Улазак Србије у Европску унији и признање Косова су два лица исте медаље

Иако је српски политички врх у много наврата покушавао да прикаже процес приближавања Европској унији статусно неутралним у односу на Косово, чини се да званичници који представљају кључне европске земље све мање покушавају да прикрију макар и привид те неутралности и својим изјавама све отвореније сугеришу на чињеницу да ће евентуални улазак Србије у Европску унију бити немогућ без званичног српског признања Косова.

Наиме, на такав закључак упућују недавне изјаве немачког амбасадора Хајнца Вилхелма, дакле земље која несумњиво има одлучујућу улогу по питању трасирања кривудавог европског пута којим тумара Србија. Он је пре неколико дана, говорећи на дебати која је одржана на Београдском сајму књига, дословно изјавио да они, а то значи његова земља која има највећи утицај у Европској унији, „не траже да Србија данас призна Косово, а да ли ће то некада бити тражено, сада се не може рећи“, и још је додао да се „сада не треба бавити спекулисањем шта ће бити на крају преговора о приступању“.

Према томе, да ли остаје било каква сумња после оваквих његових изјава, да ће на крају преговора о приступању Европској унији, а можда и пре тога, Србији бити гласно постављен захтев да и формално призна Косово као независну државу са којом чак има наглашено добросуседске односе?

Амбасадор Вилхелм је поврх свега казао следеће – „Ми прихватамо да Србија тренутно није спремна да призна Косово“, при чему је кључна реч коју је изговорио била – „тренутно“, што значи само привремено и за сада, а касније ће очигледно и то постати обавезни корак у процесу евроинтеграција.

А почетком ове године, још у јануару, Хајнц Вилхелм је за лист „Политика“ изјавио нешто слично, рекавши да пристанак Србије на чланство Косова у Уједињеним нацијама није услов који је постављен Београду, али је одмах дао прецизно појашњење својих речи – „Наравно, то се односи на овде и сада. На крају ће се ипак наметнути захтев Приштине који ми подржавамо, а то је да Србија не би требало да блокира чланство Косова у Уједињеним нацијама“. А затим је закључио да би управо „са тог аспекта требало гледати на позицију Берлина када је реч о коначном приступању Србије Европској унији. Нећемо подржати чланство државе која има нерешене проблеме са земљама у свом окружењу“, рекао je он.

Према томе, када се узму у обзир све наведене изјаве немачког амбасадора, укључујући и ову најновију коју је дао пре неколико дана на Београдском сајму књига, онда је крајње јасно да су бесмислене тврдње да је могуће да се Србија креће у правцу Европске уније, али да при том никада не призна Косово. Јер као што видимо, те две ствари су неодвојиве једна од друге. Другим речима, улазак Србије у Европску унију и признање Косова су два лица исте медаље.

Дакле, упркос томе што је немачки амбасадор у Београду дословно рекао да се „сада не треба бавити спекулисањем шта ће бити на крају преговора о приступању“, грађани Србије који су заинтересовани за очување целовитости своје земље би вероватно баш сада, још на самом почетку, ипак требало да се баве предвиђањем шта ће бити на крају преговора о приступању Европској унији. Јер после ће већ бити касно.

Ратко Паић / Глас Русије