што слична политика не само да не доприноси преодолевању општеевропске финансијске кризе, већ супротно, води до даљег дебаланса европске економије.

Питање се огледа у томе да ли је Немачка у оваквим околностима способна да “помогне успостављању равнотеже привреде ЕУ” – признао је Хозе Мануел Барозо, председник Европске комисије. “Ми морамо знати” да ли високи суфицит Немачке нарушава “функционисање европске економије у целини” – истакао је Барозо. И уколико одговор на ово питање буде позитиван, тада Берлину прете финансијско-економске и политичке санкције, сличне као и “проблематичним” земљама.

Извештај Европске комисије у Немачкој је изазвао очекивана сумњичења. Фолкер Виланд, саветник за економска питања у влади Немачке, пожурио је да објасни да су трговачки успеси његове земље дошли као “резултат деловања тржишта”, а његов колега Ларс Фељд је чак говорио о “успешној чаролији” од стране владе Ангеле Меркел.[4]

Међутим, за Хозе Мануела Бароза слична аргументација није убедљива. Он сматра да водеће економске државе Европе (попут Немачке и Француске), имају “посебну одговорност”  за стање у читавој еврозони. Из овога следи да оне не би требало да “играју на повећање” или на “ловљење среће”, него да помогну обнављању равнотеже у еврозони, доприносећи да се на континенту јављају “нове Немачке”.

Ситуацију отежава чињеница да се на мапи ЕУ у целини повећава број земаља, у којима Европска комисија види озбиљне “ризике економске неравнотеже” – при том се међу њима, поред традиционалне Грчке или Португала и Ирске (које се већ стављају у заграде) појављују и рекло би се економски солидне државе. Ево најновијег списка на тој листи: Француска, Италија, Белгија, Велика Британија, Бугарска, Хрватска, Данска, Финска, Мађарска, Луксембург, Малта, Холандија, Словенија, Шпанија, Шведска.

Док се Европска комисија спори са Немачком поводом политике Берлина у Источном смеру и шири списак нестабилних економија, сами источноевропљани скупљају поене у сопственом сукобу са Бриселом. Неуморни премијер Мађарске Виктор Орбан успео је да однесе важну судску победу. Суд ЕУ који је смештен у Луксембургупоништио је одлуку Европске комисије о одштети већој од 100 милиона еура која је тражена од мађарске нафтне компаније МОЛ (ту  одлуку ЕК је донела због наводног коришћења преференцијала и кршења принципа заједничког тржишта ЕУ).

Ова прича датира још од 2005. године и већ је постала традиционално веома иритирајућа тема у односима Будимпеште и Брисела. Претензије Европске комисије по питању комисије за добијање угљоводоника, сирове нафте и природног гаса. У децембру 2005. године компанија МОЛ је потписала споразум са властима Мађарске, по којој је основна референтна стопа била фиксирана на нивоу од 12%. Касније је тај ниво задржан без обзира што је стопа за друге учеснике на тржишту подигнута на ниво до 30%. Европска комисија је у томе видела кршење тржишних принципа и тражила је од канцеларије В. Орбана да наплати од компаније МОЛ “недобијених” више од 100 милиона еура. Са друге стране је руководство компаније МОЛ тужило суду ЕУ Европску комисију. И највиши суд ЕУ је ових дана донео пресуду да и МОЛ и влада Мађарске нису изашли изван “оквира правног поља” и да су радили у складу са споразумом из 2005. године.[5]

Нема сумње да ова одлука суда ЕУ за Мађарску може имати далекосежне последице. Исувише је много питања које би да поставе државе-чланице ЕУ поводом политике Европске комисије – у првом реду се то односи на оне земље које сам Брисел сматра “проблематичним”. А све то са своје стране води до даљег пада нивоа поверења у ЕУ. Тако да у наредним годинама или чак месецима,  Бриселу очигледно неће бити ни до какве Србије, поготово косовских Срба. И акценат српске владе премијера Ивице Дачића на ЕУ као регулатору косовског проблема, може се показати као потпуно неодржив.

 Петар Искендров / ФСК