Сарајевски атентат: Пропаганда и погроми Срба (Део 3)

Города мира. ВенаУ уставу УНЕСКО-а је написано: „Сви ратови почињу, не на бојним пољима, већ у главама људи“. У време Првог светског рата је постало савршено јасно какве гигантске резултате може имати добро испланирана пропаганда.

Аустријске новине су водиле активну пропаганду са циљем да читаоцима представе да атентат на надвојводу Франца-Фердинанда нису починили обични ултранационалисти, који су веровали да служе српској ствари, већ да се иза свега крију утицајни политичари из Србије. Кампања је била толико ефикасна да је изазвала невиђени линч Срба и велике демонстрације испред српске амбасаде у Бечу. Ако би неко и посумњао у то да је Србија заиста одлучила да заигра опасну игру са много јачом Аустријом, то им се одмах убедљиво објашњавало тиме да је она само експонент Русије.

„У ноћи уочи убиства наследника, до дубоко у ноћ је трајао пир код руског амбасадора“, писале су аустријске новине. Овакве врсте дезинформација су имале за циљ да изазову немир код становништва умируће империје.

О манипулацијама аустро-угарске пропаганде опширно доноси руска штампа. Лист „Руские ведомости“ од 21. јуна 1914 пише:

„Заиста, када је 20. маја стигао глас да је минирана аустријска амбасада у Београду, многи су у то поверовали. Почео се ширити страх „Значи, рат! Нема друге“.

Последице овакве пропаганде су биле ужасне. Дописник „Руских ведомости“ се налазио на лице места:

„Велике размере антисрпских демонстрација приморавају добронамерну штампу да укаже на опасност од пропаганде, коју воде шовинистички органи. Ови последњи за све оптужују Србију, уплићући ту и Русију. Влада Србије, без сумње, није учествовала у заверама, али није много радила ни на заустављању антиаустријске пропаганде, која је тровала српску омладину. Али, не може се за преступ неколико екзалтираних лица прогонити цео народ… Трећег дана након атентата, група малолетника је држала под опсадом амбасаду и узвикивала „Доле Србија!“. Понекад би им се чули и повици: „Доле Русија!“. Паљене су српске заставе. Потиснути од амбасаде, демонстранти су кренули ка цркви. Покушали су да приђу и руској амбасади. Амбасаде Србије и Русије су чували јаки одреде полиције“.

За то време, линч Срба у Сарајеву и широм Босне и Херцеговине се налазио у пуном јеку:

„На улицама Сарајева се појавила група хрватске омладине и студената шпартајући градом са повицима: „Живели Хабсбурзи“. Мало по мало, гомила се увећавала. Скандирало се „Доле Срби“. Омладини се придружила и муслиманска руља, заведена, очигледно, пасивношћу органа реда. Нико од преступника није ухапшен. Прве жртве погрома су биле српске продавнице. Цео њихов кварт је био разрушен. Након тога, опијена маса је почела да атакује на српске јавне зграде и станове у којима није могла очекивати велики отпор. На крају, није остала цела ни једна српска кућа. Свуда по улицама су се вукле гомиле отпадака од зидова разрушених продавница, поломљени намештај и други трагови разгрома. Линч је трајао све до вечери, када је проглашено ванредно стање. Полиција, које није мањкало (само их је за дочек престолонаследника у Сарајеву било стационирано 1000) није скоро, уопште, реаговала.“

„Свако ко није знао шта се јуче догодило,“- пише дописник бечког листа“Neue Freie Presse“ дан након атентата, – „помислио би да се овде догодио земљотрес“.

Међутим, не може цео народ да испашта за поступак неколико људи! У том смислу, дописник листа „Руско слово“ огорчено пише:

„Ако овај чин националне мржње изазива ужас (мисли се на атентат), то са друге стране, тај ужас ни уколико не ублажава одбојни и срамотни карактер тих акција, којим су на догађај одреаговали тзв. „лојални“ елеменати у Босни и Хрватској – део Хрвата-католика и Муслимана, непријатељски расположених према Србима, који су тиме желели да покажу своју лојалност према властима. Одани елементи у босанском парламенту су спремни да се одрекну свих права гарантованих уставом, како би тиме дали могућност властима да ухапсе најистакнутије парламентарне представнике српског становништва. Укратко, одлучни одговор на „великосрпску пропаганду“ имао је за циљ да покаже да услови живота Срба у оквиру Хабзбуршке монархије могу постати несразмерно лошији него што су били до сада.“

Тако је почео први у XX веку погром Срба..

(Наставиће се)

Милена Цмиљанић / Глас Русије