Турци поново освајају Балкан

Турски премијер Тајип Ердоган искористио је посету Косову да поново подсети на Отоманску империју и везе Турске и Балкана, оцењује данас Дојче веле (ДW) додајући да се поставља питање да ли је реч о чистом бизнису или је Турска на Балкану конкурент Европској унији.

Поводом јучерашње Ердоганове изјаве у Призрену да је „Турска Косово и Косово Турска“, ДW наводи да се Ердоган нескривено позива на Отоманску империју која је заузимала просторе Балкана и да је заиста, тамо где на Балкану доминира муслиманско становништво приметан јак политички и привредни утицај Турске који стручњаци тумаче као врсту противтеже ЕУ.

Шиптарски економиста Лумир Абдиџику рекао је за ДW да Турска већ доминира на Косову, јер је фирмама из Турске већ поверена изградња аеродрома и многих саобраћајница, а доминираће и енергетским сектором и највероватније телефонском мрежом.

Осим економског, ту су и друштвени утицаји – тако у Призрену, где је говорио Ердоган, постоје турска телевизија и радио, а турска странка дели власт са партијом Хашима Тачија, додаје ДW и преноси речи шефа турске странке Левента Буша да у Призрену постоји „25 турских друштава, међу њима и она за жене или младе, која организују разне културне манифестације“.

Уврежено је мишљење да Анкара води нео-отоманску политику те да се посебно окреће Албанији, Косову, Македонији и БиХ, због великог броја муслимана.

„Много људи на западном Балкану верује да је главни циљ турске владе да побољша своје везе са исламским светом. Верује се да се политика Турске пре базира на идеолошким него на националним интересима“, каже Ерхан Турбедар, турски стручњак за Балкан.

Он додаје да та сумњичавост према Турској већином вуче корене из историје, али и да недостатак информација у балканским медијима о развоју у Турској те стереотипе појачава. Очекивано, највећи отпори турском утицају постоје међу становницима
Србије, наводи ДW и додаје да мање од 15 одсто њих сматра да је Турска пријатељска земља иако много већи проценат узбуђено прати догодовштине Сулејмана Величанственог, а српски званичници одреда изјављују да је Турска важан партнер те да робна размена – која је сада око пола милијарде евра годишње – може и треба да буде још већа.

„Важно је што Турска одржава неутралан приступ на Балкану и није виђено да подрзава било коју страну према етничкој припадности“, сматра Сабина Фрејзер, директорка за Европу у истанбулском центру Међународне кризне групе.

Поједини аналитичари, попут Милоша Шолаје из бањалучког центра за међународне односе, верују да се месање Турске на Балкану „сматра неком врстом компензације за спор улазак Турске у ЕУ“. Постоји и другачије виђење – Европа, ослабљена кризом, и даље декларативно нуди земљама региона некакву перспективу, али нема кохерентну стратегију. У тај вакуум спретно улеће Ердоган. Косовски економиста Лумир Абдиџику није пресрећан због тога.

„Искрено, потребне су нам и западне фирме на Косову. Западних инвеститора нема јер не желе да раде у оваквом пословном окружењу. Турске фирме су нешто друго, добро излазе на крај са нашом бирократијом и високим степеном корупције. Али политички је турска доминација за нас опасна. Потребне су нам западне вредности“, додао је он.

Дојче веле