Избори на Косову: ни С од Србије
Такозвани ЦИК Косова наставља пребројавање гласова после локалних избора, одржаних 3. новембра. Очигледно је да су сву пажњу привукли догађаји на северу Косова, што се тиче територије јужније од реке Ибар, медији су се углавном ограничили саопштењима о мирном току гласања и резултатима. Ана Миловановић једна је од малобројних спрских новинара који су кренули да посматрају изборни процес у Метохији, где је она приметила низ прекршаја и једноставно чудних ствари.
Нека своја запажања госпођа Миловановић, сарадница интернет-издања Факти и низа патриотских медија, изнела је извештачу Гласа Русије.
Иако сам пратила такозване изборе такозване државе Косово, ја уопште не сматрам да је требало да било ко из српске заједнице учествује на тим изборима. Али мислила сам да је битно да се уочи колико то уопште неће бити регуларни избори. Моја очекивања су се у потпуности испунила. Срби који су гласали опште нису могли да гласају са српском личном картом. То им је у кампанији влада Србији говорила да могу да гласују. То је био адут- као да наводно то јесу српски избори и можете гласати са српском личном картом. Радио телевизија Србије је изричито рекла да може да се гласа са српском личном картом. Била сам на пет бирачких места у четире општине јужно од Ибра. У Гораждевцу сам била пуних пет сати. Десетине породица је долазило, наравно, инсистирало да гласају са српским личним картама и сви до једне су враћени. Враћена је чак и једна бакица, која сама живи. Значи, никоме нису хтели да направе уступак.Председник изборне комисије у Клини, који је Албанац, мени је рекао да је њима из Приштине наређено да се не сме да се гласа са српским личним картама. Имам изјаву начелнице српског Пећког округа која је рекла да се тим поводом већ у 9:30 обратила ЦИК, УНМИК, немачком амбасадору који се распитивао да ли су избори регуларни. Тражила је да се ситуација исправи. Ни од кога није добила одговор.
Према речима госпође Миловановић, на пример, у општини Клина, где између осталог живе породице повратника, до вечери Срби су престали да излазе на биралишта, зато што се нису осећали безбедно.
Безбедност је на један начин била угрожена и мени. Веома сам се непријатно осећала, било је и провокација од стране неких младића из ходника који су ту стајали. Тако да сам узела интервју од председника изборне комисије и брзо побегла са бирачког места. Индикативно је да на гласачким местима стоји знак да је забрањено да се уноси оружје. То је овде сасвим нормално: прво видиш знак, па ти онда дају бирачки листић. У Клини је много раније затворено бирачко место. И сад сви говоре да је око 17 часова прекинуто гласање на северу, а нико не помиње Клину. Зашто? Зато што у том тренутку- ја сам била једина не новинарка, једина Српкиња на том бирачком месту…
Срби уопште нису учествовали у изборима у општини Дечани, што се може објаснити чињеницом да их је по подацима пописа из 2006. године овде живело највише 20. А још у једној опасној по Србе општини, Ђаковици, десила се чудна прича:
У Ђаковици, где због тешке безбедносне ситуације не живи ниједан Србин, појавио се неки Ђокица Станојевић, који уопште не живи ту, он је расељено лице које живи у централној Србији већ 15 година. И сада се поставља питање како он може да буде на изборној листи када он уопште ту не живи. Ако га изаберу, ко ће да га изабере, али ако га неко изабере, опет, од тих расељених, како ће да функционише? Он је расељен зато што је му била угрожена безбедност, значи и да хоће да се врати не може нико да се врати. Ја сам хтела да упознам господина Станојевића, али ја нисам могла да нађем пратиоца: нико од Срба није хтео да иде са мном, јер је то заиста опасно по живот.
Захваљујемо на помоћи у организацији разговора главном уреднику косовског интернет-радија Хвосно Вуксану Гојковићу.
Глас Русије / Тимур Блохин