Добри људи Србије, зашто трпите ово

– Није било лако ни онима који су отишли из земље, а ни нама који смо остали. И не знам ко је већи јунак. Губитници смо и једни и други – каже Богдан Диклић у интервјуу за “Блиц” најављујући премијере филма “Мамарош” у којем игра Перу, човека који у јеку бомбардовања добија зелену карту за усељење у Америку.

– Успео сам да отелотворим људе који су успели да оду одавде. Свако се снашао у тим временима на неки свој начин – закључује Диклић.

И ваш лик Пера је успео да се прилагоди?
– Да није успео, спадао би у такозване неприлагођене.
До које границе се ви прилагођавате овом времену, а да ипак не одступите од себе?
– Сви ми живимо под неким нормама, али ја углавном слушам своју савест и чини ми се да је поприлично чиста. Што се мене тиче, норме и закони не би ни морали да постоје.

Написали сте: “Ако немаш проблем, онда си у проблему” мислећи на стваралачки процес. Може ли се то применити и на живот?
– Уколико нисте геније, то сасвим сигурно примењујете и на живот. Мада, верујем да су и највећи генији сумњали у себе. Ван Гог је секао уши.
Шта сте ви радили?
– Ја да сам се секао, пресекао бих се цео, не бих секао делиће себе. (смех) Повукао бих се, отишао бих или из професије или из ове земље…
“Мармарош” има извесну ведрину и наду у мору филмова који углавном инсистирају на безнађу.
– И филмови и позоришне представе и серије које се снимају само да би се пуштали рекламни спотови – све је то бесмислено, неаутентично и у великој мери лажно. А сви мисле да рефлексија девијантне стварности спада у домен уметности! То није тачно. Ја тачно знам шта живим, ја живим наркоманију око себе, живим агресију око себе и бахатост, али сигурно постоје људи који нису такви, који нису виновници овога о чему причамо. Па, треба понекад и о тим људима кроз уметничко штиво проговорити. Проговорити о здрављу унутар једног друштва, о здрављу унутар једног менталитета, а не о попримљеној болести, увезеној одавде или оданде.
Зашто то не чинимо?
– Не знам зашто! Љубав сигурно постоји, добрих људи сигурно има, и то у поприличној мери, али не знам зашто ти добри људи себи дозвољавају да их кљукају тим глупостима на телевизији, риалитијима и бесмисленим серијама које се снимају и пуштају због реклама и онда набијају неку гледаност пошто пото. Све је фалш! Наиме, много тога је фалш. Ја хоћу да гледам нешто, али немам шта. Не зато што сам ја академик или светац… Али немам шта да гледам!

Слобода није самовоља

Шта ви гледате на телевизији?
– Нема шта да се гледа! Све саме риалити емисије, бесмислени филмови, серије… Ви не можете више да видите нормалан филм, само Шварценегер, па некакви полуванземаљци, па неко неког коље, па се овердозира од неке дроге, па гледате неке… нећу чак ни да кажем да ме не прогласе човеком који дискриминише ту популацију. Никога не дискриминишем, нити желим да малтретирам икога, али исто тако не дозвољавам да мене неко малтретира убеђујући ме да је природно оно што није природно, да је нормално оно што није нормално и да све то подведе под етикету слободе. То што се намеће је самовоља, а слобода је нешто друго. Нек читају мало Николаја Берђајева.

Шта подразумева слобода?
– Слобода подразумева одговорност, у првом реду према самом себи. Слобода подразумева и акт савести и етички моменат. Слобода није самовоља: сад ћу ја да шенлучим целу ноћ јер живим у демократском друштву, а то што је неко болестан у истој тој згради и што не може да спава, то нема везе. Разумете?

Симонида Милојковић / Блиц