Ексклузивно:Транскрипти разговора страних обавештајаца (Осми део – отцепљење Војводине)

Београд – Отимање Војводине

Северна српска покрајина била је тема састанка обавештајних служби Велике Британије, Немачке и САД у Бриселу јуна 2003. године

У Бриселу је 20, 21. и 22. јуна 2003. године одржан састанак чија је главна тема била судбина Војводине. Скупу су присуствовали представници обавештајних служби Велике Британије, Немачке и Сједињених Америчких Држава.

Овај сусрет документовали су оперативци једне друге стране службе, која такође има интересе на овом подручју. На овом састанку донети су следећи закључци:

1) Изменити демографску структуру.

2) Војводину најпре економски потчинити куповином земљишта и предузећа.

3) Све банке и финансијске установе морају бити под контролом западних институција.

4) На културном плану јачати оне секторе цивилног друштва који пропагирају лабавије везе са Србијом.

5) На политичком плану форсирати и помоћи оне политичке опције које се залажу за лабавије везе са Београдом.

6) Инсистирати на питању денационализације и повратку имовине на стање пре
Другог светског рата.

7) Радити на рестаурацији граница Аустроугарске монархије.

Према речима наших саговорника, закључци са овог састанка одлучујуће су утицали на формирање политичких одлука у Бриселу и Вашингтону које су се тицале судбине северне српске покрајине.

– Посебно је занимљив закључак који се тиче инсистирања на повратку имовине власницима који су напустили Војводину након завршетка Другог светског рата. Ради се о припадницима немачке мањине који су својевољно изразили жељу да напусте своја имања и одселе се у Немачку. Реч је о врло перфидној ствари. Сличан пример имали смо скоро са случајем обештећења Италијана који су живели у Хрватској и који су после 1945. протерани из Истре и Далмације. Италија је пре неколико година тужила Хрватску због овог случаја и тражила обештећење, које износи око осам милијарди евра. Како сада ствари стоје, Хрватска нема велике шансе да добије овај спор – каже наш саговорник и додаје да је сличан сценарио спреман и за Србију.

Куповина покрајине

Прва фаза у одвајању Војводине, према закључцима са састанка обавештајних служби у Бриселу, требало да буде промена власничке структуре земљишта приватизацијом великих пољопривредних комбината

Кључна полуга за одвајање Војводине од Србије треба да буде економија, закључак је донет на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке одржаном у јуну 2003. године у Бриселу, сазнаје Курир од добро обавештених извора блиским обавештајним круговима.

Према речима наших извора, на овом састанку донет је низ закључака који су у наступајућем периоду представљали конкретне смернице за политику западних земаља према коначном статусу северне српске покрајине. Наши извори, који су имали увид у записнике са овог састанка, а које је начинила друга страна обавештајна служба заинтересована за овај простор, тврде да је ипак највећа важност придата економском моменту.

– Поред свих мера које су предложене на овом састанку и који се тичу политичког контекста одвајања Војводине, ипак је највећи значај дат низу економских мера, које су спровођене у тишини од 2001. године до данас – каже наш саговорник.

– План одвајања Војводине и рестаурације граница Аустро-Угарске монархије одвијао се у две фазе. Прва фаза, која је спровођена у тишини скоро седам година, управо је та економска компонента. Она је укључивала пре свега промену власничке структуре над земљиштем кроз приватизацију великих пољопривредних комбината. Према плановима западних обавештајних служби, приватизацију ових великих предузећа требало је да спроведу хрватске компаније потпомогнуте немачким капиталом. Тако је извршена приватизација зрењанинског гиганта „Дијамант”. У тој приватизацији хрватски „Агрокор” је поред уљаре постао и власник више од 200.000 хектара најквалитетније земље у Србији – тврде наши саговорници.

Убачени

План страних обавештајних служби за отцепљење Војводине ушао у завршну фазу убацивањем сецесионистичких странака у фронт за борбу против Слободана Милошевића

Политичка платформа за отцепљење Војводине спремана је од 1995. године и сада је ушла у завршну фазу, каже за Курир извор близак обавештајним круговима. Позивајући се на записнике са састанка врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке одржаног у јуну месецу 2003. године, наши саговорници тврде да је политичка компонента отцепљења северне српске покрајине брижљиво спремана.

– На том састанку представници ових обавештајних агенција представили су своје планове везане за помагање и финансирање оних политичких снага које заговарају сецесију. Према њиховим закључцима, у то време је већ требало почети са конкретним политичким акцијама кроз институционалне полуге система, односно требало је системски радити на отцепљењу – тврде наши саговорници.

Према њиховим речима, док се у првој фази борба за отцепљење Војводине концентрисала око невладиног сектора и опозиционог деловања, већ почетком 2003. године сазрели су услови за промену правца.

– У време Милошевића, сецесионистичке групе су биле минорне и углавном окупљене око неких невладиних организација. Сви политички лидери овог покрета никада нису имали веће упориште у народу. Међутим, након смене режима 2000. године сецесионисти су, додуше стидљиво и на мала врата, улазили полако у институције система. У време Милошевића
у први план није гурана идеја о отцепљењу Војводине, него су у широком фронту за смену диктаторског режима прогуране и оне снаге које су биле сецесионистичке. План је дугорочно предвиђао да ова струја у једном тренутку постане владајућа у покрајини, што се на крају и догодило – каже наш саговорник.

Косовски модел

План западних обавештајних служби за отцепљење Војводине, осим економског и политичког, садржао и део о изазивању нереда оружаних сукоба сличних оним на Косову и Метохији

План отцепљења Војводине, који је договорен на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке у Бриселу 2003. године, предвиђао је и изазивање немира и оружаних сукоба, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

На поменутом сусрету, који је одржан 21, 22. и 23. јуна 2003. године у главном граду Белгије, донети су закључци који су у великој мери определили судбину ових простора. Иако је акценат стављен на економски и политички план, ипак врх обавештајних служби западних земаља није искључио могућност изазивања немира и неке врсте оружаних сукоба.

– Иако је централна тема била економија и овладавање територијом економским и финансијским поробљавањем, ипак није се до краја искључила могућност стварања нереда и сукоба. За ову сврху намера им је била да се у једном тренутку појачају нетрпељивости изнеђу различитих националних мањина које живе у Војводини и већинског српског живља. Било је планирано да се потпомогне оформљивање и рад свих могућих националистичких и екстремистичких група у свим националним групацијама, па и у већинској српској – тврди наш саговорник.

Према његовим речима, позивајући се на документа у које је имао увид, образац по коме је требало да буду изазивани ови сукоби био је доста сличан оном који је претходно примењен на Косову.

– И овде су били у плану терористички напади, уништавање државне имовине и бојкот институција, напади на органе реда, полицију и војску пре свега, али и блокада путева. Свака национална група добила би своју оружану фракцију и на терену би настао потпуни хаос, а онда би се по косовском моделу испровоцирало мешање међународне заједнице и проблем би био склоњен из руку званичног Београда и постао би међународна ствар – тврде наши саговорници.

Хрватска веза

Реализацију плана за отцепљење Војводине западне обавештајне службе доделиле хрватским колегама и њиховим финансијскм екпонентима

За планирано отцепљење Војводине западне обавештајне службе једну од кључних улога намениле су хрватској служби и њиховим финансијском експонентима, каже за Курир саговорник близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, на састанак који је одржан у јуну 2003. године у Бриселу, и на коме су били присутни кључни људи британске, америчке и немачке обавештајне службе, једна од тема била је и улога која би се евентуално могла доделити хрватској служби у предстојећим операцијама везаним за отцепљење северне српске покрајине.

– Хрватска служба, уз подршку Британаца и Немаца, требало је практично да буде извођач радова на терену. План је био једноставан – фаворизовати хрватски капитал у предстојећој приватизацији великих војвођанских предузећа, пре свега великих пољопривредних комбината – каже наш саговорник.

Наш извор тврди да је, кад год би неки посао са приватизацијом запео, на сцену ступила хрватска служба, која је преко својих веза у подземљу брзо пеглала ситуацију.

– Када би наступио проблем, Хрвати би преко својих криминалаца, који су, опет, у одличним односима са српским криминалцима, завршавали посао – каже наш саговорник.

Скоро неприметно, велики део обрадиве површине у Војводини, посредно или непосредно, убрзо се нашао под контролом хрватских фирми.

– Најбољи пример је хрватски тајкун Ивица Тодорић, власник „Агрокора”. Његов отац је био један од најтврђих хрватских националиста из времена МАСПОК-а 1971. године, а син је данас преко својих фирми власник више од 300.000 хектара најбоље земље у Војводини. Управо је он приватизовао зрењанинску уљару „Дијамант” и „Фриком”, а претпоставља се да су фирме под његовом контролом посале власници великог броја предузећа у Војводини – тврди наш извор.

Нарко приватизација

Земљу и пољопривредне комбинате у Војводини, по налогу западних обавештајних служби, осим хрватских фирми, куповали и албански и црногорски бизнисмени, новцем стеченим трговином наркотицима

При куповини земље у Војводини, поред хрватских фирми, фаворизован је капитал албанских и црногорских бизнисмена, настао углавном кроз трговину наркотицима и другим противзаконитим пословима, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Поред хрватског капитала, који је био кључан у приватизацији пољопривредних добара у северној српској покрајини, кроз приватизације највећих уљара и пољопривредних комбината, предност је датра и црногорском капиталу и новцу албанске мафије који је кроз разне инвестиционе фондове пласиран на тржиште Србије.

Према речима наших саговорника, одлука о оваквом економском поробљавању Војводине донета је на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, одржаном у јуну 2003. године у Бриселу.

– Кроз гомилу тих инвестиционих фондова који су регистровани на разним егзотичним острвима крије се шиптарски новац, стицан у нелегалним пословима трговине дрогом широм Европе. Албанци су под утицајем страних служби „упућени” да би било пожељно да део својих прихода уложе у приватизацију и куповину земље у Војводини – тврди наш саговорник.

Исти извори тврде да су неке од наших тајних служби регистровале појаву ових
„инвестиционих фондова”, али да до сада нико од надлежних органа није реаговао у вези са тим.

– Сви добро знају ко стоји иза тог сумњивог новца, али држава Србија засад ништа не чини да то спречи. Много је прљавог новца ушло у приватизацију у Србији и на тај начин је сумњиви капитал легализован, али у овом случају намера није само да се опере нелегално стечен новац, већ да се створи економска зависност која ће се касније рефлектовати на политичком пољу – каже наш саговорник.

Обука за терористе

Покрет „64 жупаније”, који окупља мађарске националисте, стране обавештајне службе припремале као ударну песницу приликом евентуалног одвајања Војводине

Мађарски националистички покрет под називом „64 жупаније” био је одређен као главна ударна песница у евентуалним терористичким обрачунима са српским властима на територији Војводине, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Ова националистичка и профашистичка организација, која углавном окупља проблематичну младеж и чији је циљ успостављање граница које је имала некадашња Угарска у двојној Хабзбуршкој монархији, била је нарочито погодно тло за инфилтрацију страних обавештајних служби заинтересованих за подручје Војводине. Одлука о активирању ове организације и њеној употреби у предстојећој операцији одвајања северне српске покрајине донета је на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке који је одржан крајем јуна 2003. године у Бриселу.

– Одлучено је да се на све начине, али у строгој тајности, потпомогне деловање овог покрета. Ту се пре свега мисли на материјална средства, новац, оружје, опрему… Неке стране службе заинтересоване за дешавања на овом простору регистровале су постојање неколико кампова за обуку на територији Мађарске и у Србији у којима су се
обучавали припадници овог покрета. Инструктори су, наравно, били већ проверени кадрови који раде за западне обавештајне агенције и који су своје знање преносили полазницима терористичких курсева у Хрватској, Босни и на Косову – тврди наш саговорник.

Према речима наших саговорника, претпоставља се да је кроз ове кампове прошло неколико стотина полазника и да је њихова улога да у одређеном тренутку изврше терористичке нападе на стратегијски одређене тачке у покрајини, попут индустријских постројења, саобраћајница, електромреже…

– Али, поред тих задатака, ови људи су оспособљени и за класичне терористичке акције, заседе, убиства владиних званичника, нападе на полицију, блокаду путева и извођење класичних борбених дејстава – упозоравају наши саговорници.

Паре за отцепљење

План западних обавештајних служби за одвајање Војводине садржао и финансијску помоћ сепаратистичким странкама и невладиним организацијама

На састанку одржаном 21, 22. и 23. јуна 2003. године у Бриселу, на коме су присуствовали водећи људи британске, америчке и немачке обавештајне службе, договорени су и детаљи финансијске помоћи сепаратистичким снагама у северној српској покрајини, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, већи део новца био је намењен финансирању политичких партија које су се отворено залагале за сецесионизам, али и на невладине организације и медије које су блиске овим политичким снагама.

– Ради се о вишемилионским сумама. Само за финансирање једне политичке партије (име познато редакцији Курира) одређена је сума од три милиона долара годишње. Поред партије, доста новца из црних фондова тајних служби било је намењено и за удружења и политичке групације које су направљене искључиво по националном кључу, односно оне које промовишу интересе националних мањина у Војводини. Међу њима су, опет, по другом кључу биле фаворизоване оне групе које су имале најекстремније кадрове – тврди наш саговорник.

Наши извори тврде да су поред ових, условно речено, „институционализованих” извора финансирања, постојали и други начини прибављања новца за ове циљеве.

– Одређеним бизнисменима на које су оперативци ових служби на терену имали неки утицај било је наложено да финансијски помогну одређене странке или невладине организације
– каже наш извор и додаје да је већина послушала те сугестије.

– Неки од тих пословних људи, а сви мање-више послују у Србији, нису имали избор, јер су им други послови зависили од веза са неким људима који су се у то време (средина 2003. године) налазили у власти Србије, а који су били у вези са овим страним службама.

Черупање

План западних обавештајних служби био да се изврши територијална подела Војводине на три интересне зоне, на које би доминантан утицај имале Хрватска и Мађарска

На састанку водећих људи обавештајних служби САД, Велике Британије и Немачке, одржаном 21, 22. и 23. јуна 2003. године у Бриселу, донета је одлука и о територијалној подели Војводине, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Подсећамо, на овом састанку који се може сматрати врло битним у погледу даље стратегије спољне политике западних земаља према северној српској покрајини, било је речи
о детаљној разради плана сецесије кроз институционалне, али и кроз ванинституционалне канале.

Према речима наших извора, који су имали увид у записнике и снимке са овог састанка до којих је дошла једна страна обавештајна служба заинтересована за догађања на
Балкану, у једном тренутку говорило се и о територијалној подели Војводине.

– Не би се могло рећи да је реч о класичној подели у физичком смислу, већ пре свега о подели на директне интересне зоне у административном смислу. Пошто је већ у принципу све било договорено око поделе колача између великих сила заинтересованих за северну српску покрајину, на ред је дошла и подела остатка. Цео процес у великој мери личи на поделу Немачке после Другог светског рата на интересне зоне, када су савезници поделили Хитлерову Немачку на неколико делова. Тако је план био да се Војводина подели на три интересне зоне у којима ће на терену доминантан утицај имати Мађарска и Хрватска, наравно под надзором САД, Енглеске и Немачке – тврди наш саговорник.

Наши извори тврде да овакав модел у многоме подсећа на неку врсту рестаурације граница Аустро-Угарске на Балкану, али и на повампирење НДХ.

– Према тој верзији плана хрватска интересна зона би требало да буде Срем и делови Бачке, док би мађарска зона требало да буде Бачка и делови Баната. Иако би административни центар био у Новом Саду и формално независан од утицаја са стране, ипак би у овим срединама хрватски, односно мађарски капитал имали домонантан утицај, што је и основна замисао пројекта Војводине као државе – тврди наш извор.

Затварање гаса

Спречавање уласка руског капитала у Војводину односно проласка гасовода „Јужни ток” преко те територије кључни део плана западних обавештајаца

На састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, који је одржан у јуну месецу 2003. године у Бриселу, било је речи и о спречавању уласка руског капитала у Војводину, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

На поменутом састанку, који се може сматрати кључним у погледу одлука које су постале полазна тачка спољне политике западних земаља по питању Војводине, једна од битних тачки било је и питање уласка руског капитала и уопште утицаја у ову област у Србији.

Према речима наших извора, скоро једногласан закључак свих учесника састанка био је да по сваку цену треба спречити улазак Руса.

– Ове западне земље су као један од својих стратешких циљева у овом подручју дефинисали сецесију северне српске покрајине. Начин на који ће то извести је већ добро познат и мање-више видљив свима. Међутим, оно што се уствари иза брда ваља, разликује се од онога што је видљиво. Кључна битка за судбину Војводине води се управо у овом тренутку и чврсто је везана за судбину гасног споразума с Русијом. Иза планова о сецесији стоје и конкретни економски интереси, јер ће, уколико „Јужни ток” не прође кроз Србију, а самим тим и кроз Војводину, туда проћи неки други гасовод, наравно не руски. И, наравно, проћи ће кроз територију новоформиране државе. Гасовод је кључна полуга власти у Београду којом могу битно да утичу на формирање политичке воље у западним земљама. На тај начин би и сецесија Војводине била знатно отежана, ако не и сасвим онемогућена. Управо је из тог разлога врх западних обавештајних служби инсистирао да се никако не дозволи руски утицај у Србији – закључује наш саговорник.

Затирање

Западни стручњаци који су радили процене даље економске судбине Војводине закључили да је најважније уништити пољопривреду

Уништити пољопривредну производњу у Војводини један је од закључака донетих на састанку врха обавештајних служби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке одржаном у Бриселу 21, 22. и 23. јуна 2003. године, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Како је Курир већ раније писао, економски моменат био је један од пресудних при формирању политике западних земаља према судбини северне српске покрајине. Међутим, људи који су имали увид у садржај и ток поменутог састанка тврде да је, поред приватизације и контроле банкарског и финансијског сектора, велики значај за присутне имала основна привредна грана у Војводини – пољопривреда.

Према њиховим речима, западни стручњаци који су радили процене даље економске судбине Војводине сматрали су да је најважније уништити примарну пољопривредну производњу.

– Намера им је била да то учине на два начина. Прво кроз приватизацију пољопривредних комбината, а онда кроз систематско гушење производње, пре свега преко државне политике у овом сектору. Зато је један од приоритета рада на овом пољу била инфилтрација људи у државне институције које се баве пољопривредном производњом – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да је у последњих неколико година у Војводини, осим у најмању руку сумњиве приватизације у овом сектору, присутно и доста „сумњивих инвестиција”.

– Јавна је тајна да се у неколико фабрика које се баве производњом хране користе технологије које су купљене под сумњивим околностима и под притиском разних саветника, а које нису дозвољене у земљма ЕУ и САД. Разлог зашто оне нису дозвољене јесте штетност за здравље човека и његову околину. Еколошки моменат је веома битан. Скоро све стране инвестиције у Војводини еколошки су веома опасне – тврди наш саговорник.

Сецесија

Отцепљење Војводине планирано у две фазе. После стицања статуса аутономне регије под надзором Европске уније, била би проглашена и формална независност у саставу ЕУ

Планирано је да будући статус Војводине буде остварен у две фазе. У првој би северна српска покрајина требало да добије неку врсту аутономије, надзиране из Европске уније, а у другој фази требало би да израсте у независну државу у саставу заједнице европских народа – ЕУ, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Овакав закључак донет је у јуну 2003. године у Бриселу, на састанку врха обавештајних служби Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Немачке.

Према речима наших саговорника, који су имали увид у документацију са овог састанка, закључак је био да се, поред свих припрема за које су установили да су неопходне, независност Војводине мора постићи кроз неколико фаза.

– Договорени су детаљи отцепљења Војводине, све фазе и припреме, пре свега оне економске, приватизација стратешких индустријских предузећа у северној српској покрајини, приватизација пољопривредних добара и земље. На крају, договорено је да се отцепљење, ипак, спроведе кроз две фазе. У првој би Војводина имала статус неке аутономне регије, или како то у медијима најављују „европске регије”. То би била нека врста функционалне аутономије, потпуно одвојене од власти у Београду и под надзором регулаторних органа Европске уније. Наравно, била би под војном заштитом НАТО – тврди наш саговорник и додаје да се сада једино још тражи неко у Београду ко ће на то добровољно да пристане.

Наши извори тврде да ће се након прве фазе у року од неколико година ући и у другу, која ће претпостављати формално осамостаљење.

– Иако ће остати мало елемената независности на које ће било која земља на Балкану моћи да се ослони кроз неколико година, план предвиђа да се у једном тренутку, највероватније када Србија буде била пред вратима ЕУ, неко одлучи да прогласи и формалну независност Војводине – тврде наши саговорници.

Хушкачи

Енглески обавештајци, за разлику од америчких и немачких колега, заговарали тезу о отцепљењу Војводине оружаним путем

Врх енглеске обавештајне службе је на састанку у Бриселу, одржаном у јуну 2003. године, заговарао тезу да Војводина свој пут ка сецесији мора да прође по косовском моделу – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, на поменутом састанку, коме су поред представника енглеске обавештајне службе присуствовали и представници обавештајних служби САД и Немачке, усаглашене су полазне основе које су дефинисале политику кључних западних земаља према питању Војводине. Овај састанак, на коме су скоро до детаља разрађене фазе отцепљења северне српске покрајине, снимили су оперативци друге стране службе заинтересоване за овај простор.

Наши извори, који су имали увид у записнике са овог скупа, тврде да су се милитантним приступом посебно истицали представници британске обавештајне службе.

– Енглези су стално заступали тезу да се Војводина мора одвојити по косовском моделу. Тражили су да се испровоцира оружани сукоб ограничених размера, а затим да се у целу причу уведу снаге НАТО као неизбежан фактор мира и стабилности и да се на тај начин, голом физичком силом, Војводина одвоји од остатка Србије – тврде наши саговорници.

Иако је план који су заговарали остали присутни на састанку претпостављао много суптилније методе, стварање економске зависности, приватизацију, деловање кроз сектор цивилног друштва… енглески обавештајци сматрали су да су то неефикасне методе.

– Њихов приступ и аргументација могли би се сажети у следећу констатацију: сви ти планови су теоретски добри, али захтевају много времена и новца. Сукоб ниског интензитета је, према њима, много боље решење и управо то је модел који треба безусловно применити на Србију – тврде наши извори.

Басељенска ТВ