ФИЛМ О МИЛУНКИ САВИЋ ПРЕВАРА И ОБМНАНА ЕВОУНИЈАТСКЕ ВЛАСТИ

Да ли смо достојни историје наше?

      У понедељак 07.10. на првом програму Јавног ТВ сервиса Србије, приказан је документарно-играни филм о Србској херојини Милунки Савић, а поводом годишњице њене смрти. То је било велико изненађења да евроунијатска власт, која би по налогу светских моћника најрадије избрисала нашу светлу прошлост, говори баш о тој прошлости. Односно, да ће на телевизији на којој је забрањено говорити позитивно о Србској историји, бити приказан филм који говори о тој историје. Међутим, после одгледаног филма види се да ту нема никаквог позитивног изненађења, већ да је то обична превара.

Челници власти се непристојно смеју приликом сећања на страдале у Јајницима.

Филм представља невешт и лицемеран покушај да се прикаже како актуелна власт брине о нашим заборављеним јунацима, односно да се умири њихову евроунијатску савест, јер су се они некада представљали као велике патриоте. У њему су историјске чињенице изложене у складу са евроунијатским тежњама данашње власти у Србији. Суштина овог лоше урађеног филма је само приказати неку Србкињу која је, ето, задивала цео свет својим јунаштвом, као некакву причу без поуке, којом не треба оптерећивати памћење јер то је далека прошлост која нам није потребна, односно може само да смета уласку у ЕУ. Нећемо ићи у детаљну анализу филма, него ћемо указати на две ствари које довољно говоре о намери оних који су га снимили.

Прво, они који износе своје мишљење у филму, разни стручњаци и рођаци Милунке Савић, то чине хладно и површно. Док први причају као да говоре о некаквој далекој странкињи, а не о Србкињи, други причају о својој баби које се једва и сећају, износећи при томе небитне податке. Једини који су показали искрене емоције, односно дивљење оним што је учинила наша херојина били су француски стручњаци и Антоније Ђурић, коме су дали невероватно мало простора, а он је написао књигу “Солунци говоре“ која је сачувала од заборава и дочарала нам надчовечански подвиг Србина сељака у време Првог светског рата. Да би се у потпуности дочарала наша светла, јуначка и пре свега мученичка прошлост, односно представили наши велики јунаци као што је била Милунка Савић, о њима  треба да говоре они који верују у исправност њихове жртве и подвига и који су сами показали или теже да покажу да су спремни на исту жртву.

Друго, овај филм нема тежњу да задовољи истину, већ потребе данашње евроунијатске пропаганде, у њему се намерно величају помоћ и пријатељство данашњих чланица ЕУ Француске и Велике Британије, а нигде се не помиње Русија. Аутори филма не предочавају чињенице које сведоче да ти такозвани савезници заправо нису желели да помогну Србској војсци, односно да су због њих Србски измучени ратници морали прећи још додатних 250 км пешке, јер нису хтели да пошаљу бродове да се Србска војска пребаци из Албаније у Грчку. Једини наш искрени и природни савезник у Првом Светском рату била је Русија на челу са Царем Николајем, која је због Србије и ушла у рат. Цар Николај је запретио савезницима Французима и Енглезима да ће, ако они не помогну Србској војсци, Русија да се повуче из рата, односно потпише мир са Немцима. И тек тада су ти такозвани савезници помогли нашој војсци, која се повлачила кроз Албанију да би избегла уништење. А када је почео пробој Солунског фронта, савезници су спремили Србе да буду топовско месо за аустоугарске и бугарске топове. Само мудрошћу наше војне команде сачувана је Србска војска и успешно смо ослободили не само Србију него и цео Балкан.

Да је овај филм радио неко кога краси историјско-национални идентитет и који је и сам спреман да сопственим животом сведочи своју љубав према отаџбини, у први план би ставио пример Милунке Савић и њених сабораца, који су храбро и одлучно, са вером у Господа, као Давид супроставили Голијату у виду Аустроугарске, Немачке, Бугарске царевине и Ватикана, са нагласком да њихов надчовечански подвиг треба и нама да покаже како и ми можемо данас да се супроставимо Голијату данашњих дана у виду ЕУ, САД, НАТО и Ватикана. Истакао би да су ти див јунаци показали да су имали бескрајну и саможртвену љубав, која је увек спремна да се жртвује за све оно што је узвишено, који радо дају свој живот за своју земљу, за своју браћу и за велику националну идеју, знајући шта дају и зашто их дају. То је пример како се брани и како се жртвује за свој народ и земљу.

“Благо оном ко довијека живи. Имао се рашта и родити.“Његош

А филм завршио јасном и гласном поруком, да оно што смо од Господа добили треба да чувамо и бранимо, односно овако: Какви су некада Срби били сведочи нам и Љубомир Ковачевић, велики српски историчар и академик, који је након чувене Кумановске битке, сам у посебном вагону, допратио у престоницу тело свог јединца сина, Владете, који је положио свој млади живот за ослобођење Старе и Јужне Србије. У својој краткој надахнутој беседи он је рекао: “Сине, пет стотина година српски народ је чекао да ослободи Косово, и дочекао га је. Ти си пао у рату за ту свету ствар и ја сам поносит што сам као отац данас у стању да те свесно и са поносом жртвујем идеалу за који сам и сам живео. Сине, ја не плачем, ја се поносим тобом, јер ти си био са витезовима који су после векова страдања дошли да својом смрћу спасу животе милионима других. Иди спокојно пред престо Вечнога и кажи радосно Душану и Лазару, кажи свима косовским мученицима: да је Косово освећено. Однеси им глас наше радости и буди им весник једног бољег доба за цело Српство!“

Замислите шта би било са овим народом, када би само на РТС (који финансира држава), уместо заглупљујућих домаћих и страних сапуница, болесних ријалити емисија и бесконачних спортских преноса, гледали серије и емисије засноване на Светосављу; или када би држава уместо што плаћа снимање филмова и серија које блате овај народ и ову државу, дала паре да се снимају серије и филмови који би на прави начин говорили о нашој часној и поносној прошлости и јунацима каква је била и Милунка Савић; или када би држава уместо што даје огромне паре за промоцију евроунијатског смећа, разврата, блуда и полних изопачености, дала паре на промоцију наше Православне вере и традиције, односно Светосавља. Тада би овај народ који је изгубљен у простору и времену, знао ко је и шта је и куда треба да иде. Уместо тога, претварају овај народ у обичну гомилу која је хипнотисана телевизијом Великог брата, где је отац завистан од спортских преноса, а мајка од турских и хрватских серија, а заједно од ријалити емисија, а за то време деца су препуштена развратној школи и суровој улици. Због тога данас, дечацима постају узор бизнисмени без памети, тајкуни који не бирају средства како би дошли до пара, а девојчицама постају узор спонзоруше, односно певаљке, маненке, глумице које што су славније већу цену имају у кревету! Они и не знају ко је Милунка Савић или Владета Ковачевић, а да им буду узор о томе нема говора.

Да ли нас је захватила западњачка река и да ли нам се душе опасности плаше?

    Србине пробудине се из евроунијатског сна који те у вечну погибију води и сети се да си потомак Лазарев, Милошев, Карађорђев, Милункин…, осветли се вером својом, укрепи се надом, загреј се љубављу, опери се покајничким сузама, нахрани крвљу Христовом и храбро и одлучно реци свима:

И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Дана 29.09/12.10.2013. лета Господњег

С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,

Братство Светог краља Милутина- Шабац