Уставни суд између важећег устава и текуће политике

Издвојено мишљење три судије Уставног суда Србије поводом застајања у предмету „катастарске књиге” наметнуло је питање да ли постоји озбиљно неслагање између судија који су „чувари устава”.

Да ли се издвојено мишљење три судије може назвати „професионалном побуном”, како су то насловили неки медији, питали смо представнике Уставног суда, и добили одговор да на то немају коментара.

Реч је о процесној одлуци Уставног суда да се застане са поступком, а не о коначној којом се оцењује (не)уставност Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за Аутономну покрајину Косово и Метохија. Циљ закључка о застајању са поступком је да се влади пружи могућност да измени уредбу. Проблем је, међутим, што се овим застајањем продужава важење очигледно неуставног акта.

Судије Боса Ненадић, Оливера Вучић и Катарина Манојловић-Андрић детаљно су образложиле зашто нису испуњени услови за застајање са поступком у овом предмету.

Да ли је издвајање мишљења судија неуобичајена ситуација у овој фази поступка пред Уставним судом и какве могу бити последице таквог неслагања судија?

Др Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету у Београду каже да су издвојена мишљења саставни елемент уставносудског одлучивања:

– Лаички посматрано, она могу бити показатељ разједињености у Уставном суду. У ствари, она су потврда да се у питањима оцене уставности, која каткад имају снажну политички димензију, судије Уставног суда не могу увек слагати. Специфичност овог случаја огледа су у томе што су три судије издвојиле мишљење не на коначну одлуку, којом се решава спор, већ на процесну одлуку о застајању с поступком. То је реткост. Оне су, најједноставније речено, оцениле да нису испуњени материјални и процесни законски услови за застајање с поступком. Ауторитет овом мишљењу дају и његови потписници, један је судија с највећим искуством у Уставном суду и бивши председник суда, други је редовни професор Уставног права на Правном факултету у Београду, а трећи је и раније издвајао мишљење, спреман да се не сложи са већином. Овакво издвојено мишљење не би требало да допринесе „расцепу” у Уставном суду, већ да подстакне и друге судије Уставног суда да буду прави чувари Устава и закона – каже др Петров.

Професор признаје да је положај судија Уставног суда знатно отежан у времену у којем су одредбе Устава које се односе на аутономију КиМ далеко од реалности.

– У овако осетљивој ситуацији неопходно је флексибилније тумачење Устава, али аргументација коју је Уставни суд дао у закључку о застајању са поступком тешко би се могла сматрати таквим тумачењем Устава. Везивати доношење коначне одлуке о уставности уредбе за претходно усвајање уставног закона о суштинској аутономији КиМ значи одложити одлучивање на неодређено време. Можда је то политички целисходно, али на Уставном суду није да се руководи тим мерилом. Друго је питање колико је мерило важећег Устава поуздан основ за одлучивање, али се Уставни суд, за разлику од политичара, не сме правити као да Устав, такав какав је, час постоји час не постоји. То би била суштинска порука овог издвојеног мишљења – истиче професор Владан Петров.

Уставни суд је недавно донео и одлуку о застајању у поступку оцене уставности Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија, а оцењује и уставност уредбе која се односи на контролу преласка административне линије према Косову и Метохији, као и уредбе о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије Косова и Метохије.

„За сва четири предмета заједничко је то да влада до сада није доставила Уставном суду тражене одговоре, податке, обавештења и документацију који су од значаја за вођење поступка и одлучивање, али је суду достављено више захтева да застане са поступком оцене уставности оспорених уредби”, наводи се, између осталог, у издвојеном мишљењу судија Босе Ненадић, Оливере Вучић и Катарине Манојловић-Андрић.

Оне истичу да мора постојати висок степен извесности да ће доносилац оспореног акта у одређеном року отклонити уочене неуставности односно незаконитости, а да влада није понудила Уставном суду ни минимум извесности. То је само један од аргумената у издвојеном мишљењу, а наведени су и анализирани и други аргументи.

Целокупан текст заједничког издвојеног мишљења објављен је у „Службеном гласнику” од 31. јула, а недавно је омладина опозиционе Демократске странке Србије оценила поступање Уставног суда у вези са такозваним Бриселским уредбама – као ћутање и „нечасни мук”. Суду је замерено да се ставио „на страну власти, а не устава”.

————————————————–

Шта значи застајање са поступком

„У току поступка, а на захтев доносиоца оспореног општег акта, Уставни суд може, пре доношења одлуке о уставности или законитости, застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта, да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости. Ако у одређеном року неуставност или незаконитост не буде отклоњена, Уставни суд ће наставити поступак”, пише у члану 55. Закона о Уставном суду.