Косметски Срби чекају „подршку“ од Београда

Ванредни састанак српског премијера Ивице Дачића и шефа косовске владе Хашима Тачија у Бриселу, крунисан је одређеним договорима. Косовско-албанска страна (судећи по информацијама којима располажемо, под притиском Високог комесара ЕУ за спољне послове баронесе Кетрин Ештон) пристала је на ублаживање одлуке која је била шокантна за Београд, да забрани улазак на територију Космета српским политичким званичницима.[1] Истина, у тумачењима Дачића и Тачија постоје одређене различите нијансе.[2] Косовски представник инсистира да ће захтеви о будућим посетама “бити разматрани на основу постојећих процедура”. Премијер Дачић сматра да је преговорима у Бриселу “усаглашен механизам” који дозвољава да “постану могуће” овакве врсте посета.[3]

Председник српске владе намерава да у наредним данима посети Космет како би убедио локалне Србе да узму учешће у гласању. Последња клаузула очигледно представља сигнал Хашиму Тачију који је потврдио да одбија посете политичких лидера Србије уколико се оне не односе на посете православним манастирима”.[4]

Формално гледано, Приштина као да је пошла на уступке.  Јер је само неколико дана раније потпредседник Косова Хајредин Кучи истакао да нема ни говора о некаквим додатним споразумима и механизмима: “Забрана посета званичника Републике Србије уводи се од 3. октобра и важиће до 1. новембра, када се завршава изборна кампања”.[5] Енвер Хоџај, шеф спољнополитичког ресора инсистирао је да “ни један званичник из Београда неће моћи ући на територију Косова док се не заврши изборна кампања”.

Међутим, да ли уопште има смисла говорити о омекшању позиције Приштине? Као што је познато – “ђаво се крије иза ситних детаља” и ту истину су добро схватили и српски и бриселски чиновници. А по питању садашње теме, ђаво се огледа у неопходности максималне “уградње” српских државних делатника у политичко-административни систем самопроглашене “Републике Косово”. И са те тачке гледишта, разматрање доласка неког српског министра или посланика у складу са законима Косова – да не говоримо о председнику или премијеру – постаће још једно сведочанство о самосталности и независности косовских власти. Са пропагандне тачке гледишта, ово сведочанство је важније од категоричке забране њихове посете Приштини. Натерати високе госте да чекају – шта може бити слађе за лидере самопроглашене државе!

Ако на насталу ситуацију гледамо са те тачке гледишта, потпуно је јасно да власти у Београду једноставно немају добар избор. Сваки потез ће бити оптерећен слабљењем имиџа и суштинским губицима. Усаглашавати посете у канцеларији Хашима Тачија – или потпуно одустати од посета Космету, препустивши локалне Србе саме себи? Управо такав избор ће морати да учине председник Николић, премијер Дачић и други српски лидери, који се одлуче да се лично обрате својим косметским сународницима.

Наравно да није једноставно донети одлуку у таквој ситуацији. Упркос свему, чини се да је ипак ефикасније лично присуство српских лидера током предизборне кампање на Космету.

И ево због чега. И власти у Приштини и руководство ЕУ, покушавају свих ових година да максимално забију клин између Београда и косметских Срба, представивши последње као верне поданике косовских власти. Наравно, све време је постојала одређена подршка локалним Србима од стране власти у Београду. Али да ли је уопште претерано рећи да су се цело време преговори водили иза леђа косметских Срба, који не само да нису учествовали у израду платформе, него понекад нису имали никакве поуздане информације о преговарачком процесу. У резултату такве политике настале су противуречности између власти у Београду и лидера косметских Срба, као и озбиљни унутрашњи конфликти у редовимаа последњих. Ни кулоарско тумачење бриселских споразума са различитим интерпретацијама и тумачењима, свакако да није било безначајно у питању конструктивне сарадње Београда и Косовске Митровице, као и по питању целисходности учешћа косметских Срба на предстојећим изборима. Судећи по изјавама премијера Дачића, у овом тренутку је очигледно да је званичан став Србије по питању избора следећи: “Ми смо заинтересовани да гласање протекне мирно, како би што је могуће већи број Срба узео учешћа на изборима и како би покрет “Српске грађанске иницијативе” иза кога стоји званични Београд, добио што више гласова.[6] Међутим, очигледно је да даљи развој догађаја око косметских Срба није потпуно јасан ни Београду.

Било како било, без обзира на геополитичке рачунице и евроинтеграцијске сценарије Београда, косовски Срби нигде неће нестати после избора 3. новембра. На овај или онај начин, српски државни делатници ће морати преговарати са њима. И боље је да то чине директно без посредовања баронесе Ештон или њеног секретара за медије (без обзира на њене балканске корене) Маје Коцијанчић. Многострадалном народу српском данас је више него икад, ипак потребна подршка Београда, а не Брисела.

Петар Искендров / Фонд Стратешке Културе