Амбасадор Немачке: Не тражимо да Србија данас призна Косово, а да ли ће се то десити касније, сада се не може рећи

Препреке да Србија уђе у Европу и Европа у Србију леже у прошлости, али се могу превазићи марљивим радом у будућности, кажу учесници дискусије коју су Дојче веле и ТВ Прва организовали на Београдском сајму књига.

Прва елита која се од настанка модерне српске државе није школовала у западној Европи него у Русији, била је она која је преузела власт 1945, „насилно, револуцијом“, каже лидер СПО Вук Драшковић. „Тада се врши историјски заокрет Србије против Европе. Запад се дефинише као јеретички, непријатељски и капиталистички“, каже Драшковић, наводећи да се ти репови прошлости протежу до данас, те да представљају камен спотицања између Србије и Европе. „Нема више Југославије, Стаљина, Тита и Милошевића. Све је промењено – само тајне службе, начин њиховог функционисања и идеологија су непромењени, нетакнути и заштићени“, каже Драшковић.

Бивши вођа опозиције сматра да Европска унија треба као експлицитни захтев пред Србију да постави осуду комунистичких злочина, радикалну реформу служби које је основао још КГБ те отварање тајних досијеа. Драшковић наводи да је Европска унија и настала као „пројекат жигосања тоталитарних режима“ и то не само нацизма и фашизма, него и диктатура у источној Европи, а да је чак и Русија осудила убиство царске породице и злочине у Катинској шуми где је ликвидирано 20.000 пољских војника и официра. „У Србији влада мук. И ту је основни разлог менталних и духовних окова који не дају Србији да крене ка Европи.“

Злочина је било и превише, али требало би да се окренемо будућност, сматра Хајнц Вилхелм, амбасадор Немачке у Србији. „Прошлост је широко минско поље. Управо долазим из Крагујевца где је обележена годишњица злочина када су немачки војници стрељали 4.000 грађана, много деце. То је тужно и за једног немачког амбасадора“, каже Вилхелм. Он мисли да би европски захтев да се истраже комунистички злочини, о којима говори Драшковић, само отворио нове ране. „Морамо да гледамо унапред, Србија треба да уреди односе са Косовом, да испуни услове који се наводе у последњем извештају о напретку – реформе правосуђа, јавног сектора, привреде. То би требало да буде тема овде, а не историја која је на Балкану веома комплексна.“

Признање Косова данас није услов

Унутрашња је ствар сваке државе да ли ће развити дипломатске односе са неком друго државом, каже Драшковић, али истиче да „Србија мора да призна реалност да је држава Србија протерана са Косова 1999. године доношењем Резолуције 1244 и капитулацијом у Кумановском споразуму. Не можемо ширити тезу да не признајемо ту капитулацију јер је извршена под принудом – па свака капитулација у историји се десила под принудом.“ Драшковић подсећа да 23 чланице ЕУ, као и натполовична већина чланица УН признају Косово као државу. „Потребна је свестрана нормализација односа са Косовом не само као суседом, него као изузетним и специјално важним суседом. Јер чињеница је да су најстарији извори српске религије на том Косову, и да смо ми посебно емотивно везани за културно наслеђе.“

Нова српска влада је начинила одлучујућу промену у односима са Косовом, каже Вилхелм. „Препознајемо и да Србија није спремна да призна Косово, али ценимо што тежи да нормализује односе. То ће довести до почетка преговора са ЕУ у јануару. Односи са Приштином ће такође бити посматрани током преговора, али не треба шпекулисати о томе шта ће бити захтев ЕУ на крају тих преговора, пред приступ Србије Унији. Не тражимо да Србија данас призна Косово, а да ли ће се то десити касније – сада се не може рећи.“

Србија је у немачким медијима фуснота

За компликоване теме које носи европски пут Србије медији у земљи, али и Европи, интересују се само парцијално, каже Драгослав Дедовић, главни уредник редакције ДW на српском. „Медији су усмерени на садашњост и парцијалне потезе – рецимо да ли ће бити поновног увођења виза? Наравно, то је важно питање, али је такође само камичак у много већем мозаику. Е тај читав мозаик није фокусиран ни у једном српском, али ни немачком медију“, тврди Дедовић. „У немачким медијима је Србија фуснота и то само онда када се појави неки проблем, рецимо када српски држављани траже азил како би се докопали бољег живота. То се онда користи као политички материјал у предизборној кампањи у Немачкој.“ Дедовић је стога истакао значај Дојче велеа који покушава да „на српском језику, из Немачке и Европе промишља Србију, али и да прикаже критичку плуралну слику Немачке“.

Амбасадор Вилхелм такође се осврнуо на чињеницу да из Србије последњих месеци стиже више захтева за азил у Немачкој него из Сирије. „Знамо да је визна либерализација донела шансу пре свега младима да путују и да је то био један од великих корака. Не верујем да ће се све то довести у питање. Српска влада зна шта све мора да уради како убудуће не би толико грађана ишло у Европу да тражи азил“, каже Вилхелм. Додаје да у Немачкој готово нико из Србије не добије статус избеглице јер Србија важи за земљу у којој нема политичког прогона.

Управо су и раније визне барикаде један од разлога што се Европа није потпуно „примила“ у Србији. „Европска унија је и сама убијала европско расположење“, сматра Драшковић. „Шта значи рецимо уводити визе народу? Ту страдају млади људи који нису могли да изађу напоље, а сваки излазак у Европу значио је освешћење. Људи би прогледали и брзо схватили да у Европи нема ни антисрпског расположења ни сатанистичког поретка“, каже лидер СПО, додајући да су санкције „јадном и сиромашном народу“ биле фатална грешка. „Наши пријатељи са Запада су тако кажњавали жртве Милошевићевог режима, а не саме челнике – њих су примали у својим престоницама. Е такве потезе Европе народ не разуме“, закључује Драшковић.

Дојче веле