Лицемерје Епископа Атанасија
У свом писму „Избори за Тачијеву окупаторску државу, или издаја државе Србије?„ упућеном патријарху српском Иринеју, поводом изјаве Саве Јањића из Дечана и Епископа Теодосија, а уочи неочекиване, а збуњујуће изјаве патријараха Иринеја данас, у Пећкој патријаршији (није ваљда ишао зато на славу у своје вековно патријарашко седиште?, епископ Атанасије као да је до овог момента хибернирао и онда се пренуо рекавши: „еј људи па оде и Косово и народ“. У писму које одише државотворним духом и које цркву опасно опомиње шта би требала чинити, желимо да укажемо на неколико чињеница из блиске прошлости наше цркве. То не зато да бисмо епископа Атанасија прекоревали, не, већ зато што истина може бити само потпуна, а никако половична.
Морамо констатовати да је епископ Атанасије био ударна песница пуча, који је извршен у епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у фебруару 2010. године, у коме је са трона eпископа рашко-призренских смењен Eпископ Артемије, под оптужбама за финансијске малверзације. Да је неких малверзација било, сигуран сам да би до сада на неком од судова у Србији и свету то било доказано, али пошто до тога није дошло, слободно можемо да кажемо да су ове финансијске малверзације измишљене. епископ Атанасије је у пучу у епархији рашко-призренској учествовао свим срцем, прогањајући и епископа Артемија и верно му монаштво до потпуног егзила. Е сад критикује Саву Јањића, владику Теодосија и патријарха Иринеја говорећи да не може да схвати њихов позив напаћеним Србима на окупираном Косову и Метохији да коначно угасе Србију и уђу у „независно Косово“, својим изласком на изборе. Ово итекако подсећа на Јудино раскајање, а не покајање у моментима када је схватио куда води његова издаја. Први је корак ка позиву Срба да уђу у систем терориста направио епископ Атанасије, јер је он био тај који је први „демонтирао“ канонског епископа, „демонтирао“ манастирске управе, „демонтирао“ породичне односе (било је случајева да је муж био за Е. Артемија, а жена за Теодосија) и тако увео канонског епископа у егзил, а неканонски Теодосије је касније узурпирао трон. Као што је Христос глава цркви, тако је и црква душа нацији, те је било и логично очекивати да ће ово безакоње у цркви проузроковати безакоње у држави. И тако канонски епископ оде у егзил и исто тако институције државе Србије ће после 3. новембра отићи у егзил у виду привремене Скупштине АП КиМ.
Епархија у егзилу доживљава прогон од цркве и од других епископа Срба и аналогно томе и институције државе Србије на КиМ бивају прогоњене од српске Владе и Срба који су на челу државе. Ако неко у овоме види пуку случајност, а не неминовност духовног закона, онда он не жели да верује у очигледност. Очигледно је сада са дистанце од скоро 3 године, зашто је епископ Артемије прогнан. Прогнан је јер је идентификован и у духовном и у националном смислу као брана која задржава рушиоце српског бића. У рушењу ове бране први је корак направио епископ Атанасије и можда тада није био свестан ових последица, али и ако није, као епископ требао је да се води начелом истине, правде и љубави према брату свом. Он се тиме није водио, водио се и данас то често пројављује, мржњом, а мржња је својствена само оцу лажи.
Није ли суштина истина и правда и истрајност у њима, а не да данас прогоним некога на правди Бога и кажем: „у праву сам“, сутра онима са којима сам прогонио праведника, кажем: „еј изгубисмо Косово и народ и цркву, шта то чините“. Ако ништа друго, оно је овакво понашање неозбиљно, а понекад проузрокује и озбиљне последице.
Дакле, лек није раскајање које тренутно захвати душу и душа настави по старом, лек је покајање и то у овом случају јавно. Јавно покајање за рушење црквеног поретка и прогона канонског епископа Артемија, јавно покајање за отворено новачење и екуменизам и много тога другог. Тек онда би ово писмо добило на тежини, а овако оно је само израз тренутног расположења душе, које ће вероватно већ сутра негирати неко друго усхићење.
Милан Јездић, уредник портала „СРБИ НА ОКУП“
_______________________________________
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
