Ко је овде за НАТО?

Студентски НАТО самит у Београду бојкотовали српски студенти. Влада Србије за војну неутралност, а у исто време на истакнуте функције поставља НАТО лобисте.

Више од стотину студената из 50 држава протеклих пет дана је у Београду, у оквиру Студентског самита НАТО-а, имало прилику да се упозна са механизмом одлучивања о најважнијим актуелним политичким питањима овог војно-политичког савеза. Међу темама је био и пријем у НАТО Грузије и Украјине, неслагање Русије у вези са тим, али и изазови са којима се НАТО суочава на Косову.

И поред тога што су организатори очекивали велико интересовање за овај скуп, чињеница је да је Самит имао слаб одзив студената из Србије, којих је међу учесницима било свега десетак, па се с правом може рећи да је у питању био својеврстан бојкот. Доста радикалнији став имале су присталице неколико левичарских партија које су прекинуле свечано отварање Студентског НАТО самита раширивши транспарент са натписом „Не заборављамо, не опраштамо, не у НАТО” . Левичари су оптужили организаторе конференције да пропагирају убијања деце, скандирајући присутним представницима Алијансе „НАТО убице напоље из Србије” и „Неће проћи НАТО гангстери”.

Овом студентском скупу је претходила „Тура партнерства” током које су представници Атлантског савета и словачке амбасаде, која је ове године задужена за везу између Србије и НАТО-а, грађанима Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Зајечара, кроз искуства Словачке указивали на предности учлањења Србије у НАТО.

Остаће међутим нејасно, зашто су при томе сами себи давали ауто-голове отворено истичући да је признање независности Косова услов за прикључење НАТО-у. У Нишу је чак директор Института за безбедност и одбрамбене студије Словачке Иво Самсон директно испоставио рачун, подвукавши да ће Србија на путу ка НАТО-у и ЕУ морати да плати цену у виду признавању граница са суседима и признавања косовске независности.

Међутим и поред свих ових промотивних наступа, и силних потрошених пара, јавно мњење Србије и даље је у огромном броју против НАТО-а у било ком облику. Према последњем нарученом истраживању које су у септембру спровели Међународни институт за безбедност и Центар за европске студије безбедности из Холандије, само 18,3 одсто испитаника би гласало за улазак Србије у НАТО.

И поред ових поражавајућих по НАТО бројки, познати албански лобиста и аналитичар из Вашингтона Данијел Сервер, упорно твди да би Србија у наредних неколико година могла да промени став око НАТО-а, нарочито ако Косово направи помак на том путу.

Према његовим речима, Црна Гора и Македонија су већ испуниле услове за чланство у НАТО, док ће Косово чим добије своје безбедносне снаге желети што пре да уђе у северноатлантску алијансу, а слично ће се десити и са Босном и Херцеговином, чиме ће цео регион Балкана ући у НАТО почетком наредне деценије.

Сервера, са друге стране, нимало не интересује чињеница да је Скупштина Србије још 2007. године усвојила Декларацију о војној неутралности земље, коју нико до сада није покушао да стави ван снаге.

Можда га је на ово подстакла сама Влада Србије која је ове године донела Акциони план за спровођење индивидуалног програма Партнерства, што је највиши могући ниво сарадње у оквиру Партнерства за мир, којим се дефинише билатерална сарадња Србије и Натоа, и који би требало да у Бриселу буде усвојен почетком наредне године.

А да ће све ово великим делом бити обавијено велом тајне, одлучено је још раније, 2008.године, када је Београд потписао Споразум о заштити поверљивих информација између Србије и Натоа.

Међутим, и Бриселу и Београду су рачун помрсили Викиликс и Сноуден, откривши много детаља везаним управо за закулисне активности. У строго поверљивом документу „VZCZCXRO7590”, који је 5. фебруара 2010. године из америчке амбасаде у Београду упућен Хилари Клинтон, пише да је Јован Ратковић, саветник за спољну политику тадашњег председника Србије Бориса Тадића, пренео америчкој амбасадорки Мери Ворлик лична Тадићева уверавања да Србија неће моћи заувек да остане ван НАТО-а, као и да је подршка српског народа Партнерству за мир и чланству у НАТО-у изненађујуће висока, и да Србија предузима практичне кораке ка повећању сарадње са НАТО-ом.

Очигледно је да претходна Влада Србије није смела отворено да донесе одлуку о даљем приближавању НАТО-у, али је тајно, корак по корак, административним поступцима нејасним широј јавности, ипак успела да се у Партнерству за мир домогне највишег степена сарадње.

Званично, ни садашња Влада Србије не подржава пут Београда ка НАТО-у. Премијер Ивица Дачић је недавно на новинарско питање какве су шансе да Београд почне да размишља о чланству у НАТО, одговорио да је сигуран да ће Србија у наредном периоду бити окружена чланицама НАТО-а које ће вршити притисак на њу да им се прикључи. „Сигуран сам да би то можда било у нашем интересу, али сам сигуран такође да такву одлуку нећемо донети”, рекао је Дачић.

И први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, то исто је потврдио руском министру одбране Сергеју Шојгуу рекавши да Србија поштује свој Устав и скупштинску Декларацију о војној неутралности.

А у исто време Влада Србије на истакнуте функције наставља да поставља личности које отворено лобирају за чланство Србије у НАТО-у. Тако је Тања Мишчевић, стуб интеграција Министарства одбране у ЕУ и НАТО за време министровања Драгана Шутановца, сада код Дачића и Вучића шеф преговарачког тима са ЕУ, а Франко Фратини, који отворено лобира за чланство Србије у НАТО-у и који је кандидат за генералног секретара НАТО-а, ради као нови саветник у Влади Србије, чији се премијер и његов заменик заклињу у војну неутралност.

Игор Гојковић / Глас Русије