Национални парк „Шар-планина“ (ВИДЕО)

Национални парк „Шар-планина“ се простире на северним и северозападним деловима истоименог масива, са око 70 врхова високих преко 2000 m и 30 врхова који прелазе висину од 2500 m надморске висине. Не само велика висина и масивност него и комбинација различитих облика рељефа (глацијалног, периглацијалног, крашког, флувијалног) стварају пејзаж изузетне динамике, енергије и атрактивности. На Шар-планини, прецизније, на Дрманској глави, налази се хидрографски чвор Балканског полуострва, место од кога отичу воде у три различита сливна подручја: јадранско, црноморско и егејско.

·        Манастир Св. Арханђела, Јабланица, Призрен (XIV век, изузетан значај);

·        Остаци испоснице и манастира Св. Петра Коришког, Кабаш (XIII век, изузетан значај);

·        Црква Св. Богородице, Пејчићи, Средска (XIII век, изузетан значај);

·        Црква Св. Николе, Богошевци, Средска (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Николе, Мушниково, Средска (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Петке, Мушниково, Средска (XIV век,  изузетан значај);

·        Црква Св. Ђорђа, Милачићи Средска (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Николе, Драјчићи, Средска (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Ђорђа, Горње Село, Средска (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Богородице Одигитрије, Мушутиште, Сува Река (XIV век,  изузетан значај);

·        Црква Св. Ђорђа, Г. Битиња, Штрпце (XIV век,  изузетан значај);

·        Црква Св. Теодора Тирона, Д. Битиња, Штрпце (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Николе, Готовуша, Штрпце (XVI век, изузетан значај);

·        Црква Св. Николе, Штрпце (XVI век, изузетан значај).

            Некатегорисани споменици, подигнути у периоду од XIII до XVIII века, као део културно-историјског наслеђа унутар предвиђених граница Парка, проглашени за споменике културе по Закону о културним добрима су:

·        „Град“ Вишеград, изнад Св. Архангела, Јабланица, Призрен (XIII век);

·        Стари камени мост у клисури Призренске Бистрице код Св. Архангела, Јабланица, Призрен (XIV век);

·        Манастир Св. Тројица, Мушутиште, Сува Река (XV век);

·        Манастир Св. Петра и Павла, Кориша, Сува Река (I век);

·        Манастир Св. Марко, Кабаш, Сува Река (XV век);

·        Остаци манастира Мужљак,Кориша, Сува Река (XVII век);

·        Остаци гробљанске цркве на Ћувику, Кабаш, Сува Река (XIV век);

·        Остаци гробљанске цркве Св. Никола, Кориша, Сува Река (I век);

·        Остаци гробљанске цркве Св. Ђорђа, Кориша, Сува Река (XIX век) ;

·        Остаци цркве и зидина у Лука Махали, Кабаш, Сува Река (I век);

·        Црква Пресвете Богородице, Кориша, Сува Река (XVIII век);

·        Остаци утврђења Коришко Градиште, Кориша, Сува Река (I век);

·        Остаци средњовековног трга, Кабаш, Сува Река (I век);

·        Остаци цркве Св. Богородице (сестре Св. Петра Коришког), Кабаш, Сува Река (I век);

·        Православно гробље у Кориши, Сува Река (I век);

·        Црква испосница Св. Николе у клисури Призренске Бистрице, Јабланица, Призрен (XIV век) ;

·        Спомен плоча у засеоку Крајчићи, Средска (I век);

·        Спомен плоча у засеоку Милачићи, Средска (I век);

·        Испосница Голем Камен, Плањане, Средска (I век);

·        Црква Св. Богородице, Плањане, Средска (XVII век);

·        Хидроелектрана „Призренка“ у клисури Призренске Бистрице, Јабланица, Призрен (1928);

·        Црква Св. Илије, Локвица, Средска (XIX век);

·        Црква Св. Николе, Милачићи, Средска (XIX век);

·        Црква Св. Ђурђице, Млике, Драгаш (XIX век);

·        Утврђење изнад села Крушево на брду „Хисариште“, Драгаш (I век);

·        Црква Св. Богородице, Готовуша, Штрпце (XIX век);

·        Остаци испоснице Русенице, Мушутиште, Сува Река (XIV век);

·        Остаци испосница пећина на брду Матос, Мушутиште, Сува Река (XIV век);

·        Село Севце (заселак Шубарини), поступак за проглашење у току (XIX век).

                       Због изузетних природних одлика Шар-планина се налази на: Листи међународно значајних подручја за птице као ИБА подручје (IBA – Important Bird Areas), (BirdLife Conservation, BirdLife International, 1999); Листи међународно значајних подручја за биљке као ИПА подручје (IPA – Important Plant Areas), (Planta Europa, Plantlife, 2005); Националној листи (у групи од десет) потенцијалних Резервата биосфере (Biosphere Reserve) у оквиру UNESCO програма Човек и биосфера (UNESCO – Man and Biosphaere), Националној листи једног од пет потенцијалних подручја које треба да буде номиновано за Светску природну баштину (World Heritage – UNESCO) и Прелиминарној националној листи потенцијалних Рамсарских подручја у Србији.