Ексклузивно:Транскрипти разговора страних обавештајаца (Десети део)

Београд – На место главног координатора овог пункта постављен је управо Нејбор који је пре тога већ једном био разоткривен као шпијун, и то у Грчкој 1988. године, када су му тамошње власти отказале гостопримство. Посао главног координатора пункта у Скопљу овај амерички обавештајац обављао је до 1996. године. После тога је отишао у Загреб, где је имао задатак да успостави контакте и учврсти позиције са којих би могао безбедно да се
„инсталира” у Београду.

Бивши шеф ЦИА за Балкан Џон Нејбор

Коначно је стигао у Београд 1997. године, као званичан члан особља амбасаде САД. Према поузданим информацијама, управо је те године ступио у контакт са Момчилом Перишићем, тадашњим начелником Генералштаба Војске Југославије, кога је убрзо заврбовао да ради за ЦИА, тврди наш извор.

Ипак, поред овог, Нејбор је имао и један значајнији задатак у Београду. Наиме, он је током 1998. године интензивно радио на прикупљању података и припреми терена за НАТО бомбардовање. У Македонију се вратио непосредно пре бомбардовања, током којег је имао задатак да координира рад америчких обавештајних служби према СРЈ.

Када се у Београду поново отворило дипломатско-конзуларно представништво САД, током 2000. године, Нејбор је био акредитован као званично лице америчке администрације. Почетна дужност му је била „службеник у економској секцији”, да би после био именован на место првог секретара. Незванично је обављао место шефа ЦИА за Балкан, а као представник ове обавештајне службе представљао се органима МУП-а Србије, од којих је тражио сарадњу.

Суштина његовог деловања у Србији, како каже наш саговорник, била је усмерена на избор особа које су биле погодне за прикупљање података од интереса за америчку администрацију. Извесно је да се Нејбор до хапшења 2002. године бавио обавештајном делатношћу која је имала за циљ прикупљање тајних војних и других података, личним увидом и преко агентурних позиција. Обавештајне ослонце је бирао у различитим структурама, углавном међу утицајним особама. Наше обавештајне службе имају податке да је Нејбор, као члан једне верске секте, користио своје истомишљенике за прикупљање обавештајних података.

Прекинут поступак против Перишића

Војно правосуђе оптужило је 2002. године Момчила Перишића за кривично дело шпијунаже у корист Сједињених Америчких Држава. Иста оптужница је за одавање службене тајне теретила потпуковника Миодрага Секулића и Владимира Влајковића.

Поступак је водио Војни суд у Београду до његовог укидања 1. јануара 2005. године. После тога предмет прелази у надлежност Војног одељења Окружног суда у Београду. Кривично ванрасправно веће тог одељења донело је 9. новембра 2005. године одлуку да прекине кривични поступак против некадашњег начелника Генералштаба до окончања поступка који се против њега води пред трибуналом у Хагу. Истом одлуком обустављен је поступак и против осталих оптужених.

– Одлука о прекиду донета је на основу одредбе Закона о сарадњи СРЈ са Хашким трибуналом. Њом је прописано да ће се, у ситуацији када је предмет поступка пред домаћим судом кривично дело које није у надлежности међународног трибунала, поступак пред домаћим судом прекинути до окончања поступка пред трибунала.

Оргинални документ ДБ.РС

Склоните Шешеља!

На састанку у Лугану 14. августа 2000. Зоран Ђинђић и Карла дел Понте договорили ко мора бити испоручен у Хаг

„Склоните Шешеља из Србије!”, захтевао је Зоран Ђинђић од Карле дел Понте на неформалном састанку који је одржан 14. августа 2000. у швајцарском граду Лугану. Овај сусрет вероватно није био први, али је свакако један од најзначајнијих који су имали покојни српски премијер и тадашња тужитељка Хашког трибунала. Наиме, према транскрипту разговора са овог сусрета, управо тада је договорено ко се мора испоручити Трибуналу и зашто. Курир ће у неколико наставака, уз извесна скраћења, објавити садржину овог разговора.

Дел Понте: Дакле, слажемо се око ових приоритета.

Ђинђић: Да. Који је по вама приоритет Војислав Шешељ?

Дел Понте: Ви ћете најбоље сагледати ко ће новој власти сметати, па ћемо на ваше предлоге увек одговорити позитивно. Свима је превасходан циљ да у Србији, за ваше владавине (мисли се на ДОС, прим. аут.), буде мирно и без великих политичких потреса. Уколико радикали ремете политичку ситуацију, нека Шешељ буде на удару, а ваши правници нека усмере оптужницу у жељеном правцу.

Ђинђић: Они (СРС) су агресивни и непредвидљиви. Са социјалистима се лако може изаћи на крај јер су се многи већ дистанцирали од Милошевића. Зато Шешељ мора бити у Трибуналу.

Непозната особа: Ви у Србији сте запалили Европу, хоћете да господарите целим Балканом. Милошевића морате да доведете и поставите где му је место, јер се у противном Американци неће смирити. Пре поласка имао сам разговор са госпођом Олбрајт и знате шта је тражила да вам пренесем, господине Ђинђићу. Србију треба обезглавити и све који су се успротивили НАТО савезу треба процесуирати без пардона. То су њене речи.

Дел Понте: Трибунал мора да функционише као међународни суд који су створиле Уједињене нације и зато по преузимању власти не смете да имате милости према политичким противницима. Вук Драшковић је такође заслужио да се нађе као оптужени, али Американци не дају да седне на оптуженичку клупу. Његова гарда је много зла нанела у Херцеговини и у Босни. Политичко руководство Србије биће оптужено за „удружени злочиначки подухват” и од понашања појединаца зависиће да ли ће бити сведоци Тужилаштва или се уопште неће појављивати као оптужени. Када преузмете власт, а то је готова ствар, јер су Американци решили да иду до краја, па ако треба и да НАТО војском окупирају целу Србију, вама ће бити задатак да тајне архиве одмах приграбите и проследите америчкој амбасади, као и печате и деловодне протоколе, јер се неке ствари морају монтирати да би се оптужени довели у безизлазну ситуацију. Такође треба синхронизовано, са оперативцима
ЦИА и МИ6, преузети даноноћно праћење свих који су радили у војној и цивилној безбедности. Александар Васиљевић, Недељко Бошковић, Аца Томић, Јовица Станишић, Френки… Код Шешеља ће бити проблем зашто га оптужити; јер није био у власти када су се водили ратови и не може се окривити за командну одговорност.

Ђинђић: Шешеља треба трајно склонити из Србије, јер је он зло за државу и народ! Његова упорност и бруталност угрозиће нашу власт. Он никада неће престати да се залаже за велику Србију, па ће односи са суседима увек бити затегнути. Он је непоправљиви не националиста, већ шовиниста.

У том тренутку у просторију улази Ричард Меј.

Дел Понте: Радује ме што сте дошли. Сер Ричард Меј је желео да упозна перспективног политичара из Србије.

Ричард Меј: Драго ми је да смо се упознали, господине!

Сви на суд!

У другом наставку разговора између Зорана Ђинђића и Карле дел Понте судија Ричард Меј поручује да се мора судити политичком, војном и полицијском руководству Србије

На неформалном састанку који је покојни премијер Зоран Ђинђић 14. августа 2000. имао с бившом главном тужитељком Хашког трибунала Карлом дел Понте у једном моменту у разговор се убацио и некадашњи судија у Трибуналу Ричард Меј. Ово је био први и последњи сусрет Ђинђића и Меја, док се са Дел Понтеовом састајао још неколико пута, управо због њеног инсистирања да се што пре изруче сви они Срби за које постоје докази да су ратни злочинци.

Меј: Колегиница Дел Понте вам је сигурно већ објаснила значај привођење Слободана Милошевића, јер он као председник државе мора бити одговоран за све страхоте које су преживели народи у бившој Југославији. Међународни кривични суд за бившу Југославију разликује се од трибунала у Нирнбергу и Токију, у којима се судило злочинима нацизма. Ови трибунали су имали надлежност над појединцима и злочиначким организацијама и било је лакше одлучивати и доносити адекватне пресуде. Хашки трибунал има надлежност само над приватним лицима, али се, признаћете, лична одговорност тешко може дистанцирати од друштвене или страначке. Ми смо у разговорима с представницима америчке и других администрација донели основне смернице рада Трибунала и, признали или не, мора се судити српском политичком, војном и полицијском руководству Србије. Правни заступници Америке су заинтересовани за Слободана Милошевића, јер сматрају да је он започео ратове у бившој Југославији у циљу стварања велике Србије и да се испречио америчким интересима
на Балкану.

Ђинђић: Да, то ми је јасно!

Меј: Какво ви мишљење имате о Слободану Милошевићу, више као човеку, а мање као политичару?

Ђинђић: Милошевића више познајем као политичара пошто смо неколико пута разговарали о будућности Србије. Приватно мало знам о њему, осим да је у браку са председницом ЈУЛ Мирјаном Марковић, која има огроман утицај на њега лично, али и на политичке прилике у земљи. Има двоје деце, Марију, која држи телевизију која емитује забавни програм, и Марка, за кога имамо податке да се уплео у криминал око цигарета, бензина и друге акцизне робе. Као политичар за Милошевића бих рекао да је вешт и превртљив, да не полаже много на обећања и да је упоран у реализацији својих планова. Он је диктатор и зато се не може проценити како ће реаговати на губитак слободе и улогу која ће бити депримирајућа у сваком погледу. Неспорно је знао да манипулише људима из свог окружења, али последњи резултати рада наших доушника говоре да му многи некадашњи сарадници окрећу леђа. Јовица Станишић месецима не разговара с њим, Александар Васиљевић је спреман да га оптужи за све недаће у прошлим ратовима, Павковић је војник од великог његовог поверења. Владимир Лазаревић ћути и чека расплет, Милан Милутиновић и Драгољуб Ојданић су више наклоњени опозицији, Никола Шаиновић је тврдог убеђења да је политика Милошевића била једина исправна, док полицијска структура – Сретен Лукић, Рођа Ђорђевић и Гури – засад седи на две столице. Вељко Кадијевић и Благоје Аџић се не експонирају, Томислав Симовић је резервисан.

Меј: Имам податак да су родитељи Милошевића склони суициду и да су подизали руку на себе?

Ђинђић: Да, то је тачно!

Меј: Срби су склони митоманији и величању прошлости. Још за време студентских дана на Оксфорду имао сам неке колеге из Југославије и многи од њих су напамет знали народне песме о српским јунацима. Митови и легенде прате многе народе кроз историју и доказано је да ако властодршци хоће да их ослободе тог веровања, онда су резултати никакви. Убити људе који су предодређени за легенду јесте пропаст за оне који то чине. Че Гевара је убијен па је после смрти постао мит, не само за кубански народ него и за цео свет. Постао је симбол отпора неправди. На другој страни, ми Енглези смо после дугогодишње робије пустили Манделу из заточеништва и уместо да постане обичан противник мањинском народу у Јужноафричкој Републици, он је постао симбол свих угрожених црнаца на планети.

Ђинђић: Шешељ ће бити наш највећи проблем по преузимању власти и зато га треба трајно изоловати од догађаја у Србији. Колику робију предвиђате за некога ако се зна да је учествовао у удруженом злочиначком деловању које је имало за циљ насилно протеривање хрватског, муслиманског и другог несрпског живља у циљу стварања велике Србије?

Меј: Проучио сам деловање Шешеља и мислим да се ради о човеку који је преко главе претурио многа робијања и који важи за веома доброг познаваоца права. Нажалост, вероватно нећу бити у могућности да пратим процес Војиславу Шешељу пред Трибуналом.

Крај

Васељенска ТВ