ИЗЈАВЕ НАШИХ ЗВАНИЧНИКА О КОЈИМА НИСАМ МОГАО ДА ЋУТИМ

Да сам на месту неког опозиционог политичара, изјаву премијера Владе Републике Србије, господина Ивице Дачића: „Зар неко мисли да ће Србија да жртвује своју будућност због десет хиљада људи?“, прокоментарисао бих у парламенту или на некој јавној дебати следећим речима:

„Господине Дачићу, зар Ви, који стремите Европској унији можете тако нешто да изговорите.  Зар сте Ви, који покушавате да се угледате на своје западне партнере, заборавили да њихове владе воде бригу о сваком свом човеку и његовим људским правима, и да нема тако важног пријема у неку од светских организација због које би се одрекли једног свог човека, а камоли 10.000 људи. Сетите се случаја пребијања држављанина САД Брајана Штајнхауера од стране нашег Миладина Ковачевића, због чега смо Американцима, на име одштете, овако осиромашени, морали да исплатимо милион долара. Непристојно је и да само, реда ради, питам, да се којим случајем десило обрнуто, да ли би Американци на исти начин обештетили  породицу Ковачевић.  Или, случаја албанске браће Битићи, због којих нам Американци годинама заврћу уши, само због тога што су поменути имали њихово држављанство. А да не помињем какве нас све казнене мере очекују од западно-европских  земаља због лакших повређивања њихових војника у саставу КФОР-а, током покушаја насилног уклања српских барикада на северу Косова и Метохије, и паљења њихових амбасада у Београду поводом једностраног проглашења независности Косова и Метохије, припремљеног од истих тих земаља.

Ви нисте свесни да сте овом изјавом послали лошу поруку и својим западним партнерима у Европској унији,  јер како ћете у тој истој Европској унији (у случају да нас у њу приме), која је по дефиницији заједница држава чланица, показати бригу о проблемима грађана других чланица ЕУ, када не водите бригу о проблемима својих 10.000 људи.  Уствари, погрешио сам. Понашаћете се управо супротно и да би доказали лојалност западним земљама, Ви ћете се по оној народној „ако је Турчин крвав до лаката, потурица мора бити до рамена“, трудити да водите бригу о свима и свачему само не о свом народу. И већ Вас видим како у улози делегата у европском парламенту  енергично  дижете руку како би подржали доношење неког закона о заштити права  ЛГБТ популације, о озакоњавању истополних бракова и њиховом праву на усвајање деце, затим о употреби генетски модификоване хране, онда, када треба увести санкције  некој, западу „непослушној“,  афричкој или азијској држави, касније можда и према Русији итд., итд. И све ћете то радити загледани у будућност, због које сте спремни да се одрекнете 10.000 људи. Што је много – много је, па макар то били и ми косметски Срби“.

„Па шта! Српска народна изрека каже „кад је већ отишло јуне, нек иде и уже“. Ви сте „јуне“ изгубили у Бриселу, а сада од нас очекујете да спашавамо „уже“, које нам је, како сами кажете, једино преостало, јер се у овом тренутку нисте могли изборити за нешто више.

Како не схватате да је, када је у питању одбрана севера Косова и Метохије, улог много већи од тога које ће националности бити будући градоначелник Косовске Митровице. Уосталом, у градовима тзв. Прешевске долине градоначелници општина су Албанци, али живот тамошњих Срба пре свега зависи од државе Србије, примене њених закона и способности да успешно контролише тамошњу  политичко-безбедносну ситуацију.

Ако Срби на северу сачувају јединство и ако држава Србија настави да их макар и минимално помаже, зар ће у том случају бити толико битно ако ће у некој од зграда у Косовској Митровици столовати албански или било чији други градоначелник. И до сада је на месту шефа Административне канцеларије у Косовској Митровици од стране Владе Косова била именована, а од  ЕУЛЕКС-а подржана, госпођа Андријана Хоџић са овлашћењима председника будуће општине Северна Митровица, коју да није била толико форсирана од наших медија, нико не би приметио, нити за њу чуо. На сличан начин би могао да прође и будући албански градоначелник, који би, ако би се Србија мало усправила, могао да доживи судбину турских ага пред ослобођење Србије од турског окупатора, који су  формалну власт вршили затворени унутар градских тврђава окружених стражарима, а како је Србија јачала, тако су и они тим редом Србима предавали кључеве од градова.

Ви Србима обећавате бољи живот са формирањем тзв. Заједнице српских општина,  а сама та чињеница што стари српски народ на Косову и Метохији од аутоктоног, конституивног народа, који живи на територији коју називате колевком српства, срцем Србије, сводите на „заједницу“, терминолошки сама о себи довољно говори. Уосталом, како да Срби са КиМ верују званичном Београду када је он тврдио и да гранични прелази неће бити међудржавни а постали су то, да звездица (пахуљица) поред назива Косово неће нестати а нестала је. Затим, да је једним од договора постигнутом у Бриселу решено питање слободе кретања, а оно је Србима само још више искомпликовано, да ће косовски избори бити статусно неутрални и без обележја тзв. државе Косово, а они то нису били, а све то заједно чини оно „јуне“ с’ почетка коментара, и сада би требали да поверују да ће будућа Заједница српских општина, која ће функционисати по законима тзв. државе Косово, ојачати Србе на КиМ и учврстити њихову везу са државом Србијом“.

„Да ли то значи да би сви Срби са Косова и Метохије, који се не слажу са тренутном политиком наше Владе, требали да дају отказе на своја радна  места и да тиме сами себи до краја загорчају ионако тежак живот. Слажем се са Вама да Влада има право да смени лица која је сама именовала и која не спроводе њену политику, и то је и учинила, али нема право да она лица запослена у републичким институцијама или она која примају минималне личне дохотке и друга социјална давања, јавно путем медија позива и сугерише им да прекину да примају новчану помоћ из буџета Републике Србије, уколико не деле њене ставове. У свакој правној држави, државни званичник би због овакве изјаве, која представља крајње недемократски начин агитовања за излазак на изборе, морао да одговара због злоупотребе службеног положаја. 

Српској јавности је мало познат податак да нпр. сваки појединац турске националности у призренском региону прима од Турске државе месечно у просеку по 100 € помоћи, без обзира на то радио он негде или не, или да ли подржава или не подржава садашњу политику турске владе. Због тога их нико од турских званичника не прекорева, већ их, напротив, подржавају и помажу, због чега је турска заједница на КиМ постала повлашћена заједница према којој се већински Албанци односе са великим респектом. Да не помињем овде, да сличну врсту помоћи и друге државе у свету пружају својим угроженим грађанима нпр. кипарска влада Грцима који живе у близини границе са турским делом Кипра, изреалска влада својим држављанима који живе у појасу Газе, руска влада додељују дупло веће плате оним радницима и инжењерима који раде и живе у суровим и немогућим условима сибирске области итд. итд. Према томе, мислим да политичари из Београда често пута безразложно претерују када као аргумент за  послушност Срба са КиМ, потежу питање њихових плата. Слажем се да је било злоупотреба у примањима, и да су можда неким запосленима плате превисоке, што се лако може кориговати, да многи од њих и даље примају плате и из косовског буџета, али су све то пропусти које је начинила сама држава и њени органи задужени за контролу финансијских токова и иста би, у ери електронике, могла лако, уколико заиста жели, да уведе ред и транспарентност у свакој од својих институција на КиМ.“

Мислим да се нама супротстављеној страни (ја заиста не могу да користим израз „партнери“ за оне које су нас убијали и који настоје да нам отму део територије) морамо одупрети на свим пољима у њиховим покушајима да заокруже независност Косова и Метохије, а не да им, као до сада, својим попустљивим ставовима помажемо у томе. У тој свеобухватној борби свако од нас би требао да да свој максимум.

Срби са КиМ да се наоружају стрпљењем и не продају своја имања, да се не исељавају, да не учествују у раду косовских институција ако то заиста није у општем српском интересу, јер тиме за рад своје личне материјалне користи непотребно дају мултиетнички легитимет истим, да престану да примају плате из косовског буџета ако их већ примају из буџета Републике Србије, да се држе достојанствено и не одричу својих људских и грађанских права итд.

Са друге стране,  држава Србија треба да за то време поправи свој углед у свету, али не тако што ће то чинити само и једино на штету косметских Срба,  као што је то био случај  са потписивањем „бриселског“ споразума и других сличних непотребних уступака, учињених на штету општих националних интереса, само да би добили похвале од западних земаља, већ, пре свега, поштовањем свог Устава, систематским искорењивањем корупције, криминала, хулиганства, које се спроводи под видом лажног патриотизма и национализма. Такође, заустављањем медијског заглупљивања  народа кроз медије са националном фреквенцијом, на којим уместо да се приказују програми са здравом, високо-моралном тематиком који протежирају проверене друштвене вредности, шири се реалити шоу култура, са тзв. старлетама и певаљкама у главним улогама. Осим тога, даје се велики медијски простор преставницима неких невладиних организација, основаних са сумњивим циљем и задатком. Дозвољава им се да блате српски народ, његове праве вредности и културу и да тако шире дефетизам, а све са циљем да путем мас-медија мењају свест српског народа и обликују је по жељи и потреби својих донатора – западних центара моћи.

Само на тај начин држава Србија може ојачати економски, па и војно и такву је западне силе неће отворено уцењивати. Једино у том случају Србија може да води независну политику којом ће моћи  да помогне и српском народу на КиМ.

Како држава може да очекује од косметских Срба да беспоговорно слушају њену(е) Владу(е) кад њихови бројни министри по завршетку мандата уместо да иду у заслужене пензије или да као саветници, своје стечено искуство и знање, преносе на млађе кадрове, они редовно, као по неком утабаном правилу, бивају привођени право у полицијску станицу да би били саслушани за бројне махинације и проневере, које су извршили током свог мандата и тако искомпромитовали исту ту Владу која им је поверила мандате, а државу оштетили и ослабили њен углед у свету. Зато сада траги-комично делују покушаји државе да довођењем страних „стручњака“ у Владу, козметички поправе њен углед у свету.

Како Влада са таквим угледом може да рачуна на свој неприкосновени ауторитет, када заповеднички позива косметске Србе да је послушају и изађу на косовске изборе, убеђујући их да то раде у корист читавог српског народа и његове боље будућности?

Ораховац,12.11.2013. год.

Дејан Баљошевић