Дачић: Радимо на проблемима Албанаца на југу Србије, а шта са проблемима Срба на КиМ?

Београд — Влада Србије настоји да решава проблеме са којима се сусрећу грађани на југу Србије, рекао Ивица Дачић у разговору с политичким лидерима албанских партија са југа Србије.

Влада Србије је саопштила да је договорено да лидери албанских партија и представници Владе Србије свака три месеца анализирају резултате предузетих мера. Додаје се да су надлежна министарства добила конкретна задужења и на решавању свих отворених питања радиће у сарадњи с локалним властима.

Премијер Србије је посебно истакао потребу економског развоја југа Србије и нагласио да ће министри посећивати југ и контролисати спровођење мера за решавање животних проблема грађана.

На састанку су разматрани проблеми безбедности, економског развоја, здравства и социјалне заштите, образовања, локалне самоуправе и правосуђа.

Према речима председника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зорана Станковића, надлежна министарства су спремна за разговоре с представницима Албанаца о њиховим проблемима и одређени су људи који треба да учествују у тим разговорима.

Зоран Станковић је рекао да је Влада Србије 4. јуна донела одлуку која се тиче решавања проблема Албанаца и да се сада прелази на њену конкретизацију.

Станковић је, по завршетку састанка албанских лидера са југа Србије и премијера Ивице Дачића, подсетио да је Влада усвојила седам тема за разговоре са Албанцима, међу којима су безбедност, економска питања, здравство, образовање и правосуђе.

„Очекујем прве разговоре крајем месеца и њих ће водити министарка здравља са албанским лидерима о питањима здравственог збрињавања људи из Прешева, Бујановца и Медвеђе“, рекао је Станковић и додао да ће у разговоре бити укључено 13 министарстава.

Он је прецизирао да су међу проблемима у здравству које су Албанци навели – финансирање породилишта чија је изградња у завршној фази, специјализација лекара, кадровска решења, као и захтев да апотека у Прешеву буде у оквиру Скупштине општине Прешево.

Станковић је рекао да је премијер на састанку прихватио да свако изложи своје виђење ситуације као и да је договорено да се на три месеца у влади обезбеђује пријем локалних Албанаца, где ће Дачић бити извештаван о договореном у претходном периоду.

Посланик у републичком парламенту и лидер Партије за демократско деловање Риза Халими рекао је да је разговор са Дачићем био конкретан и да излази са више оптимизма него приликом доласка у владу.

Он је навео да је пре састанка било доста изјава које нису погодовале решавању животних проблема Албанаца на југу Србије.

Као пример је навео најаву ванредног пописа становништва у том делу Србије и додао да је разочаравајуће што од почетка године Национални савет Албанаца добија мање средстава због наводно само 5.900 Албанаца који су пописани на претходном попису.

„То је сигурно био фалсификат јер је 2002. године на попису било 61.647 Албанаца и сигурно да је и сада тај број отприлике толики“, рекао је Халими и додао да, иако је део Албанаца бојкотовао попис, и влада је имала пропусте јер није решавала горуће проблеме као што је питање „правно невидљивих“ Албанаца.

Халими је рекао да је Дачић показао интересовање да се одмах крене са решавањем основних животних проблема, које су Албанци у фебруару писмено предали влади.

Он је навео да је договорено да се за три месеца одржи нови састанак како би се анализирало оно што је у међувремену урађено. Халими је додао да види конкретан напредак у односу на оно што је потпредседник владе Александар Вучић у јулу обећао.

На питање да ли је било разговора о реципроцитету, како би Албанци са југа Србије имали иста права као Срби са севера Косова и како би „косовски премијер“ Хашим Тачи евентуално посетио југ Србије, када тамо буду избори, Халими је рекао да о томе није било речи, али да слобода кретања мора да постоји.

„Мислим да нема разлога да се слобода кретања не остварује у потпуности и не видим разлога да у наредном периоду и Хашим Тачи не посети Србију, односно Прешевску долину“, рекао је Халими.

Председник општине Бујановац Нагип Арифи рекао је новинарима уочи састанка да су Албанци са југа Србије у јануару ове године усвојили програм мера о решавању кризе у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа и да су тај програм доставили влади.

Како је подсетио, влада је у начелу прихватила тај програм и до сада су представници Албанаца са југа Србије разговарали о томе са првим потпредседником владе Александром Вучићем.

„Сад настављамо те разговоре. То се односи на безбедност, правосуђе, образовање, економски развој и укључивање Албанаца у државне органе Србије“, рекао је Арифи.

Зоран Станковић је пре два дана рекао Тањугу да је „након састанка са премијером, предвиђено да министарка здравља Славица Ђукић Дејановић у другој половини октобра посети Прешево“.

Он је најавио и да ће се интензивније кренути у решавање животних проблеме грађана Прешева, Бујановца и Медвеђе на основу оквира у седам тачака, који је Влада Србије донела почетком јуна.

Делегација Албанаца с југа Србије је почетком јула разговарала у Београду и са првим потпредседником Владе Александром Вучићем.

Вучић је на том састанку изразио спремност да са свима разговара о мањинским правима, у складу са гарантованим Уставом и највишим међународноправним стандардима, али и да држава није спремна да разговара о територијалном интегритету и суверенитету.

„Влада Србије ће бити укљућена у разговоре како би поправили живот сваког човека“, истакао је први потпредседник владе, саопштено је тада из његовог кабинета.

После састанка Халими је рекао Танјугу да су у разговору са Вучићем разматрани сви проблеми на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе, а посебно тешка економска ситуација и велика незапосленост.

На основу разговора који су, у присуству представника ОЕБС-а, током јануара и фебруара вођени са представницима Албанаца из Прешева, Медвеђе и Бујановца, Влада Србије је 4. јуна усвојила платформу која има седам тачака.

Платформа се односи на заступљеност Албанаца у државним институцијама, економски опоравак три општине, службену употребу језика, писма и националних симбола, децентрализацију у првосуђу, образовање, културу и медије, здравство и социјалну заштиту и безбедност и мере за успостављање поверења на том простору.

Бета/Танјуг