Ексклузивно:Транскрипти разговора страних обавештајаца у Србији и иностранству (Седми део)

Београд – Реанимација

Зоран Ђинђић после атентата уместо на ВМА пребачен у Ургентни центар под притиском оперативаца Ентонија Монктона, који је и тамо имао своје агенте, за сваки случај

Кад је погођени премијер Зоран Ђинђић 12. марта 2003. године пребачен у Ургентни центар Клиничког центра Србије, у лекарском тиму и међу особљем постојали су људи који је, као последња резерва, требало да обезбеде да не преживи операцију, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, оперативци су се инфилтрирали и међу дежурно медицинско особље које је у том тренутку било у Ургентном центру.

– Када су неколико минута после атентата, и пошто је изгубио много крви, људи из његовог обезбеђења успели Зорана Ђинђића да убаце у аутомобил, радио-везом су тражили упуства где да га пребаце. Одговор је био Ургентни центар, наравно, с разлогом. Обично би у ситуацијама кад је неком високом државном функционеру живот угрожен исти био пребачен на ВМА, јер се сматра да та установа пружа најбоље услове за лечење, али и да је најбезбеднија – каже наш саговорник.

Ипак, под притиском оперативаца Ентонија Монктона, који у првих неколико сати после убиства премијера буквално контролишу српски МУП, одлучено је да се Ђинђић пребаци у Клинички центар.

– Ђинђић је већ био мртав кад је довезен у Ургентни центар. Вероватно је био мртав одмах пошто је погођен. Али се, из разлога који су познати само организаторима његове ликвидације, чекало са званичним извештајем лекарског конзилијума о његовом стању. Буквално, конзилијуму није дозвољено да се обрати јавности док то не одобри неко из Владе – тврде наши извори, и додају да је „разлог за ово одуговлачење био тај што је после убиства премијера настала права паника међу лидерима ДОС-а, па многи носиоци државних функција који су морали у том тренутку да реагују нису то учинили, јер физички нико није могао да их пронађе”.

Диктат МИ6

После убиства премијера Србије Зорана Ђинђића већи део Владе Србије био паралисан, али су неки тачно знали шта треба да раде. Беба Поповић био међу „најтрезвенијима”

Под притиском оперативаца МИ6 и Ентонија Монктона српске власти 12. марта увече проглашавају ванредно стање – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према речима наших саговорника, одмах после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића већи део Владе Србије био је паралисан, али су неки тачно знали шта треба да раде.

– Само неколико сати после убиства, док већина министара још увек није била сигурна да ли је председник Владе убијен, телевизије Б92, Пинк и РТС објављују имена атентатора и њихове слике, биографије и све оперативне податке из истраге која се водила против највеће организоване криминалне групе на овим просторима, „земунског клана”. Велики број политичких лидера ДОС-а био је изненађен када је видео њихове фотографије и имена на телевизији. Један министар из Ђинђићеве владе је чак прокоментарисао у стилу: „Људи, јесте ли ви нормални, зашто стављате њихове слике на телевизију” – кажу наши извори.

Међутим, како тврде многи сведоци тадашњих дешавања, један од најтрезвенијих људи из окружења Зорана Ђинђића био је шеф Бироа за комуникације Владимир Беба Поповић.

– Управо је Поповић био тај који је главним уредницима ових телевизија дао слике и податке о људима из „земунског клана”. Он их је добио од људи из МУП-а, а њима су их сервирали оперативци под контролом Ентонија Монктона – каже наш саговорник и додаје да су управо људи под контролом енглеске обавештајне службе који су били инсталирани око премијера Ђинђића одиграли кључну улогу у припремању ванредног стања и акције
„Сабља”.

– Да није било Монктонових сарадника и да је било неке иоле организованије политичке снаге, после убиства Ђинђића лако је могло доћи до смене власти. Али, све је било добро испланирано. Људи под контролом Монктона долазе до Наташе Мићић, тадашње председнице Скупштине Србије и в.д. председника, која се у то време налазила ван Београда, и доводе је у престоницу, где она пред ТВ камерама чита указ о ванредном стању – каже наш саговорник.

Ванредно стање

Кључни сведок операције „Сабља” био шеф британске обавештајне службе МИ6 Ентони Монктон, а главни циљ ликвидација политичких противника. Мета били СРС, СПС и ДСС

После проглашења ванредног стања и објављивања фотографија припадника „земунског клана” и њиховог означавања као извршилаца атентата на српског премијера, започела је друга фаза операције, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

У овој фази операције планирана је била ликвидација и уклањање политичких противника владајућег режима.

– План је био да се појединим странкама забрани рад, да се њихови истакнути лидери похапсе и затворе. Ту пре свега мислим на Српску радикалну странку, Социјалистичку партију Србије и Демократску странку Србије – каже наш саговорник.

Подсећамо, из Босне и других земаља у окружењу у Србију су убачене екипе специјалаца са задатком да изврше ове прљаве послове.

– Кључни човек целе операције „Сабља” био је шеф британске обавештајне службе за Балкан Ентони Монктон. Он је преко својих људи у Влади Србије, полицији и Безбедносно- информативној агенцији буквално вукао све конце. Сви остали су били само тек пуки извршиоци. Његови људи су правили спискове за хапшења и ликвидације, његови оперативци су пружили српској полицији најбитније податке о „земунском клану”… Да није било њега, тешко да би та полицијска акција попримила размере које је имала – тврде наши извори.

Као посебна варијанта разматран је сценарио ограниченог грађанског сукоба у Србији који би довео до стране интервенције и постављања неке врсте привремене или окупационе управе у Србији, наравно, под патронатом УН и уз учешће НАТО снага.

Монктону је ова идеја била нарочито драга, јер је сматрао да ће се прилике у Србији смирити тек ако се у потпуности елиминишу политички опоненти прозападном режиму. Када је говорио о елиминацији, ту није мислио само на борбу политичким и демократским средствима – кажу наши извори.

Шилерова

План о рушењу седишта „земунског клана” направио Ентони Монктон још пре атентата на Зорана Ђинђића с намером да уништи доказе о сарадњи те криминалне групе са појединим политичарима. Неки докази ипак сачувани

Зграда у Шилеровој улици у којој је било седиште „земунског клана” срушена је да би се прикрили докази о повезаности политичара и припадника ове организоване криминалне групе – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, у поменутом здању, у коме су живеле вође најмоћније криминалне групе на овим просторима Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, било је стециште припадника српског државног и политичког врха, естрадних звезда, полицајаца, криминалаца…

– У Шилеровој нема ко није био. Сви лидери ДОС-а, министри, њихови саветници, лидери опозиционих партија у то време, певачице, глумице… Не постоји неко ко је значио нешто у јавном животу, а да није бар једном био гост у Шилеровој улици. Многи су ту долазили због провода, а већина тражећи неку врсту помоћи или сарадње – каже наш саговорник.

У јавности су и раније кружиле приче о фамозним снимцима из Шилерове, али никада ни један од тих снимака није објављен. Ипак, наши саговорници тврде да они постоје.

Шиптар и Кум сигурно нису толико глупи да нису снимали све те разговоре. Познато је да је потпредседник Владе Чедомор Јовановић долазио тамо, што је на крају крајева и сам потврдио, али он није једини. Постоје докази да су сви лидери тадашњег ДОС-а били чести гости Шилерове, али исто тако и челници неких опозиционих партија у то време. Поред њих, свраћале су и неке дипломате и обавештајци по професији – тврде наши извори и додају како је зграда у Шилеровој била планирана за рушење на самом почетку акције „Сабља”.

– Одлука о рушењу Шилерове донета је пре атентата и донео ју је лично Ентони Монктон, шеф британске обавештајне службе за Балкан. Намера му је била да се на тај начин униште докази и обезбеди алиби за поједине политичаре који су били у функцији њихових планова у то време, а за које се знало да су чврсто повезани са „земунским кланом”. Било би незгодно да постоје докази о везама министара у Влади са атентаторима на председника те исте Владе. Али срећом, део тих снимака је сачуван – тврде наши саговорници.

Лажна пушка

Оружје из којег је, према важећој судској пресуди, Звездан Јовановић усмртио премијера, подметнуто је с намером да се истрага усмери у погрешном правцу

Пушка из које је наводно убијен председник Владе Србије Зоран Ђинђић,„хеклер и кох Г3”, која је пронађена у Новом Београду, на то место је подметнута да би се заварао траг и скренула истрага, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Оружје из којег је, према важећој судској пресуди, Звездан Јовановић усмртио српског премијера, подметнуто је с намером да се истрага усмери у погрешном правцу.

– Никада није тачно утврђено како је та пушка нађена. Судија Бранислав Пантелић је у свом извештају од 25. марта 2003. године написао да је приметио мрље на пушци који личе на трагове крви, па ју је зато предао на вештачење. Експерт који је прегледао пушку (име познато редакцији Курира), у свом извештају тврди да није приметио трагове крви на оружју. Постоје и још неке нелогичности. Вештак тврди да је пушку добио с неколико оквира који су пронађени на истом месту, иако у званичним судским списима стоји да је пушка пронађена само с једним оквиром. Поставља се питање коју је то пушку вештак испитивао – кажу наши извори.

Према њиховим речима, посебно је питање и ко је направио груб превид па је пушка прво дата на пробно упуцавање, па тек онда послата на вештачење у Визбаден.

– То је невероватно. УБПОК је пушку прво дао вештаку на упуцавање, значи из ње је пуцао, па су је тек потом послали у Визбаден. То значи да је њој могло бити битно измењено стање пре слања на вештачење и да вештаци из Визбадена никако нису могли утврдити да ли се ради о оружју из којег је убијен Ђинђић, или нису хтели то да утврде – кажу наши саговорници.

Посебна тема је и начин на који је атентатор Звездан Јовановић упуцао ту пушку.

– Званична верзија, коју је изнео сведок Сувајџић, каже да је Јовановић пушку упуцавао на Фрушкој гори, где је испалио један хитац. Сви који иоле познају оружје знају да пушку није могуће прецизно упуцати са само једним хицем. А нарочито не пушку која има два режима рада, аутоматску паљбу и јединачну. За то би било потребно бар неколико десетина испаљених метака, што јединачном паљбом, што кратким рафалима – трвде наши извори.

Монтажа

Снимци емитовани у ударном термину на националној телевизији неколико недеља после убиства Ђинђића, на којима се види како Звездан Јовановић стоји поред места на којем је пронађена пушка, лажни су, тврди извор Курира

Снимци на којима се види Звездан Јовановић поред места на којем је нађена пушка „хеклер и кох Г3” и снимци са Фрушке горе на месту где је Јовановић, према исказу заштићених сведока, упуцавао пушку, чиста су монтажа – тврди за Курир извор близак обавештајним круговима.

Подсећамо, ови снимци први пут су емитовани у ударном термину на националној телевизији неколико недеља после убиства српског премијера и требало је да илуструју признање Звездана Јовановића. Међутим, наши саговорници тврде да је цела прича намештена и да је све урађено по унапред припремљеном сценарију.

– Звездан Јовановић је 15. априла 2003. године одведен у просторије УБПОК, а одатле на два места недалеко од Бубањ потока. Један од оперативаца је са собом носио камеру, али не телевизијску, већ обичну малу кућну камеру. Адвокат и истражни судија нису били присутни. Потом је Јовановић пребачен до локације где је нађена пушка и од њега је тражено да се слика поред те гомиле камења. После тога човек из УБПОК који је водио акцију (име познато редакцији Курира) саопштава својим људима да одлази, а да ће све преузети други човек, који се ту налазио и био обучен у зелену вијетнамку – кажу наши извори и додају да је речено да треба ићи на Фрушку гору.

Према речима наших саговорника, Јовановић је затим пребачен на Фрушку гору и од њега је тражено да понови сличне радње као што је чинио и на другим местима.

– Све је уредно забележено камером. Јовановићу је наложено где треба да стане и шта треба да покаже. Нико од њега није тражио да даје било какве изјаве и он вероватно није био свестан шта ради. Тек пола сата пошто је снимање на Фрушкој гори обављено, на лицу места појављују се истражни судија и његово особље. Од Јовановића се поново тражи да понови још једном све што је урадио на претходном снимању, што он и чини. Касније су крими-техничари, испод места на које је Јовановић показао, пронашли чауру која је требало да потврди приче заштићених сведока Ђуре Мутавог и Багзија како је Звездан упуцавао пушку на Фрушкој гори – тврде наши саговорници.

Пази, снима се!

Хапшења осумњичених нису снимана само за потребе полиције већ, пре свега, за јавно приказивање, како би се код гледалаца изазвао емоционални шок и ширио страх, тврди извор Курира

Снимци на којима извршилац атентата на српског премијера Зорана Ђинђића показује где је склонио пушку касније су коришћени у медијске сврхе, да би се у јавности створио утисак да су оптужени признали дело које им се ставља на терет – каже за Курир саговорник близак обавештајним круговима.

Према његовим речима, после убиства председника Владе Србије оформљена је екипа стручњака, која је, уз сугестије и подршку оперативаца британске обавештајне службе, радила на припреми јавног мњења за оно што ће уследити.

– Њихов задатак био је да креирају јавно мњење тако да се код гледалаца изазове емоционални шок, а то је чињено емитовањем управо оваквих снимака. Занимљив је пример фамозног снимка убиства премијера, који је изузетно драматичан и емотивно напет, који делује шокантно на гледаоца и потпуно се урезује у свест. Снимци хапшења осумњичених нису прављени само за потребе полиције већ, пре свега, за јавно
приказивање и њихов циљ је био сличан. Требало је да покажу одлучност и решеност државних органа да се обрачунају са организованим криминалом, али, са друге стране, допринели су и ширењу осећања страха – каже наш саговорник.

Наши извори тврде да је медијска припрема за операцију „Сабља” била крајње професионално урађена.

– Крајни циљ ове операције био је обрачун са политичким противницима режима у Србији и управо је таква атмосфера била створена. Да је неко којим случајем у првим данима након убиства премијера Ђинђића забранио рад свим опозиционим странкама, нико се не би бунио. Колико је све било добро замишљено и урађено, говори и податак да је управо у тим месецима Демократска странка уживала највеће поверење бирача у Србији – каже наш саговорник.

Склонили снајпер

После атентата на Зорана Ђинђића енглески обавештајци однели у Босну и Херцеговину пушку којом је убијен и она се вероватно и данас налази тамо

Пушку из које је убијен српски премијер Зоран Ђинђић сарадници енглеске обавештајне службе пренели су после атентата из Србије у Босну и Херцеговину, где је склоњена на сигурно – каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Према нашим изворима, поменуту пушку су од атентатора преузели сарадници Ентонија
Монктона и у возилима која су припадала државним органима Србије пребацили је до границе с Републиком Српском, где су је преузеле њихове колеге које су биле стациониране у Бијељини и Бањалуци.

– Пушка из које је убијен Ђинђић пренета је преко граничног прелаза Павловића мост код Бијељине. До граничног прелаза пушка је довезена у конвоју који су чинила три службена возила с ротационим светлима. На граничном прелазу с босанске стране сачекали су их припадници међународних снага који су преузели пошиљку и однели је највероватније у њихову базу у Тузли – каже наш саговорник.

Према подацима којима сада располажу наше службе, та пушка се још увек налази на територији Босне и Херцеговине.

– Занимљиво је да се ради о оружју које је такође марке „хеклер и кох”, али је реч о много бољем моделу, који поседује један од најбољих оптичких нишана. Модел Г3 је део стандардног наоружања појединих земаља, док је ова пушка ипак намењена врхунским професионалцима – каже наш саговорник и додаје да она ипак није одабрана случајно.

– Она је истог калибра као и пушка која је поменута у судском предмету и из које је Звездан Јовановић, према важећој судској пресуди, убио премијера Србије. Разликује се у неким мањим детаљима, али у принципу је то доста слично. Разлог зашто је одабрана баш оваква пушка за убиство Ђинђића је то што су оперативци страних служби јако добро знали да од свих војних и полицијских формација у Србији једино Јединица за специјалне операције има
у свом наоружању пушку „хеклер и кох Г3” – тврди наш извор.

Подметање доказа

Доказе у канцеларији у Гепратовој из које је убијен Ђинђић потурили оперативци под контролом Ентонија Монктона

Оперативци под командом шефа британске обавештајне службе за Балкан Ентонија Монктона одиграли су кључну улогу у припреми и намештању доказа који је требало да скрену истрагу о смрти Зорана Ђинђића у супротном смеру, каже за Курир извор близак обавештајним круговима.

Неколико минута након што је атентатор усмртио Ђинђића, у зграду у Гепратовој улици бр. 14 ушли су оперативци британске обавештајне службе који су се запутили право у канцеларију бр. 55 на другом спрату.

– Шта су тамо конкретно радили, није познато, али је након што су дежурни истражни судија и истражни органи дошли до канцеларије бр. 55 на другом спрату у њој су нађени докази који су упућивали да је Звездан Јовановић одатле усмртио српског премијера. Међутим, у њиховим налазима постоје неки елементи који упућују да није баш све било тако чисто као што је представљено у судском поступку – тврде наши саговорници.

Према њиховим речима, остало је нејасно како се неколико предмета који су касније послужили као доказ завршили у соби.

– На једном снимку, који је начињен неколико сати пре убиства, у канцеларији бр. 55 види се прозор с кога је, према званичној верзији, пуцано на премијера Ђинђића. На том снимку, на прозору нема ништа. Међутим, као доказ бр. 18 са увиђаја који је извршен у Гепратовој заведено је ћебе, које се види на другом снимку који је уврштен као доказ у судском поступку. Према званичној верзији, испод тог прозора, на поду, пронађен је опушак, за који је утврђено да је припадао атентатору Звездану Јовановићу. На претходном снимку опушак се не види – тврде наши саговорници.

Наши саговорници наводе да поред ове постоје и још неке нелогичности које нису расветљене до краја.

– На претходном снимку се такође види да су врата од каљеве пећи била затворена, док су на снимку који је уврштен у судски предмет врата била отворена и у унутрашњости пећи су такође нађени докази – каже наш саговорник.

Васељенска ТВ