Индуковано лудило или лудило у двоје, троје…

Кандидат листе „српска“ за шиптарске изборе на Косову и Метохији, господин Крстимир Пантић доживео је „духовну катарзу“ или „шиптарско прочишћење“ пред изборе који су расписани од стране нелегалног председника Косова, Атифете Јахјага. У својим изјавама за медије у централној Србији, господин Пантић износи теорије које су стране људској логици, а изгледа блиске круговима људи у којима се поменути господин креће.

У психијатрији постоји један феномен, који је изгледа ове кругове захватио, а који ћемо покушати да објаснимо како би овај други феномен успели да разјаснимо. Ради се о феномену „индуковано лудило“, а који је у својој књизи „Форензичка психопатологија“ наш еминентни стручњак из ове области, проф. др Миомир Љ. Лештаревић, објаснио.

Наиме, ради се о психопатолошком феномену у коме особа која је у подређеном положају оболелој особи, прихвата њене (сумануте) идеје, почиње дубоко да верује у њих и да их спроводи. Другачије се још зове лудило у двоје, троје … , у зависности од тога колики број особа захвата. Својствен је одређеним друштвеним заједницама затвореног типа, које немају интеракцију са другим људима ван оваквих заједница.

У овом нашем случају, господин Пантић је у подређеном положају свом лидеру странке, господину Вучићу и прихвата његове идеје и почиње свом силином да их заступа, сада наравно као своје. Сигурно да те идеје не угрожавају наш народ на КиМ, можда би их требало препустити да се „лудирају у двоје, троје…“, али будући да је штета овог лудила несагледива, оно се мора прво идентификовати, па онда ове особе изоловати и почети са терапијом. За сада се може само идентификовати, а сигурно да ће доћи тренутак и за ове остале делове.

„Луде идеје“ о уласку у шиптарске институције како би се оспорио утицај тих институција на северу КиМ нису својствене нормалним особама и неможемо их оквалификовати као нормалне. Жао ми је што морам овако јавно да говорим о „пацијентима“, јер болест мора бити тајна између лекара и пацијента, али ова њихова болест утиче на ширу популацију те се мора идентификовати и пробати да се делује што пре. У супротном, ако ово не учинимо можемо се и сами укључити у „лудовање“.

Дакле, за мене као човека није поражавајуће то што господин Пантић и други заступају идеје које искачу из елементарне нормалности, већ је за мене зачуђујуће зашто српски народ не реагује или не реагује довољно снажно на овај атак на разум. „Уђите да бисте изашли, закључајте се унутра да бисте слободно изашли вани“, поруке су које нам се преносе од стране поменутог господина и од стране кругова којима он припада и заиста вређају здрав разум, ако уопште данас „знамо“ шта је здраво и нормално. Па ако мислимо да је то у реду и да је „нормално“, иако је до јуче поменути господин указивао на то исто као ненормално и као крај државе Србије на КиМ, да ли имамо право да „пљунемо“ на браћу Милиће из Вучитрна, да ли имамо право да „пљунемо“ на све оне отете и у органима распродате Србе широм „цивилизованог“ света, да ли имамо право да у очи погледамо све оне од Косова па до данас који животе своје положише за крст часни и слободу златну.

Иако из „нечијег“ угла изласак српских институција на Косову из брака са Србијом и улазак у брак са такозваним Косовом, не делује као национална прељуба, већ као акт јачања институционалних веза Србије и Срба са КиМ, ствар је нечије (не)нормалне перцепције, али представљање тог акта свима нама као да је то државотворан потез, подсећа на бајку „Царево ново одело“. Изгледа да данас сви виде да је „цар го“ или да је Косово предато и издато од стране режима, али да сви и даље говоре како је „царево ново одело“ лепо или како је „посебност“ остваривати нове националне победе на Косову. Бојим се да што дуже чекамо да узвикнемо да је „цар го“ и што се дуже претварамо да је „царево ново одело“ изузетно или што дуже чекамо да властодржцима укажемо да је у питању издаја и да издаја у коју су се обукли је неподношљиво ружна и да неподношљиво смрди већ сада као свежа, мање ћемо имати простора за било какву другу акцију.

У памет се Срби, јер какви будемо данас, такви ћемо бити до вјека.

Милан Јездић, уредник портала „СРБИ НА ОКУП“

___________________________________________________________

http://www.tanjug.rs/videodet.aspx?galID=105933