Гаврило Принцип – прво херој, а после терориста

У Гацком је одржан научни скуп о Сарајевском атентату у оквиру „Ћоровићевих сусрета писаца и историчара“ где је учествовало 36 историчара.

Награда „Владимир Ћоровић“ је додељена историчару и амбасадору Републике Србије у Русији Славенку Терзићу за књигу „Стара Србија – драма једне цивилизације“.

Да скренем пажњу на истинску драму српске цивилизације, али и свакако не у мањој мери и хришћанске и европске цивилизације. Ми често заборављамо историјска имена својих земаља и области, и прихватамо имена која су нам наметнули освајачи.

Историчари су одбацили покушај ревизије Сарајевског атентата. Иако су историјске чињенице научно утврђене, замена теза о узроку и поводу, део европских историографа жели да скине терет са стварних криваца и пребаци га српском народу. Немачка је већ 1915. године Белом књигом желела себе да представи безгрешном.

Академик Љубодраг Димић је уверен да ће политика покушати мењати историју:

Према сазнањима која ми имамо од колега у свету, политика ће покушати да превреднује историју и да превреднује догађаје какав је сарајевски атентат, какав је почетак и цео Први светски рат, а то ће урадити тако што ће занемаривати чињенице и што ће уместо чињеница да политичким тумачењима и конструкцијама историје понудити једну нову ревизионистичку слику прошлости.

У Сарајеву се планира велика манифестација поводом 100. годишњице почетка Првог светског рата те се уз то најављује и откривање споменика Францу Фердинанду.

Председник Републике Српске Милорад Додик је уверен да се историја фалсификује у покушају да се Гаврило Принцип представи као претеча српског тероризма, а Србија прогласи као кривац за рат:

Република Српска је одбила да учествује у томе. То је неподношљиво. Није ни људски, а да не говорим некоректно политички, да ми присуствујемо промоцији и да дамо својим учешћем значај дизању споменика Францу фердинанду, који ће очигледно бити постављен, једино ако то странци не спрече. Ови ће то сигурно дигнути.

Данас у Федерацији БиХ на овај догађај већина историчара гледа као на акт који је био у интересу стварања „Велике Србије“, а Гаврило Принцип се представља као терориста, мада међу становништвом у великом проценту влада мишљење да је то био слободарски акт.

По речима Хуснија Камберовића, директора института за историју у Сарајеву треба разликовати организацију „Млада Босна“ од „Црне руке“:

Постоји разлика између „Младе Босне“ и припадника „Младе Босне“ и тих младих људи који су направили једну велику глупост и припадника „Црне руке“ који су тај њихов чин, заправо гурнули су те младе људе у тај чин како би заправо отворили један процес уједињења српског народа на Балкану и стварању нечега што се зове „Велика Србија“ .

О ревизији историје и њеној пропаганди говори и нова књига британског публицисте и новинара Макса Хејстингса под називом „Катастрофа: Европа иде у рат 1914.“, а у којој Србију дефинише као „нешто попут данашњег Ирана“, односно извозника тероризма. Хејстинг у својој књиги нема дилеме да је атентат извела терористичка организација из Београда, а извршилац је био терориста Гаврило Принцип.

Ново тумачење историјских догађаја, као и пропаганда која се у том смеру ствара је узела великог маха и стварају се стереотипи како о Првом, тако и о Другом светском рату, па и недавни догађаји из ближе историје се тумаче по принципу „закона јачег“, односно нпр. агресије НАТО пакта на Републику Српску, Србију (списак нападнутих држава је подужи) се у свету карактеришу као „хуманитарне“ интервенцију у служби „демократије“.

Догађаји пред Први светски рат, као што је био и Царински рат, јасно говоре да су ондашње завађене империје само чекале повод, а атентат у Сарајеву је био само окидач и изговор за напад на ионако изнурену Србију из претходна два Балканска рата. Србија је прескупо платила цену, а велики део становништва је заувек нестао како би јужнословенски народи били слободни.

Вања Савићевић /Глас Русије