Филе: Србија неће моћи да блокира Косово

Европски комесар за проширење о искушењима наше земље на путу ка ЕУ: Две стране не смеју да ометају једна другу у евроинтеграцијама. Не тражимо од Београда да призна независност Приштине

БРИСЕЛ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ПРЕГОВАРАЧКИ оквир за Србију још се „крчка“ у Европском савету пре него што буде дефинтивно усвојен за месец дана, после чега ће одмах започети дијалог за ступање у пуноправно чланство. Ексклузивно за „Новости“ европски комесар за проширење Штефан Филе открива шта ће нам у предстојећем периоду бити најтежи задаци, у процесу који ће, како истиче, морати да иде „руку под руку“ с нормализацијом односа са Приштином.

* Шта ће бити најзахтевније обавезе Београда и имамо ли административних капацитета да брзо напредујемо?

– Међу кључним питањима је владавина права, нарочито реформа правосуђа и борба против корупције, за шта смо са Србијом већ покренули веома активан процес аналитичким прегледом преговарачких поглавља 23 и 24. Србија ће, такође, морати у потпуности да се ангажује у свеукупној реформи јавне администрације, укључујући и унапређење капацитета државне управе, и побољшање управљања јавним финансијама. Велики изазов је у томе што су то хоризонталне реформе које ће утицати на хиљаде државних службеника, и на централном, и на локалном нивоу, било да се ради о томе како се припрема државни буџет, спроводе јавне набавке, контролише владина потрошња или како се пружају различите услуге грађанима. Побољшање капацитета локалне самоуправе је веома важно, јер ће се највећи део будућих политика ЕУ, на пример у области животне средине, спроводити на локалном нивоу.

* Да ли сте задовољни досадашњим учинком српске владе у тим кључним областима?

– Без снажног Владиног политичког спровођења, ове реформе нису могуће. Европска комисија зато поздравља то што се Србија ангажовала у припреми хоризонталне стратегије реформе државне управе и акционог плана, који би требало да буду усвојени до краја године. У складу с новом стратегијом проширења ЕУ, која се усредсређује на економско управљање, такође се очекује да Србија припреми детаљни акциони план о реформи управљања јавним финансијама. Европска комисија ће већ од 2014. године започети стални дијалог са Србијом у контексту Спорзума о стабилизацији и придруживању да би редовно пратила примену ових акционих планова.

МЕРИМО И СЛОБОДУ МЕДИЈА * Ова преломна европска година за Србију поклопила се и са шездесетим рођенданом „Новости“. У којој мери су медији у Србији слободни и хоће ли Брисел инсистирати да се држава повуче из ове области?
– Тачно је да је ово суштински период у интеграционим напорима Србије која је остварила значајне прекретнице. Ви, такође, с осталим медијима у земљи, доприносите европској агенди. Стављамо велики нагласак на слободу говора и медија, јер је то међу основним вредностима ЕУ. Зато истичемо да је у земљи потребно даље усмерити пажњу и на спровођење медијске стратегије, транспарентност власништва и финансирање медијског сектора.

* Да ли је Косово, ипак, најважније питање у оквиру приступног процеса?

– Нормализација односа с Косовом ће заиста морати да иде руку под руку с процесом приступних преговора, у складу са јунским закључцима Европског савета. Свеобухватна и одржива решења су потребна да би се разрешила бројна отворена питања која спречавају нормализацију односа између Србије и Косова. Треба постепено пронаћи довољан степен нормализације односа с Косовом, тако да свака страна може да настави свој пут ка ЕУ, без блокирања друге.

* Значи ли то да ћемо на крају европског пута можда ипак бити доведени пред дилему да бирамо између Косова и Европе?

– Говори се о нормализацији односа између Београда и Приштине. Не ради се о томе да тражимо од Србије да призна Косово.

* Како сте, уопште, технички могли да започнете преговоре за ССП с Приштином, ако ЕУ има статусно неутралан приступ, имајући у виду да чланице ЕУ постају државе, а не региони?

– Могућност ЕУ да закључује међународне споразуме није лимитирана на међународно признате државе. Међународни споразуми могу да буду закључени с било којим ентитетом уколико друга уговорна страна, у овом случају ЕУ, прихвата да може да склопи споразум који ће се руководити међународним јавним правом. С изричитим позивањем на одговарајуће ставове земаља чланица о статусу, могуће је, дакле, склопити Споразум о стабилизацији и придруживању на статусно неутралан начин.

Горан Чворовић / Новости