Притисци на чланице ЕУ које нису признале Косово да промене став

Да ли се после најаве да би Букурешт 2015. могао да призна КиМ може догодити да, од пет земаља ЕУ које немају дипломатске односе с Приштином, једино Кипар и Шпанија остану уз Србију.

Румунски премијер Виктор Понта најавио је у Вашингтону да би Букурешт 2015. могао да призна независност Косова.

Није ово први пут да се спекулише о могућој промени става једне од пет чланица Европске уније које су одбиле да признају независност покрајине проглашену 2008. Помиње се да би политику према Косову могле да промене још и Грчка и Словачка, што би Шпанију и Кипар оставило усамљеним унутар ЕУ.

Европски парламент је 18. априла усвојио резолуцију којом позива ових пет чланица ЕУ да признају Косово, а све време се у дипломатским круговима помињу појачани притисци из Брисела и Вашингтона. „За Букурешт је Косово српска провинција, а не држава”, каже за „Политику” званичан румунски извор, коментаришући изјаву премијера Понте, по којој би Румунија могла да координира свој став с партнерима у Европској унији.

Признајући да „постоје притисци”, извор подсећа да је премијер Понта у јуну изјавио да се залаже за то да Румунија брже призна независност Косова, док је председник државе Трајан Басеску у том погледу обазривији. „Процес евалуације одлуке, потврда досадашње политике или њена промена, предмет су дебате која је отворена у парламенту.”

Поједини овдашњи политички аналитичари указују, међутим, и на значај онога што се у ЕУ зове заједничка европска политика и подсећају да је председник Басеску стално понављао да Румунија неће признати Косово, али и да неће дозволити да буде једина земља која не признаје Косово. Уважавање заједничке европске политике, према уверењу Душана Јањића, практично значи да Кипар и Шпанија неће признати Косово, али да те земље „неће ни блокирати заједничке европске политике”.

Мада је словачки министар спољних послова Мирослав Лајчак летос био изричит у изјави да његова земља неће признати Косово, пошто то, како је рекао, није политичко питање за Братиславу, већ став целокупног друштва, ипак се у неким круговима чује и да словачка дипломатија припрема признање. Наш извор преноси да је словачки министар спољних послова у неколико наврата покушавао нашим политичарима да објасни да ће Словачка признати Косово, па се, стога, сматра да не би представљало велико изненађење уколико би Словачка била прва земља „петорке” која би повукла такав потез.

Када је реч о грчком ставу о овом питању, премијер Ивица Дачић, који је крајем прошлог месеца био у службеној посети Атини с једним од главних циљева да Грке убеди да остану доследни у својој политици према КиМ, изјавио је тада да је премијеру Антонису Самарасу пренео да је од изузетне важности да Грчка не промени став, јер то може да буде преседан за промену позиције и других земаља.

Грчка је, према Јањићевим речима, одавно у преговорима у вези с признавањем Косова, „само што Грчка тај проблем везује, са становишта свог интереса, за Македонију”. Грци, наиме, траже да то буде „пакет” – да Американци изврше притисак на Македонце да прихвате или промену имена, или да из својих уџбеника, улица… избришу позивање на Александра Македонског.

Уколико би Румунија, Словачка и Грчка у неком периоду признале Косово, тиме не бисмо били много изненађени, каже Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ, „јер је очигледно да су те земље, које сада имају превасходно економски рањиву позицију, подложне политичком притиску, прихватиле да то ураде да би на другој страни себи направиле неку компензацију од стране водећих земаља ЕУ и од Вашингтона”. Он додаје и да је притисак на те земље „изузетно снажан” да то ураде, али да то „неће нанети претерану штету позицији Србије, јер је, што се ЕУ тиче, ситуација мање-више јасна, а остале чланице УН су чврсто подељене о том питању”.

Заокрет у политици Београда после Бриселског споразума навео је, према речима професора Факултета политичких наука Предрага Симића, практично све земље које не признају Косово да преиспитају своју досадашњу политику, јер земље које подржавају Србију обично кажу да не могу бити већи Срби од Срба.

Није, иначе, тајна да је став свих ових земаља о Косову потицао из властитих интереса. Јер, „све ове земље које нису признале Косово имају своја ’Косова’ и просто нису желеле да се признањем Косова прави преседан који би угрозио њихове интересе”.

А поменута изјава румунског премијера, како мисли Симић, просто значи тестирање јавности, односно вагање шта Румунија добија а шта губи ако призна Косово. Конкретно, то што је Понта то рекао баш у Америци јесте тест да ли Румунија може да рачуна на подршку САД када је у питању Трансилванија.

Мадрид: Отцепљење Косова није у складу с међународним правом

Шпанија неће променити свој став, нити ће признати самопрокламовану независност Косова, потврдио је за „Политику” извор из шпанског Министарства спољних послова. Шпански став да не призна једнострано отцепљење Косова утемељен је на принципима и нормама међународног права, те на њега не утиче одлука било које друге земље да поступи другачије, објаснио је наш извор.

Мадрид, истовремено, нема коментар у вези с евентуалним признањем Косова од стране било које друге земље, шпанска престоница не осуђује нити подржава различите ставове других земаља.

Званично, Мадрид не доводи у везу свој став према Косову са сепаратистичким покретом аутономног региона Каталоније, који планира да 2014. организује референдум о независности, иако је такво изјашњавање неуставно. Барселона, међутим, тврди да је каталонским статутом дозвољено демократско изјашњавање становника и да одржавање таквог плебисцита није правно, већ политичко питање. Из Барселоне се, такође, све чешће чују апели појединих званичника у регионалној влади, који траже да каталонски парламент објави декларацију о независној Каталонији, уколико Мадрид остане при свом чврстом ставу да се не дозволи референдум.

Б. Чпајак / Политика