Уставни суд ћути о уставности косовских предмета? Зашто?

БЕОГРАД – Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић изјавио је данас да су поступци оцене уставности и законитости бриселског споразума и владиних уредби које из њега проистичу у току и као неосноване одбацује критике прелагача, Демократске странке Србије и Српске радикалне странке, да се ти поступци одуговлаче.

„Уставни суд је уважио захтев Владе Србије да застане у поступку у односу на оспорене уредбе – о административним прелазима, матичним књигама, катастру и признавању факултетских диплома – уз истовремено одређење рока од шест месеци за отклањање уочених неуставности. Тај рок још није протекао, а до до тада Влада својим одлукама може предузети мере за отклањање неуставности“, рекао је Слијепчевић Тањугу.

Он је додао да ће Уставни суд, у противном, по истеку рока наставити поступак и потом донети коначну одлуку у тим предметима.

Медутим, како је навео, упркос таквом поступку Уставног суда предлагач (Демократска странка Србије) у јавности излази са оценама да се ради о одуговлачењу поступка.

Према његовим речима, хитност решавања тих предмета је пожељна, али се она не може мерити политичким аршинима и циљевима предлагача или било које друге опозиционе или позиционе политичке партије.
„Такав притисак на Уставни суд је недопуштен, а поготово од стране предлагача који хитност за коју се залаже и значај одлуке на којој инсистира није препознао у време када је као партија на власти одлуком Владе у сваком тренутку могао ставити ван снаге својевремено већ донету Уредбу о интегрисаним прелазима“, нагласио је Слијепчевић.

Он је подсетио да је и у односу на „бриселски споразум“ Уставни суд благовремено приступио решавању тог предмета и одржао припремну седницу о спорним уставно-правним питањима.

Међутим, како је указао, због чињенице да се уставност овог споразума оспорава и предлогом и иницијативом, одлучено је да се поступци раздвоје.
„Управо је у току израда новог реферата судије известиоца, након чега ће Суд определити даљи тог поступка“, рекао је
Слијепчевић.

Демократска странка Србије предала је 24. октобра 2012. године захтев Уставном суду за преиспитивање уставности и законитости уредби које су донете на основу споразума Београда и Приштине договорених у Бриселу.

Реч је о четири уредбе које је Влада донела, а тичу се контроле административних прелаза, матичних књига, катастра и признавања високошколских диплома.

Уставном суду је 7. маја Српска радикална странка поднела иницијативу за оцену уставности Одлуке Народне скупштине Републике Србије о прихватању извештаја о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, уз посредовање Европске уније, укључујући процес имплементације постигнутих договора од 26. априла 2013. године.

Истом иницијативом захтева се преиспитивање уставности Одлуке Владе, којом је прихватила Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа, постигнут у дијалогу о КИМ у Бриселу, 22. априла 2013. године.

Наредног дана, Уставном суду је поднет предлог за оцену уставности и законитости парафираног Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа „између Владе Републике Србије и Владе самозване државе косметских Албанаца“.

Подносиоци предлога су 21 посланик Скупштине Србије са листе Д С С – Војислав Коштуница“, као и по један посланик СНС и Н С С, те два самостална народна посланика.

ТАНЈУГ