Терористичка мрежа НАТО пакта јача на Балкану

Док САД и НАТО у Србији уништавају оружје и муницију и стално слабе њену одбрамбену моћ, америчка војска промовише терористе из тзв. Косовскских безбедносних снага као „стуб регионалне безбедности“, а Албанију као „модератора на Балкану“ и оживљава у Тирани идеју о „балканском Бенелуксу“ у којем би Срби поново били робови, под контролом евроатлантске и неоосманске политике.  При том српско руководство у Београду не показује ни најмању жељу да се супротстави разбијању Отаџбине, већ учествује у различитим подухватима НАТО пакта који укључују и помоћ сиријским терористима. Невероватно али истинито, српска влада није само савезник Западу и његовим сателитима у Сирији већ је и њихов партнер у разбијању Србије.

Како је недавно јавило гласило Европске команде САД (EUCOM) „SЕTimes“ власт у Србији сарађују са НАТО у уништавању вишкова муниције. Према наводима Министарства одбране, у Србији има више од 4.000 тона вишка муниције. Помоћ НАТО-а на пројекту није само финансијска. Алијанса ће водити процес и вршити његов надзор. Гласило Европске команде Војске САД посебно истиче речи Предрага Симића, професора Факултета политичких наука у Београду да би чланство у НАТО-у било корисно за Београд. „НАТО и ЕУ су два дела исте целине, трансатлантске заједнице – ЕУ је организација за лепо време, а НАТО организација за невреме“, каже Симић.[1]

Са друге стране швајцарски професор Данијел Гензер који за разлику од Симића није промотер Северноатлантског савеза упозорава у својој књизи„Тајне НАТО армије – Операција Гладио и тероризам у Западној Европи“[2] да управо западни војни савез изазива „невреме“ (ратове) широм света и ствара терористичке организације свуда где стигне. Према тврдњама овог стручњака са Универзитета у Базелу организацију и опрему за терористе обезбеђују ЦИА, МИ6  и НАТО. Основне методе ових паравојски су тзв. стратегија затегнутости и терористичке акције „Falseflags“ тј. операције подметања. Професор Данијел Ганзер напомиње да „стратегија затегнутости“ и њоме обухваћена тактика „лажних застава“ подразумевају извођење терористичких акција и приписивање истих неком другом.

Без обзира на ове податке власт у Београду све више јача сарадњу са НАТО пактом и ЕУ. Под диригентском палицом Северноатлантског савеза припадници Војске Србије и оружаних снага Албаније изводе заједничке вежбе, док се Европска команда Војске САД јавно хвали чињеницом да се на Балкану све више примењују стандарди НАТО пакта. Балканске војске настављају да се „реформишу, модернизују, обучавају и едукују своје официре како би оствариле стандарде НАТО-а, упркос смањењу војних буџета“, истиче гласило америчке армије.[3] Северноатлантски савез усмерава и рад обавештајних служби на „западном Балкану“[4] укључујући их у свој безбедносни систем или боље рећи стављајући их под контролу.

Војска САД сматра да тзв. Косовске безбедносне снаге доприносе миру и стабилности на Балкану[5] иако их чине терористи, наркодилери и трговци људским органима. Преко својих јавних гласила америчка војска је још раније промовисала Албанију као „модератора на Балкану“. Тако су и пренете речи албанских политичара према којима „Албанија јача своју улогу стабилизатора и модератора у региону, као чланица НАТО која даје свој допринос миру и безбедности у региону. Албанија жели да постане чланица ЕУ што пре, али упркос брзини и квалитету унутрашњих реформи [sic] то у великој мери зависи од даљег побољшања неких односа у региону, који су још увек напети“.[6] Гласило Европске команде Војске САД истиче и улогу Албаније у изградњи „балканског Бенелукса“. Након снажне подршке коју је Тирана добила од НАТО пакта Албанија је изнела идеју о стварању балканског „Бенелукса“, који би поред ње обухватио и Јужну српску покрајину, Црну Гору и Македонију, и спојио тржишта тих „земаља“ како би се оствариле економске предности које оне саме не могу да постигну. Идеја је детаљно размотрена на конференцији у Тирани средином септембра, а иницирала су је Акциона група за регионалну економску и европску интеграцију (АГРЕЕИ) и Албански либерални институт (АЛИ).[7]

Америчка војска је преко својих гласила указивала и на „кључну улогу Турске на Балкану“. „Турска је водила проактивнију спољну политику према балканском региону последњих година, а заједно са својим снажним политичким и дипломатским односима са тим земљама, земља може да допринесе регионалном миру и стабилности“.[8] Како Турска види ту своју кључну улогу сведоче речи премијера Реџепa Ердогана који је у царском граду Призрену изјавио да је „Косово Турска“.[9] Овим потезом турски премијер је показао да Србија под садашњим руководством постаје обична крпа којом свака шуша може да обрише под. Као награду за добре услуге НАТО пакту и САД, Европска комисија је недавно препоручила да поново започну преговори са Анкаром о пријему у ЕУ, као и да се „отворе врата“ за улазак Албаније.[10]

Поред ових чињеница сарадња НАТО пакта и српске власти све више цвета. Министарство одбране је пуно вести о унапређењу односа са Северноатлантским савезом. Београд подржава међународне активности САД и НАТО. Влада напредњака и социјалиста је тако у УН стала на страну сиријских терориста – сателита НАТО-а и гласала за резолуцију којом се осуђује влада у Дамаску. Проамеричка гласила су поздравила овај потез.[11] Међутим подршка српске власти Северноатлантском савезу је отишла много даље. Како су јавили светски медији у време док је Александар Вучић био министар одбране оружје из Србије је нашло свој пут до сиријских терориста док је цео прљави посао финансирала Саудијска Арабија.[12]

Да САД и НАТО за коначан циљ имају Русију потврђује важећа доктрина Била Клинтона према којој Вашингтон има право да једнострано употреби силу како би обезбедио несметано присуство кључним тржиштима, изворима енергије и другим стратешким ресурсима.[13] Поред тога бивши агент FBI Сибел Едмондс која је радила у једном од најсавременијих центара за прислушкивање на свету, потврђује ову тезу и прецизира да НАТО како би се докопао руских природних ресурса финансира, наоружава и користи терористе у централној Азији и Кавказу.[14]

Иако српска власт помаже терористичку мрежу НАТО пакта Србија од америчких сателита трпи стална понижења од којих су Ердоганове речи само последње у низу. Са друге стране како се Ердоган припитомљава показао је руски председник Владимир Путин који је својевремено у телефонском разговору са турским премијером уочи припремљене агресије Турске на Сирију упозорио Турчина да не напада руске савезнике. Ердоган је бесан спустио слушалицу али до напада није дошло.[15] И Србија има само један пут у извеснију будућност а он укључује отклон од злочиначког НАТО пакта и сарадњу са Русијом. Онда Србима остаје да чекају и виде који ће политичар – слуга Северноалтлантског савеза на Балкану први почети да жваће кравату попут Сакашвилија.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе