Производња ГМО животиња и у Србији

БЕОГРАД – Србија ће, као и сав развијени свет, пре или касније кренути са продизводњом ГМО, а сасвим сигурно у делу везаном за животињске врсте, оценио је данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Витомир Видовић.

Он је оценио, у паузи научног скупа о ГМО у Српској академији наука, да је то незаустављив процес, који има хуман карактер. Према његовим речима, у фармацеутској индустрији се већ користе ГМО пилићи, за производњу на стотине разних лекова.

Видовић је навео да су код сисара изоловани многи гени, међу којима и ген отпорности на влагу, што је јако важно, јер је сваки човек генетски алергичан на влагу, као и животиње.
„Тако вршимо геномску селекцију животиња које су резистентне на влагу. Очекујемо да се на тај начин продужи људски век, човек има ћелије за 250 година живота, али због сурове интеракције са спољном средином то не искористи“, казао је он.

„ГМО, који ми користимо служи пре свега за секвенцирање генома, да се препозна код детета старог недељу дана да ли ће носити предиспозиције за неку болест, или код животиња. Тако производимо протеине који ће успорити деобу и умирање телесних ћелија код људи“, навео је Видовић.

Пошто се лабораторијска ДНК унесе у биолошку, доноси се одлука да ли је она штетна за организам или не, казао је и додао да су већ направљене животиње које светле, што је згодно тамо где нема струје. Видовић је рекао и да се на основу изолованих гена паука и козе праве биометали за произвоњду авиона и васионских бродова.

Он је подсетио да Србија не може да извози месо, због обавезне вакцинације против свињске куге, чиме је изгубљено око 400.000 до 500.000 радних места на селу, која су опустела.
„То месо нико неће, јер тај ген који поседује живи зечији вирус, који се уноси кроз вакцину, покреће код човека ген за рак“.

Према његовим речима, Србија има вредност пољопривредне производње до две милијарде евра, а било би нормално да има 10.000 евра по хектару, уместо садашњих око хиљаду и нешто евра. „У свињарству леже резерве од три милијарде евра, што наша влада не зна“, тврди Видовић.
„Ако би достигли вредност производње 10.000 евра по хектару, Србија би имала просечну плату 1.300 евра и фалило би нам 250.000 радних места“, закључио је он.

ТАНЈУГ