Француски бискупи прекројили текст молитве „Оче наш“

Више свештенство Француске сматра неопходним уношење измена у текст превода са старогрчког језика молитве „Оче наш“. Ова одлука донета је на Бискупској конференцији Француске од 15. октобра. Како је истакнуто, ове промене одобрио је Ватикан. Ради се о стиху молитве „Оче наш“ који гласи: „И не уведи нас у искушење“.

-Код многих верних овај стих је изазивао збуњеност, јер звучи тако као да искушење долази од Бога, што је очигледна грешка у тексту, саопштено је са Конференције.

Нова верзија стиха има само једну интерпретацију: „И не допусти да паднемо у искушење“. „Оче наш“- најчешће је изговарана хришћанска молитва. Настала је у периоду најранијег хришћанства, а у Јеванђељу се налази у две варијанте: дужој, у Јеванђељу по Матеју и краћој, у Јеванђељу по Луки. Нови облик молитве биће уврштен у Часослов, у издању Бискупске конференције на француском говорном подручју и користиће се на литургији. Књига ће почети да се дистрибуира 22. новембра. У наредном периоду нови превод текста ће бити постепено унет и у остале богослужбене књиге Римокатоличке заједнице. Претходна варијанта превода усвојена је 1966. године, после одлуке Другог ватиканског концила и на основу компромиса, постигнутог између римокатолика са протестантима и православним на француском говорном подручју. Касније, међутим, представници римокатолика су више пута предлагали измене оваквог превода текста.

Ево како ове стихове тумаче свети и како говоре о искушењима која шаље Господ:

Св. вл. Николај Велимировић:

“Како гласи шеста прозба у молитви Господњој? „И не уведи нас у искушење.”

Какву жељу изражавамо овом молбом? Молимо Бога да се сети наших људских слабости и не шаље на нас тешке напасти ради нашег учвршћења нити да дозволи ђаволу да нас куша у невољи. Каква је разлика између Божјег пробања и ђаволовог кушања? Заиста врло велика. Када Бог пушта на нас разна страдања, Он то чини у намери да ојача наше врлине, као када се комад гвожђа стави у ватру и постане челик. Ђаво. сасвим супротно, куша нас неким грехом или покором у намери да нас учини горим, нечистијим, слабијим, и на крају да нас потпуно одвоји од Бога и сасвим упропасти. Ми се осећамо слаби и молимо Бога да нас не ставља на испит, јер ћемо пасти и пропасти.”

Свети Макарије Оптински:

“У почетку позива на духовни живот Господ походи Својом благодаћу и различитим утехама, али касније их одузима и баца нас у огањ најразноврснијих искушења и патњи, да би наш славољубиви и самољубиви став био потпуно у пепео претворен у огњу искушења и да не би уздања имали у себе и у своја дела, него у милост и човекољубље Божије.”

Свети Јустин Ћелијски:

“Бог нам шаље искушења из Свога милосрђа, како би смо, након што их превазиђемо, задобили венце. Јер, венац се не даје никоме без искушења.”

Преподобни Никодим Агиорит:

“Будући уверен да сам Бог хоће да претрпиш невољу и тугу, било да оне долазе од злоће других или због твојих неправди, ти већ нећеш мислити и говорити као неки: “Не, то није од Бога, то је неправедно и зло, а Бог неће зло и са одвратношћу гледа на њега и на оне који га чине”. Они тиме хоће да оправдају своју нетрпељивост и изливе гнева и жеље за осветом при сусрету с неправдама које им се наносе, а чине у ствари само то да устају против Божјег опредељења и покушавају да збаце са себе спасоносни крст који им је Бог послао ради њиховог добра, док би Му примањем и кротким ношењем крста несумњиво послужили. А шта добијају? Збацују крст, и не успевају да га збаце; Бога жалосте, а мира и тако не налазе. Напротив, жалости придодају немир и бескорисну раздраженост и чине да њихово стање постаје неиздржљиво. Да су пак све мирно поднели, стекли би Божју наклоност и богато би окусили духовни плод.”

Свети Кирил Јерусалимски:

“И не уведи нас у искушење”, Господе. Да ли нас Господ овим учи да се молимо да уопште не будемо кушани? Не, јер речено је: “Сваку радост имајте, браћо моја када бивате кушани” (Јаковљ. 1, 2). Пасти у искушење може да значи и утопити се у искушењу. Јер је искушење слично некој реци, преко које је тешко прећи. Зато неки, не утопивши се у реци искушења, препливају исту као искусни пливачи, не предајући јој се. А други нису такви, већ улазе у реку искушења и утопе се.

Као, на пример, Јуда, који је упао у искушење среброљубља, и није препливао пучину (тог искушења), већ се удавио и телесно и духовно. Петар је, пак, упао у искушење одрицања од Христа, али упавши у њега није се удавио у њему, већ је храбро препливао пучину и избавио се од искушења. Ево како други човек (псалмопевац Давид) који је дошао до савршенства Светих благодари за избављење од искушења: “Ти си вас окушао Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео у одмор” (Пс. 66, 1012). Видиш ли са каквом смелошћу говоре они који су победили искушења и који нису посустали. Речено је: “Извео си нас у одмор”. Ући у душевни мир (одмор) значи избавити се од искушења.

Погледајте, такође: ОДГОВОР МУСЛИМАНКИ НА ПИТАЊЕ О ХРИСТУ

Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”