Хвала, Ивице, срећно, браћо!

„Волим своје дедове. Они су знали да убијају.“ (Милош Црњански, „Дневник о Чарнојевићу“) Да, да, верујемо вам, господо: Марко Јакшић љути јуришник опаког Коштунице, скупио је националистичко-криминалну багру, навукао јој фантомке, у руке утрапио бејзбол палице и послао да поразбијају гласачке кутије на косметском северу.

Зашто је то љути Марко урадио? Па просто је, зар не видите: изнервирало га што је народ послушао глас владе наше спасоносне и изашао да гласа на Тачијевим изборима.

Њих читавих два одсто, али је Марку, звезду му жарку, било превише. Он је хтео да буде нула, чиста нула. Само тако би му било потаман, јер су такви ти национал-криминалци: све или ништа.

Кад је чуо те оптужбе, опаки Коштуница, само међу неупућенима назван Туњави, само што се није унередио у гаће, те је вербалним огњем и мачем скочио у одбрану свог још опакијег извршиоца на терену.

Стегао се обруч, богме, Коштуњави, све твоје прљавштине испливале су, од паљења амбасада братског нам и драгог Запада, па до бруталног бојкота легалних касапистаних избора.

Ко је на црну београдску тројку насрнуо, из старта је најеб’о. Јер, слободоумни медији, односно извршиоци црне тројке у њиховим редовима, одмах те вечери кад су пуцале кутије и понека глава констатовали да је све то паклени план Јакшића Грозног и Тачија, е да би се Срби поплашили, а Шиптари зајахали власт на Северу.

Тако Хашим опет постаде стоглава аждаја, привремено, док се избори не заврше, а онда ће поново постати уважени саговорник широког осмеха, без оних очњака којим гризе српско национално биће и његов још узвишенији интерес да се интегрише међу браћу с кечићима.

Постадоше Марко и Тачи, боже ме саклони, као неки модерни Боро и Рамиз, али овог пута у огледалу, принчеви таме, а не пример братства какав су нам пружали за живота, а и док су им се имена кочила на приштинској спортској хали.

Заиста, доиста, а и одиста, шта ти то треба, Коштунице?
Кријеш своју злобу иза легализма, наслађујеш се бојкотом, нек све пропадне, ал ти си био у праву, јел тако? Првом потпредседнику притисак отишао на триста, назуо чизме, сврби га обарач, јурнуо би на национал-криминалце што раде против сопствене државе, ал му не дају. Боје се да не крене и преко Ибра, Слоба би за њега био мала маца, кад се залети не стане до Проклетија, а и даље.

Стоглави то зна, зато га је до Грачанице пратио буљук војске и полиције, да се не разулари, да не узме ђем на зуб, јер онда – тешко иреденти.

Покварени ДС мучки је искористио слободарство Севера да минира све што је Ивица мукотрпно испоклањао Уваженом/Стоглавом. Кажу људи, заведени тим лажним патриотизмом: да изборе поновите још двеста пута, наш листић видети нећете!

И шта онда радити тој бандоглавој руљи, навикнутој да гине, а богами натераној да понекад и убија. Тамо нема трте-мрте, оћу каким-нећу каким, или ће ти израсти очњаци као Стоглавом, или ће те појести они који су храбри само кад ударају на жене, децу, гробља и колебљивце.

Неће мени шака јада да угрози будућност моје деце, поручио је заменик свог заменика, онако лаконски, како то само он уме. Кале, значи брдо, значи ј..те се, браћо Срби, стоко једна, нек вам дође Шиптар на кућни праг и на власт, ја вам говорих, ал вама говорити ко ћоравом намигивати.

Његова изјава је обрадовала Север. Бар један противник диже руке од офанзиве, остали су они са којима је лакше: западни и шиптарски окупатори. На њих је лакше ударити, кад дотера цара до дувара, на сународнике, ма колики изроди били, много теже.
Част је част, а власт је власт.

Сад, кад је Ивица поручио да диже руке, Север мирно може да се припрема за последњу одбрану. Одсудну. Срећно, браћо!

Милан ЈОВАНОВИЋ / ВЕСТИ