Марко Јакшић: „Што се више борите за национална права свог народа, нажалост, постајете све већи криминалац и лопов“

Рекао је посланик Демократске странке Србије, начелник Ортопедијеболницеу Косовској Митровици и човек кога је власт „намерила“ да утамничи. На терет му се, бар према писању појединих медија, ставља деловање против „интереса државе“. „Бојкотом показујемо да се не слажемо са укидањем институција српске државе и да тако сачувамо простор будућим генерацијама које долазе да се још увек боре за Косово“[1], изричит је Јакшић у свом последњем интервјуу недељнику Сведок. Право на другачији став, замислите посланика опозиционе политичке партије, поставило је на насловне стране штампаних и у ударне термине електронских медија. Наравно, оних који треба да оправдају политику званичне Србије и прави историјски шок: да се Матица тако лако одриче дела своје територије због ЕУропске Химере која у коначном може да испише српски народ из светске статистике. Макар, оне које бележе утицајне западне „демократије“.

„Па они желе тиме да Срби са Косова постану саучесници у сопственој издаји. Зато што је наш отпор изласку већи. Србија не може сутра да каже да су се Срби са севера КиМ сложили да иду у Тачијеву државу под Бриселским споразумом. Дакле, постојаће сумња у легитимитет такве одлуке. Желимо да покажемо да власт у издаји нема партнере. Ако је то тако-онда је то проблем за сваку власт. Време пролази. Свака власт се мења. Сутра ће неко одговарати због целе издаје која се дешава на простору Косова и Метохије“[2], рекао је Марко Јакшић. Оваква политичка платформа која још једина гарантује основу са које ће неке будуће политичке генерације (од)скочити са дна на које су нас сместили западни „партнери“ сваке Владе у континуитету после НАТО агресије, па тако и ове. И то је једино важно. Колико је то од историјског значаја сведочи и сва бруталност коју је званична Србија током кампање уочи избора 3. новембра показала. Све изречене пароле, претње и „подсећања“ на „државни разлог“ који, очито, из само себи познатих разлога на незапамћен начин интерпретирају носиоци српске (пре)власти некако су гравитирала око једног човека-Марка Јакшића који је (и) трећег новембра показао какав ауторитет има међу својим суграђанима. Победио је. Бојкот је успео, јер је његова реч била јача од свега (не)изреченог од стране естаблишмента. Народ је послушао Марка. И ту лежи највећи проблем: Срби са севера Космета верују човеку који се „дрзнуо“ да (од)брани Уставни поредак земље. Власт је одлучила да одговори. Тако је Марко стигао у врло тешке и непримерене контексте на насловнице и у ударне термине. Одговор власти бруталан је колико и сам фијаско који су доживели на северу Космета. Марка треба дискредитовати. Одобрени су буџети, праве се емисије, најављују серијали „мит О Марку“ ваља демонтирати онако како то већ сведочимо у последњих годину дана током кампања за локалне изборе у многим градовима и општинама широм Србије. Политичке противнике „власни“ преводе у политичке непријатеље.Па су сва средства дозвољена-непријатеља „ваља“ уништити. Скоро да није било избора чије кампање нису пратили инциденти.

Подсетимо, тек на неке: у Србобрану уочи другог круга покрајинских избора (март ове године, прим. аут.) стизали су новински извештаји који су представљали прави „рат“ и потпуни „хаос“ на улицама овог града. Сукоби су се одвијали између активиста Српске напредне странке (СНС)  и Демократске странке (ДС). Терор, како су атмосферу кампање описивали грађани Србобрана отпочео је првим кругом (17. фебруар) за покрајинске изборе. У други круг ушли су СНС и ДС. Илија Газепов, председник локалне групе грађана новинској агенцији Бета рекао је да је сведочио инциденту када је „група од петнаестак у црно обучених људи пендрецима претукла три особе“.[3] Додао је, притом, да су и њега покушали да туку али су га спасили грађани који су позвали полицију „Овде терор траје од првог круга избора, 17. фебруара, а терор спроводе активисти Српске напредне странке. Толико зле крви је ушло у људе…“ рекао је Газепов. Ово је потврдила и ДС која је својим саопштењем позвала „надлежне“ да реше ситуацију која је измицала контроли: „из џипова београдских и сомборских регистарских ознака истрчавају непозната лица са пендрецима и нападају грађане на улицама“, навео је ДС у саопштењу.

СНС је узвратила контраоптужбама и ДС оптужила за „терор“: „Упозоравамо грађане да постоје информације да исти који им прете и који их малтретирају излазе из скупоцених џипова и аутомобила који припадају органима покрајинске Владе“[4], писало је у саопштењу СНС. Овако су мање-више изгледале и све остале кампање за изборе широм Србије.

Тек неколико месеци касније (јун текуће године) у Зајечару, локални избори бележили су физичке обрачуне између активиста СНС и Уједињених региона Србије (УРС): „ Гомила батинаша које је организовала СНС заузела је позиције пред биралиштима, пресрећу грађане, малтретирају их и прете“, рекла је народна посланица УРС Радмила Геров и додала да „насиље које се догађа у Зајечару води у диктатуру, иако се загрће европским плаштом“.[5] СНС је узвратила саопштењем: „најоштрије осуђујемо напад на Гордану Гајић и Јовану Михајловић, присталице СНС, које су батинаши Бошка Ничића најбруталније вређали, претили им и истерали их из ресторана у селу Велика Јасикова, у који су ушле да би попиле воду“.[6] Коначно, изборе у Врбасу (октобар, текуће године) обележила је драма активисте ДС који је био доведен у страначке просторије СНС, где су га према његовој изјави тукли, сликали и претили. ДС је поднео кривичну пријаву пошто је њихов активиста идентификовао особу која га је тукла, а СНС је одбацила оптужбе изјавама да су „само причали“ с активистом. У партијске обрачуне укључили су се и високи функционери обе странке позивајући „надлежне“ да реагују. Озбиљне оптужбе о нелегалним радњама током провођења избора пуниле су новинске ступце. Из партије која би требало да буде „надлежна“ за унутрашње послове у Влади, чули смо: „Не памтим када је предизборна кампања у Врбасу имала више тензија и непримеренију борбу за глас подршке. Бирачи најбоље знају колико је фер или нефер била изборна трка“, рекла је Марјана Мараш из Социјалистичке партије Србије која у Влади има првог министра и министра унутрашњих послова-Ивицу Дачића.

Колико је све отишло предалеко говори и саопштење „задужених“ за транспарентност рада државних органа Транспарентност Србија. Ова НВО упозорава уочи избора за град Београд и републичких (и/или општих) избора морају да се предузму следећи кораци: да Агенција за борбу против корупције изврши доврши контролу финансијских извештаја о изборној кампањи 2012; да полиција и јавно тужилаштво пре расписивања избора саопште шта су урадили на испитивању свих кривичних дела за која су се политички такмаци оптуживали током претходних избора, а нарочито у вези са неправилностима у вези са бројањем гласова, куповином гласова и злоупотребом јавних ресурса; да се прецизније уреди пракса промоције кандидата на изборима и лидера странака који су уједно и јавни функционери током изборне кампање; да се што пре измене медијски прописи; да се прецизирају норме у Закону о финансирању политичких активности (плаћање трошкова након кампање, кредити, хуманитарне активности странака, и правно нејасан статус групе грађана; да се у року од 48 сати објављују подаци о трошењу буџетских средстава, преузимању финансијских обавеза и запошљавању у државној и локалној управи, јавним службама и предузећима у доба кампање и да се ови процеси подвргну посебној контроли, пошто су до сада често служили политичкој промоцији и куповини подршке бирача; да изборни програми учесника буду објављени на почетку кампање, како би било довољно времена да стручњаци дају коментаре, али и да странке пруже разумно образложење начина остваривања предизборних обећања и финансирања најављених активности.[7]

Дакле, политика у Србији све више наликује на картелске обрачуне него на представљање партијских програма изведених из идеологија. Тога нема. Идеологије су уступиле место „прагматизму“ и оно што је некада било на левој позицији, данас је на десном спектруму политичке сцене. Десне орјентације се све више приближавају центру. Међутим, када би се тражио заједнички  именитељ турбуленција на политичкој сцени Србије, он би гласио: све опције које су против ЕУ догме треба сврстати у „екстремисте“. И то је целокупни план и програм „власних“.

Тако се враћамо на сам почетак текста: Трећег новембра Срби са севера поновили су бојкотом свој став. За њих Србија може само да распише изборе и за њих почетак и крај свих дилема лежи у највишем законодавном акту Србије-Уставу. Никакве претње, уцене, трговине и незапамћене изјаве државних функционера током и после избора нису за ове људе од било каквог значаја. Чак ни медијски најављена хапшења и дефинисања у „ектремистички“ контекст, Србима са севера Космета није „утерао страх у кости“. Они су, као и остатак Србије у последњих годину дана, били сведоци „нове методологије“ фингирања легитимитета: „Посебно у време избора имали смо прилике да видимо велики број возила са регистрацијама Београда и Новог Сада, ошишаних и набилдованих младих људи. Многе од припадника Жандармерије знамо још из времена рата на Косову. Неки су дошли две недеље уочи избора, а неки пре месец дана. Њихова улога је да помогну да се, наводно, дисциплинују Срби на Косову“ [8], описао је атмосферу уочи избора 3. новембра на северу Космета Марко Јакшић. И као што знамо ништа од свега тога није имало ефекта-бојкот избора је успео. Званична Србија осула је „паљбу“ из свих раположивих ресурса на Јакшића и тако уочи понављања избора 17. новембра учинила, у ствари, контраефекат-још више објединила Јакшићеве суграђане око идеје бојкота избора расписаних од стране нелегалне НАТО творевине тзв. Косова. И они ће ићи до краја добро схватајући поруку српског премијера „Нека им је са срећом“. Ту поруку као и многе друге добро смо схватили сви ми заточени у географском појму какав је још, нажалост, Србија која ће у свом званичном делу уз највише државне почасти дочекивати председника Хрватске (која се увелико спрема за процес по тужби за геноцид); или премијера Албаније који према изјави Ивана Вејводе из немачког Маршаловог фонда најављује посету Београду први пут после 1946. године [9]. Такве званичне Србије, која је своје грађане из избора у изборе (пре)газила затамњеним џиповима и превеликим амбицијама аутентичних политичких дилетаната.

Марина Рагуш / Фонд Стратешке Културе