Вукчевић натоварио Србији 300 злочинаца

Према мојим сазнањима, само је у Београду на слободи још најмање 300 лица која би могла бити осумњичена за ратне злочине! Овај, крајње фрапантан податак обелоданио је српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић. Он је то изрекао у судници бр. 600 нирнбершке Палате правде где је пре 67 година изречена смртна казна Херману Герингу и још 11 других нациста.

У Тужилаштву за ратне злочине одбили су да објасне Вукчевићеву тврдњу. Његов заменик, Бруно Векарић је одбијао телефонске позиве, а у Тужилаштву нам је незванично саопштено да не желе да коментаришу нешто што је „тужилац детаљно објаснио“, пошто је у току „прикупљање информација и доказа“ за све те особе.

Саговорници „Вести“ оштро критикују ову Вукчевићеву изјаву, а најоштрији је био некадашњи коминистар полиције, адвокат Божо Прелевић. Он тврди да Тужилаштво за ратне злочине „копа и рукама и ногама“ да не би било угашено због недостатка посла.

– Није ми јасно коме је ова изјава намењена. Ако тужилац који прима плату да би процесуирао ратне злочине само констатује колико је осумњичених на слободи, онда поручује да ни он ни његове колеге не раде добро свој посао. Биће да није то, већ на овај начин жели да нагласи како Специјални суд за ратне злочине треба да траје вечно, баш као што је то жеља и службеника Хашког трибунала. Нико не жели да се лиши одличних плата и привилегија – каже Прелевић.

Директор Веритаса Саво Штрбац објашњава да нема пуно мистерије откуда бројка коју је Вукчевић изнео, јер хипотетички она може бити и десетак пута већа.

– Претпостављам да је реч о предметима које је Тужилаштво јула ове године добило из Загреба. У питању је 1.577 Срба, од којих је 328 осумњичено, против 654 се већ водила истрага, а остали су већ осуђени у одсуству. То је последњи списак који нам је доставила Хрватска на основу споразума из 2006. године – објашњава Штрбац.

Према његовим речима, и Србија има могућност да сличне захтеве достави хрватским колегама, али у пракси је реч тек о десетак случајева.

Некадашњи председник Војног суда у Београду, Ђорђе Трифуновић каже да је Србија сама крива што је дошла у ситуацију да за разлику од Хрватске и БиХ, процесуира искључиво своје држављане.

– Војно правосуђе је Тужилаштву за ратне злочине уступило око 70-ак предмета ратних злочина од 1991. до 1995. почињених над Србима, али већина никада није процесуирана. Оно што су и одабрали боље да нису, јер су сви осумњичени на крају ослобођени, попут случаја Добровољачка или Тузланска колона. Уколико се овако настави, ускоро ће сви учесници ратова бити под пресијом неке оптужнице, па је питање ко ће у случају нужде уопште узети пушку – огорчено примећује Трифуновић. Он додаје да је још скандалозније место које је Вукчевић одабрао да „проговори“ о наводним српским злочинцима.

– Дати такву изјаву на месту где се судило нацистима је директан шамар Србији. Крајње непристојно поређење са немачким злочинима и одрицање доказане антифашистичке прошлости државе – истиче Трифуновић.

Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, каже да на том Вукчевићевом „списку 300“ изгледа неће бити само Срби осумњичени за злочине у Хрватској.

Он подсећа да је Тужилаштво за ратне злочине пре само неколико месеци невешто покушало да прикрије „лоцирање“ некадашњих полицијских, војних и државних службеника Републике Српске који живе у Србији.

– Шта значи објашњење да су тада „проверавали њихова држављанства и места боравка“ – пита Иванишевић. Он оцењује да је Вукчевићева изјава дата на месту где се судило истинским злочинима заправо „ново ругање српским жртвама из последњег рата“.

Сервис за аменстирање злочина над Србима

– Најтужније је што је Тужилаштво за ратне злочине Србије постало сервис за амнестирање злочина над Србима и злочинаца од сваке одговорности. Случајеви Добровољачке улице или Тузланске колоне су најбољи доказ за то – огорчено закључује Миливоје Иванишевић.

Неозбиљна држава

Професор на Факултету безбедности, Зоран Драгишић сматра да је најпаметније да се процесуирања за ратне злочине прекину.
– У ситуацији када се суди искључиво Србима, онда је паметније прекинути све те процесе, јер на овај начин се не може доћи до суштинског помирења народа у региону – оцењује Драгишић и додаје да је тешко очекивати да држава реши проблем ратних злочина „кад није у стању да изађе на крај ни са навијачима“.

И Тома на Вукчевићевој листи?

Док Владимир Вукчевић не наводи детаље ко је на том „списку 300“, хрватска штампа је већ обелоданила да је под истрагом држављанин Србије Драгомир Петковић, бивши командант ТО у Антину који се сумњичи за убиство 25 цивила и два члана кризног штаба, као и незаконита хапшења, физичка и психичка злостављања још 16 цивила.
Хоће ли ова истрага вратити причу на тврдњу директорке Фонда за хуманитарно право из 2005. године да је за нека од убиства у Антину одговоран и актуелни председник Србије, Томислав Николић?
– Хипотетички, могуће да је и Николић на хрватском списку осумњичених што ће Тужилаштво за ратне злочине морати да испита – каже Саво Штрбац. Он подсећа да је Јосиповић дуго одлагао сусрет управо због те Николићеве „радикалске прошлости“.

Ђ. Баровић – Вести