Тренутно се врши издаја српства од скоро свих странака у Србији и Републици Српској

На Сајму књига у Београду данас је одржана промоција књига Емила Влајкија „Демонизација Срба“ (допуњено издање), „Амерички терор“ и „Бедници модернитета“ у издању издавачке куће „Филип Вишњић“ из Београда и „Српског културног друштва“ из Гацка, на којој су говорили социолог Милимир Мучибабић, уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић, као и сам аутор.

Милимир Мучибабић је рекао да је аутор покушао да схвати циљеве тзв. „американизације“ света. У том контексту, наслов књиге „Демонизација Срба“ лако може читаоца да наведе на странпутицу, јер сама демонизација српског народа није њена кључна тема, већ више својеврсни метод да се покаже начин деловања нео-либералног глобализма.

– Аутор полази од претпоставке да ми данас живимо у суровости тоталитарне државе чије је друго име глобализам. Та тоталитарна држава, која репресијом и суровошћу ствара стање у којем се чак и рационалност подређује добитку који се назива профитом, за циљ има да освоји планету, при чему се том освајању даје нека друга димензија – нагласио је Мучибабић, додавши да се та тоталитарна држава крије иза разних форми попут борбе за хуманизам, демократију или људска права.

Народи, а богами и појединци, који се усуде да било шта о томе говоре бивају напросто демонизовани. Због тога су Срби у те мале стрипове ушли као вандали, до те мере да су Србе представљали као једину препреку коју је потребно превладати како би универзално добро победило – додао је Мучибабић, истакавши да се аутор у својој књизи управо служи емпиријским подацима (од појединачних примера ка општем стању) како би успео да допре до истине.

Приметивши да многи аутори са Запада покушавају да ставе знак једнакости између деловања немачке нацистичке партије и националног деловања Срба, проф. Мучибабић је констатовао да би то значило да су Срби својом жељом да одбране своју земљу, идеологијом „крви и тла“, сами по себи геноцидни у истом смислу као што су били припадници нацистичке партије у Немачкој половином 20. века.

– У том смислу американизација, идеологија која жели да се представи као глобализација (дакле систем који је синоним за слободу и једнакост) јесте имала своју деценију успеха у ком смо учествовали сви ми, док нисмо имали снаге да препознамо све то. Ове књиге су стога, уједно и говор против универзалног терора и тоталитарне државе, који је за све нас обавезујући – истакао је Мучибабић, закључивши да тај систем иде дотле да намерно мења значење неких хуманистичких појмова, попут слободе, демократије, људских права и сличних.

Ђорђе Вукадиновић је, након констатације да је Влајки ретка појава на овдашњој јавној и политичкој сцени, будући да поседује један широк приступ обраде друштвених питања, рекао да је у данашње време тешко имати такав приступ јер је јавност преплављена гомилом информација, полуинформација и дезинформација што узрокује у крајњем резултату да већина није у стању да, народски речено, „од дрвета види шуму“.

Баш зато Влајки у самим уводима књига „Амерички терор“ и „Демонизација Срба“ даје квалитетне филозофско-теоријске увиде и на тај начин дефинише своју позицију. Читалац због тога заиста може да се разочара, уколико у овим књигама очекује само неку врсту каталога америчких злочина који су почињени у одређеном периоду, односно евиденције медијских примера демонизације српског народа у претходним деценијама – рекао је Вукадиновић, приметивши да та симбиоза емпиријског и теоријског приступа има своју намену јер даје додатну озбиљност ауторовој анализи, каквих често недостаје на домаћој јавној сцени.

Подсетивши да ове Влајкијеве књиге поседују нешто што се може назвати трајним деловањем, јер су прва издања настала пре више од десет година, Вукадиновић је приметио да је необично што се демонизацијом Срба бави аутор који је, по сопственом признању, „Хрват југословенске провинијенције“, који је, поред тога, (преко мајке) Јеврејин.

– То само показује да интелектуална одговорност, храброст и поштење немају домовину, али уједно представља и својеврсну опомену овдашњим ауторима, којима у личним картама пише да су српске националности, да (осим њих неколико који се могу пребројати на прсте једне руке) нису покушали макар нешто слично као г. Влајки – истакао је Вукадиновић, напоменувши да се аутор у својим књигама ограђује од површног анти-американизма, и да заправо тврди да та идеологија неолиберализма и социјал-дарвинизма у великој мери потчињава и саме Американце.

Србија није изузетак, већ само прва жртва овог глобалистичког империјализма. Ви када читате ову књигу јасно видите да политичка руководства која су водила Србију, и Србе с обе стране Дрине деведесетих година претходног века, нису могла да ураде нешто много више за национални интерес од онога што јесу учинила. Посебно наивно звуче све оне тезе које слушам већ 20 година које имају отприлике два крака: с једне стране се сваљује сва кривица на Слободана Милошевића и остале који су водили политику српског народа до 2000. године јер су отприлике одбијали сарадњу с тим новим снагама глобализма, а она руководства која су дошла после 2000 године су наводно крива јер нису уложили довољно труда и новца за лобирања у страним центрима одлучивања и слично – рекао је Вукадиновић, нагласивши да се из Влајкијевих књига може јасно видети колико су те тезе нетачне и опасне, јер обе пребацују одговорност за оно што се дешавало искључиво на нашу страну.

– То је та наивност и глупост, а често и злонамерност с којом се ми суочавамо, а која постаје беспредметна када је суочимо са Влајкијевом анализом – рекао је Вукадиновић, закључивши своје излагање речима да можда ипак није све изгубљено јер тај социјал-дарвинистички систем драстично губи своју моћ онда када се демаскира његова лепа „људско-правашка“ фасада и када се јасно покаже шта стоји иза и испод те „хуманистичке“ и хуманитарне реторике.

Аутор књига Емил Влајки је у свом кратком обраћању рекао да се отишло предалеко када је демонизација Срба у питању, јер је једна ствар када се неко демонизује споља, а потпуно другачије када тај неко сам себе почне да демонизује изнутра.

То је онда једна тешка патологија. У овом часу српство пропада у сваком смислу, територијално, духовно и морално. И у Србији и Републици Српској се тренутно врши издаја српства од скоро свих политичких странака и снага, и ако се овако настави српства врло брзо више неће бити – приметио је Влајки, напоменувши да у Српској све иде ка унификацији БиХ, док је Србија у фази распарчавања.

Рекавши да у овом тренутку у Републици Српској не види начин како да допре до јавности, Влајки је приметио да ни ситуација у Србији није много боља.

– Не могу практично ништа више критички рећи, иако ме наизглед пуно објављују. Ствар је у томе што објављују само оно што одговара владајућем систему и медијима, па тако испада да ја сваки пут нешто друго кажем од онога што сам практично рекао и написао, јер у Српској ви више немате слободних медија, као што их нема ни у Србији. Поред Нове српске политичке мисли и Печата ја практично и не видим неки други медиј који би занимала судбина српског народа – истакао је Влајки, закључивши да је највероватнији циљ новог таласа демонизовања српства, који је започет стављањем знака једнакости између Гаврила Принципа и Осаме бин Ладена, отцепљење Војводине од Србије, након што се ситуација око Косова смири.

Марко Радовановић/НСПМ