Опаки дилентантизам Крстимира Пантића

Све што је зло, труло и аматерско у косовској политици државног врха Србије на неки начин је сублимирано у вести државне агенције Танјуг од 8.10.2013, која преноси најновије умотворине “кандидата за градоначелника” Косовске Митровице и Заменика директора Владине Канцеларије за Косово и Метохију Крстимира Пантића.^[1] Да ли је Пантић само најновије отелотворење “баналности зла” – бирократа који слепо спроводи једну очигледно погубну политику под геслом “само радим свој посао”, или је свесни (са)учесник у истој – на крају није превише важно за оне којих се та политика тиче. У политици, као и у спорту – пишу се резултати, тј. рачунају се дела. А, када је реч о јавним делатницима – и речи.

Већ прва Пантићева реченица звони на узбуну: “На овим изборима Срби ће одлучити да ли желе да остану део Србије или ће неизласком прихватити да без икаквог отпора Албанци заузму и север Косова и успоставе своје институције и на њихово чело доведу људе који су блиски њима, да доведу људе који не желе добро ни српском народу ни Србији”. Тешко да је сам Пантић способан да смисли овако чудовишну замену теза, поготово имајући у виду да је његов непосредни шеф, Александар Вулин, већ неко време понавља у својим наступима. У сваком случају, ова (замена) теза је ем чудовишна ем опасна по косметске Србе, као и државне интересе Србије уопште. Она окреће ствари наглавачке: они који “желе да остану део Србије” ће учествовати у “изборима” које је расписала тзв. председница сецесионистичке власти у Приштини,^[2] док се они који признају само државу Србију и заговарају бојкот незаконитих “избора” оптужују да ће дозволити успостављање институција на челу са људима “који не желе добро ни српском народу ни Србији”.

Разуме се, ствар стоји управо супротно: они који желе да остану део Србије ту своју жељу могу да докажу и потврде само чином непризнавања свега што им се намеће мимо Устава и закона Републике Србије, а и Резолуције 1244 СБ УН. С друге стране – нису они који заговарају бојкот ти који ће дозволити успостављање институција предвођених људима “који не желе добро ни српском народу ни Србији” – већ управо они, тј. власти у Београду и њихови локални извршитељи, који признају и промовишу лажне изборе расписане по “законима” једне лажне државе. Штавише, ако људи “који не желе добро ни српском народу ни Србији” – тј. учесници на тим лажним изборима, буду “успостављали институције” на основу резултата тих истих лажних избора, то свакако неће бити зато што су им то дозволили заговорници бојкота, већ управо зато што су им то дозволили представници државе који крше заклетву коју су положили на важећи устав земље. Притом је ствар још гора: својим систематским подривањем тврдог и доскора јединственог севера КиМ, Тадићев и Николићев-Вучићев режим су озбиљно подрили капацитете тог истог севера да се супротстави – и то не само у “своје” име већ и у име државе Србије – покушају успостављања власти која долази изван уставног поретка земље.Управо су они ти чије акције могу да доведу до тога да “без икаквог отпора Албанци заузму и север Косова и успоставе своје институције”. Дакле, Пантићева скандалозна порука својим суграђанима на северу КиМ који, залажући се за бојкот управо показују лојалност држави Србији, може се свести на следеће: разбијамо вам јединство и одбрамбену моћ и учествујемо на нелегалним изборима – а ви сте ти који сте одговорни за последице.Чак ни Пантић није толико баналан да не схвата шта прича. Уосталом, ево шта је сам Пантић изјавио одмах после кобног бриселског парафа од 19.4. ове године, опет према Танјуговим наводима:

“Пантић је рекао да је на основу онога што се види у споразуму он апсолутно неприхватљив јер је предвиђено да полиција и правосуђе буду у оквиру косовских закона и да нема никакве везе са српским институцијама, што је оценио као дефинитивно повлачење Србије са ових простора. ‘Ми ћемо се консултовати са нашим грађанима о даљим корацима и уколико је расположење наших грађана такво, а сигуран сам да јесте ми ћемо наставити борбу и нећемо дозволити да се ни ови као ни сви претходни споразуми спроведу на терену,’ рекао је Пантић. Он је позвао грађане да остану мирни и буду уз локалне самоуправе, не подлежу емоцијама и остану храбри као што су били у протеклих 14 година, а председника Владе Србије Ивицу Дачића да посети покрајину и објасни грађанима шта је потписано у Бриселу. ‘Остајемо при ставу да нећемо дозволити спровођење договора. У понедељак ће у подне у Косовској Митровици бити одржан велики народни митинг, сабор српског народа, на којем ћемо донети одлуку о формирању Скупштине северног Косова’, рекао је Пантић”.^[3]

А на заједичкој седници скупштине четири општине на северу КиМ истог дана, Пантић је био једнако изричит: “Нико на северу Косова не жели да учествује у спровођењу евентуално постигнутог споразума у Бриселу. Нека (премијер Србије) Ивица Дачић дође, узме споразум који ће евентуално потписати у Бриселу и нека га заједно са (косовским премијером) Хашимом Тачијем спроведе на Косову”.^[4] Дакле, тада је управо Пантић заговарао ону врсту отпора коју сада демонизује и, можда фатално, слаби док данас свесно ставља своје дојучерашње саборце, чије је емоције и решеност и сам подржавао и потпиривао – изван “закона” сецесионистичке творевине. Не, код Пантића, компонента зла свакако није “банална”: она се сасвим свесно, бестидно гаји. Иоле пристојан човек једноставно не може да изговори оно што Пантић, скачући сам себи у уста (истина, она од пре пола године), данас говори.

Пантићу није довољно што самог себе демантује, већ кривотвори оно што је власт коју заступа потписала а он спроводи. Каже: “Заједница није Асоцијација, како говоре у Приштини, већ ће Заједница српских општина представљати ентитет у оквиру покрајине Косово и Метохија”. Али није Приштина та која назива ту тзв. заједницу српских општина “Асоцијацијом” – тако је назива сам тзв. бриселски споразум (или „Удружењем“, зависно од превода):

“1. Формираће се Удружење/Заједница већински српских општина на Косову”.^[5]

Што се тиче некаквог “ентитета” – а (пара)државна листа “Српска” за коју Пантић агитује би требало, алузијом на Републику Српску, да на то асоцира – о томе нема ни говора, помиње се само општински ниво власти. Јер, како тачка 3. споразума говори, “структуре Удружења/Заједнице биће успостављене на истим темељима као и постојећи статут Заједнице косовских општина, нпр. председник, потпредседник, скупштина, веће”, а њихова делатност ће бити, како је дефинисано у тачки 4, “у складу с надлежностима дефинисаним у Европској повељи о локалној самоуправи” – а и “косовским законом”. А пропо „косовског закона“ – то нас доводи до следеће опасне Пантићеве обмане која је лансирана у Танјуговој вести:

“Пантић је казао да ће Заједница српских општина имати одређена овлашћења која ће бити пренета на њу не из Приштине него из Београда, додајући да ће Скупштина Србије донети уставни закон којим се део овлашћења републичких власти преноси на А.П. Косово и Метохија а део на Заједницу српских општина.” Ако погледамо текст Плана примене тзв. бриселског споразума, тачку 2, прочитаћемо следеће:

“Након општинских избора и потврђивања резултата истих, Тим за припрему ће бити распуштен. Асоцијација/Заједница ће бити успостављена према члану 1. „Првог уговора“ и усвојиће свој Статут у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом”.^[6]

Дакле, ни у тзв. бриселском споразуму ни у Плану примене нема никаквог помена ни „ентитета“ ни Србије и српских закона, већ само „косовског закона“. Тачка 5. из Брисела је изричита: “5. Удружење/Заједница ће користити додатна овлашћења која јој доделе централне власти”. А зна се које „централне власти“ – оне у Приштини. Наравно, не треба сумњати да ће београдски режим покушати, мимо свих законских и уставних норми, да донесе некакав „уставни закон“ ради „преноса овлашћења“ на АП КиМ (наравно не Скупштину АП КиМ која је 4.7.2013. основана у Звечану већ ону сецесионистичку у Приштини) и тзв. Заједницу српских општина – али то нема никаквог дејства на Приштину, нити на ЕУ – јер тзв. бриселски споразум тако нешто једноставно не предвиђа.

Ово је, дакле, више од обичне демагогије, па чак и уобичајених лажи политичара. Ово је врста обмане која треба да доведе у заблуду масу народа и претвори га у овце за клање, стадо које ће ићи на гласање мислећи да гласа за Србију, а заправо гласа за излазак из Србије, односно српског уставно-правног поретка. Још горе – ојачава се спољна слика неискрених, да не кажемо лажљивих српских политичара, који говоре и обећавају једно странцима, а онда говоре нешто сасвим супротно народу којег наводно представљају. А после, када испадне све супротно ономе што је народу обећавано – онда су криви други. Да ли је то та Србија о којој говори сумњиви “магистар” на челу државе – која има “изванредан” положај у свету?^[7]

Вреди поменути, да не остане непоменута, и Пантићеву тврдњу да „предстојећи избори на Косову нису локални“, од које би уствари требало да нам застане дах. Јер, прва тачка одлуке Атифете Јахјага гласи: „1. Proglašavaju se lokalni izbori u Republici Kosova, koji će se održati na dan 03 novebar 2013 godine.“ Дословце, „косоварском латиницом“.

Коначно, при крају Танјуговог извештаја, наводи се још један Пантићев бисер: “Зато је наш циљ да учествујемо на изборима без обзира што су услови тешки, без обзира што их није расписао председник Народне скупштине Србије већ неко кога ми не признајемо”.

Осим што признаје да ништа што је везано за тзв. бриселски споразум и новембарске “изборе” није ни регуларно ни по закону и Уставу, Пантић на крају потпуно разоткрива тактику власти: странцима ће се дати све што траже, али ће се стално “муљати” и покушавати да се потписани договори изиграју или релативизују, већином за потребе домаће јавности и „слободних“ медија који је сервисирају. То је могло да се ради и досад – и добрим делом се и радило, али ће овог пута, тј. после 3. новембра, Приштина, НАТО и ЕУ имати адут који досад нису имали: имаће потписом Владе Србије оверено право да институционално притискају општинска руководства на северу КиМ, што досад није био случај, и моћи ће да машу потписаним споразумима у лице свакој београдској власти која покуша да примени неке законе Републике Србије на територији Косова и Метохије. А иза тих папира ће стајати “убеђивачка моћ” НАТО и ЕУ. Другим речима – будуће сецесионистичке или западне интервенције према северу КиМ биће легитимизоване – разуме се, ако новембарски „избори“ успеју.

Све то, наравно, Крстимир Пантић зна. И, с тим знањем, наставља да крочи смело, све дубље у глиб сопствених неистина, пропагирајући изборе за које је сам рекао да уклањају државу Србију са простора КиМ. Нажалост, штету коју чини не чини само себи.

Александар Павић / Фонд Стратешке Културе