Мартин Шулц: Србија и Косово као две „државе“ требају да буду у ЕУ

СРБИЈА је до сада направила огроман напредак на путу ка ЕУ, али је чека још много посла. Без обзира на то, очекујем да преговори са вашом земљом започну у јануару.

То за „Новости“ поручује председник Европског парламента Мартин Шулц, који тврди да Брисел неће затворити врата западном Балкану.

* Има ли Србија капацитет да брзо напредује у процесу приступања?

– Сигуран сам да има, али лопта је сада у пољу Србије. Темпо преговора о чланству ће зависити од посвећености и одлучности Владе Србије и ваших грађана. Мораћете да усвојите све европске норме и стандарде, почевши од квалитета хране, загађења вадуха, политике конкуренције до државних институција које ће бити у стању да се одупру корупцији. Мораћете да живите и у миру са својим суседима.

* У којим областима је Србија забележила резултате, а где је затајила?

– Не бисте ни били званични кандидат за ЕУ да није било значајног напретка. Упркос озбиљним проблемима, реформишете економију, јачате државне институције и судове. Крећете се ка функционалној тржишној економији. Србија се, такође, храбро суочава с болном прошлошћу. То што се дешава у односима Србије с Приштином од историјског је значаја. Пажљиво пратим и у потпуности подржавам разговоре између премијера Дачића и Тачија. Радује ме што је недавна пат-позиција у њиховим односима превазиђена у понедељак уз помоћ високе представнице Кетрин Ештон. Процес нормализације треба да се настави.

* Хоћемо ли на крају нашег европског пута ипак бити доведени пред дилему: признање Косова или чланство у ЕУ?

– Ово је историјски дијалог. Српски лидери су показали државничку визију и храброст када су се у њему ангажовали. Европски парламент жели да се тај дијалог настави, тако да се односи између Београда и Приштине све више нормализују. Будућност и Србије и Косова треба да буде у Европској унији. Не бих желео у овом тренутку да прејудицирам како ће се тај процес тачно завршити.

* Шта очекујете од локалних избора на КиМ?

– Искрено се надам да ће бити одржани на демократски и миран начин. Апелујем да се избегне бојкот гласања.

* Хоће ли бити нових условљавања Србије у процесу европских интеграција са, на пример, статусом Војводине, Рашке области, Прешевске долине…

– Правила у процесу проширења су јасна, тако да ту не треба да буде нових условљавања. Ови критеријуми укључују функционисање демократије, поштовање владавине права, заштиту мањина, усвајање европских закона и способност за функционисање на јединственом тржишту Европске уније.

* Ипак, има много оних у Србији који изражавају сумњу у будућност саме ЕУ?

– Сахранили смо духове прошлости, али их још нисмо уништили у потпуности. Зато треба да наставимо с нашим пројектом европских интеграција, сарадње, узајамног уважавања и солидарности. У нашем глобализованом свету, Европа би мало значила кад не би наступала уједињена. Доживљавају нас као политичког патуљка, јер смо често подељени по питању спољне политике. Али велика смо сила у трговини, у области у којој смо највише интегрисани. У овом глобализованом свету, ниједна земља не може сама да реши своје проблеме, укључујући и Србију. И поред наших садашњих економских проблема, Европа је и даље једно од најбољих места за живот.

НЕМА СТРАХА ОД ВРАЋАЊА ВИЗА

* Колико Србија и остале земље западног Балкана, после усвајања механизма за суспензију безвизног режима у Европском парламенту, заиста ризикују да им визе поново буду уведене и шта треба да ураде с циљем да се то спречи?

– Не постоји ништа драматично у том закону. Он није посебно створен за земље западног Балкана. Дозволите ми да подсетим да је то мера последње заштите, која се неће активирати из неког небитног разлога. У тој области Европска комисија ће имати ексклузивно право инцијативе. Дакле, једна или две земље неће бити у могућности да искористе овај механизам из неких политичких разлога. Што се тиче Србије, она ће имати користи од реформи које ће побољшати положај мањина тако да њихови припадници не злоупотребљавају политику азила неких од земаља чланица.

Вечерње новости